U petak 12. aprila u Istraživačko-edukativnom centru Kraljevac, u Deliblatu, održana je Tribina “Zašto su barska staništa važna”.
Moderatorka skupa koji je okupio stručnjake iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine, lokalno stanovništvo, profesore i naučnike sa fakulteta, predstavnike opštine Kovin, kao i predstavnike organizacija civilnog društva, i koji je deo projekta “Očuvanje barskih staništa SRP “Kraljevca” i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom“ – bila je Milica Živković, rukovodilac projekta, ekološkinja iz Instituta za regionalni razvoj.
Nakon uvodnih reči moderatorke, upravnik SRP “Kraljevac”Aleksandar Sarmeš, predstavio je taj Specijalni rezervat prirode, osvrćući se na njegove vrednosti, retke biljne i životinjske vrste među kojima su – riba „umbra“, barska paprat, tekunica i ptica pčelarica.
Prvi čovek udruženja predstavio je granice Rezervata koji zauzima 264 hektara, njegove prostorne celine i trenutne zone zaštite, kao i plan proširenja tog bisera prirode o kom prilježno brinu lokalni aktivisti. Podsetio je da je Udruženje sportskih ribolovaca “Deliblatsko jezero” 2020. godine, „na bazi rezultata naučnih istraživanja“, uputilo Zahtev za proširenje granica SRP “Kraljevac” i da su trenutno u toku terenska istraživanja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.
Jedan od razloga za tu inicijativu je to što je upravo riba mrguda, („crnka ili kako je sad sve više nazivaju – umbra“) čiji monitoring u „Kraljevcu“, rade od 2015. godine – uz barskog karaša, linjaka i još nekoliko retkih vrsta – u značajnijoj meri locirana van trenutnih zona zaštite.
O prvom nalazu „umbre“, barske vrste riba u SRP “Kraljevac” kao i o drugim zaštićenim barskim vrstama riba u Rezervatu i očuvanju njihovih staništa, govorio je ihtiolog Šandor Šipoš, koji je sa hidrobiološkom ekipom Prirodno-matematičkog fakulteta iz Novog Sada prvi pronašao ovu strogo zaštićenu vrstu ribe koju smatraju „kraljicom Kraljevca“.
On je podsetio da je nakon što je Rezervat već bio „proglašen“, tokom 2014. godine, kroz razgovor s lokalnim stanovništvom, sa kolegama iz tima došao do saznanja da u jezeru „Kraljevac“ postoji jedna retka vrsta riba, koja nije bila zanimljiva za ribolovce, „zbog čega je i opstala“.
– Kada smo izašli na teren shvatili smo da je pitanju jedna veoma retka, endemska vrsta iz dunavskog sliva, koja je, uz još dva lokaliteta, našla utočište baš ovde na Kraljevcu, istakao je Šipoš, predstavljujući detalje nekoliko istraživanja njene brojnosti i zastupljenosti, nastojeći da objasni zašto je „tolika galama oko „Umba krameri“.
Istraživač – pripravnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Katedri za morfologiju, sistematiku i filogeniju životinja, Đorđe Gajić govorio je o istraživanjima „umbre“, u SRP “Kraljevac” uz poseban akcenat na važnosti očuvanja njenih staništa i neophodne mere koje će dovesti do tog cilja.
Kao istraživač koji je već učestvovao na projektima očuvanja mrgude: “Towards in Situ and Ex Situ Conservation of the European Mudminnow (Umbra krameri) in Serbia“ i „Sačuvajmo staništa umbre“, Gajić je istakao da je s timom radio istraživanja na pet lokacija van granica Rezervata te da ga raduje činejnica da „umbra“ svuda dominira po broju riba u uzorku.
Prema njegovim rečima to je i bio razlog zbog koga su predložili proširenje Rezervata, čiji su monitoring radili tokom prošle godine, kada su dobili veoma dobre rezultate, a u jednom kraku („prema Bavaništu“) i 24.000 jedinki po hektaru.
Na Tribini koja je u prvi plan postavila upravo važnost barskih staništa – o barskoj kornjači i zaštiti njenih staništa govorio je Marko Maričić (na slici ispod u sredini), istraživač saradnik na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Osim podatka da je barska kornjača (Emys orbicularis) jedina domaća vodena kornjača u Srbiji, od mladog naučnika se moglu čuti i na koji način ćemo sačuvati ovu dragocenu vrstu.
Prema njegovim rečima, kornjače inače, spadaju u jednu od najugroženijih grupa kičmenjaka, pa je od 357 vrste čak 173 „globalno ugroženo“, uz veliku izvesnost da je realnost još pesimističnija. Istakao je da je status ugroženosti barskih kornjača u Srbiji još nepoznat jer nema dovoljno podataka, ali je istakao da je s kolegama tokom prošle godine, na pet lokaliteta, među kojima je i jezero „Kraljevac“, započeo projekat o proceni ugroženosti barskih kornjača na nacionalnom nivou koji će doneti dragocene podatke o toj vrsti.
O dve strogo zaštićene makrofite u SRP “Kraljevacu” i SRP “Zasavica” – barskoj paprati i barskoj koprivi, govorio je Mihajlo Stanković, biolog iz SRP ”Zasavica”, koji je tokom sadržajnog izlaganja podsetio da je barska paprat ostatak vegetacije iz perioda poslednjeg ledenog doba. Podvukao je razlike između „obične“ i barske koprive, koja „bar tri puta jače ožari od domaće, obične“.
Govoreći o lokacijama na kojima je barska kopriva prisutna, spomenuo je rubove vodotokova, a osvetlio je i detalje po kojima ćemo na terenu prepoznati barsku paprat. Spominjući kategoriju ugroženosti, istakao je da su obe vrste u preliminarnoj crvenoj listi flore Srbije i obe su strogo zaštićene vrste.
O tome kako izgleda Pogled na Deliblatsko jezero sa pašnjaka u SRP “Kraljevac” pričala je dr Karolina Petrović, doktor ekoloških nauka, nekadašnji stručni saradnik Rezervata, koja je s prisutnima podelila iskustvo svog rada u SRP “Kraljevac”.
Činila su ga inspirativna istraživanja, monitorinzi „tekunice“ i pašnjaka… Renomirana ekološka aktivistkinja govorila je i o počecima ekološke edukacije i međunarodnih volonterskih kampova, koje je organizovala u saradnji s Mladim istraživačima Srbije. Značajnu pažnju posvetila je prezentacijama ideja i rešenja kako bi dalje mogao da se razvija Rezervat, uz poseban osvrt na projekat „Edukativno – turističkog centra“ koji bi na optimalan način izašao u susret svim ekološkim potrebama i inicijativama u Rezervatu.
Iako dve trećine SRP “Kraljevac” čini jezero, ona je istraživačku pažnju fokusirala na pašnjake i dve vrste – tekunicu i slepo kuče, predstavljajući najvažnije rezultate proučavanja tih životinja.
Svim izlaganjima na Tribini posvetićemo pažnju u zasebnim tekstovima na Portalu „Kovinac“ tokom narednih dana.
Tribina je deo petogodišnjeg projekta „Zajedno za životnu sredinu“, koji sprovode Beogradska otvorena škola i Američka agencija za međunarodni razvoj USAID, u saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode IUCN, Mladim istraživačima Srbije, Međunarodnom ekološkom organizacijom TNC, Udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji AmCham.