Potpisniku teksta nikada lakše nije bilo da sagovornika sa kojim je prethodno dogovorio intervju pronađe među stotinak prisutnih kao na otvaranju Košarkaškog kampa Kovin 2019. Razlog više nego jednostavan, 216cm visine. On je Uroš Luković. Centar Mornara iz Bara i jedan od promotera nedavno završenog kampa u našem gradu.
Kovinac.rs: Kovin i Bar geografski nisu baš neki komšiluk. Kako se desilo da Uroš Luković postane deo ove priče?
Uroš Luković: Imam drugara iz Kovina kojeg sam upoznao još dok sam igrao u Partizanu i on me je pozvao. A znam se i sa Markom Popadićem, iz vremena dok smo igrali u reprezentaciji… to je bilo pre 10-12 godina kada smo i potpisivali prve profesionalne ugovore. Tako sam „upao“ u ovu priču i rado se odazvao pozivu.
– Koliko ovakav kamp znači mladim igračima u periodu između dve sezone?
– Sigurno da im dosta znači. Mislim da je jako značajno da vreme tokom raspusta što više provedu u treningu kako bi napredovali. A od ljudi koji dolaze na kamp: promotera, igrača i trenera mogu dosta da nauče.
Na pitanje kako je zadovoljan proteklom sezonom u Moranru kaže:
– Prošla sezona u Mornaru nije bila baš onakva kako se očekivalo. Mada, mi smo izgubili titulu u domaćem prvenstvu na jednu loptu. ABA ligu smo završili kao deveti, imali smo tri-četiri nesrećna poraza, loše smo otvorili sezonu…
Ali je zato prethodna sezona bila odlična. Možda i istorijska za klub. Bili smo u četiri u ABA ligi, izgubili od Zvezde na tri utakmice u plej-ofu, igrali smo finale kupa u Crnog Gori i osvojili prvenstvo. Uzimajući u obzir naš budžet, to je istorijski uspeh koji se i danas prepričava u Baru. Ceo grad je tih dana živeo za titulu i tu atmosferu je zaista jako teško opisati. Uspeli smo da u četiri utakmice dobijemo Budućnost koja je duplo jača, koja finansijski mnogo više ulaže i iza koje stoje i država i grad. Mislim da je zbog toga uspeh Mornara još veći.
Posle pobede u seriji toliko sam osećao umor da emocije jednostavno nisu mogle da izađu. Bukvalno je bilo, samo da se završi, samo da sednem, samo da legnem, bilo je baš teško. Posle nekih dan-dva kad se sve sleglo onda sam postao svestan uspeha koji smo postigli.
Tokom dosadašnje karijere Uroš Luković je igrao za deset klubova. Mi smo pomenuli ime kluba, a Luković je odgovarao prvom asocijacijom na tu ekipu, koja nije morala da bude i strogo vezana za košarku.
Torlak ?
– Moji prvi koraci.
FMP?
– Nemam komentar.
Radnički basket?
– Takođe nemam komentar.
Saragosa?
– Lepa uspomena, Iako sam dan pred utakmicu protiv Real Madrida doživeo povredu (lom noge). Otišao sam kući posle 15 dana i tu se završila moja epizoda u Španiji.
Kumanovo?
– Najlepše tri godine koje sam doživeo u košarci. Najlepiš grad. Pet hiljada ljudi u hali stalno. Nije važno protiv koga igrate da li je prvi ili poslednji tim na tabeli. Uvek puno.
Tartu (Estonija) ?
– Tamo sam bio tri meseca, nisam se snašao. Igrao sam dobro i imao dobre finansije, ali… jednostavno nismo se našli, različito smo razmišljali i odlučio sam da ne ostanem.
Kožuv (Đevđelija, Severna Makedonija) ?
– Jagnjetina! Tamo ti je najbolja jagnjetina na svetu!
MZT Skoplje?
– Titula i kup. Lepih šest meseci.
Partizan?
– Nešto najlepše što mi se desilo u životu. Izlazak na parket Pionira pred naše navijače, to je nešto za šta se živi. Jako veliku želju sam imao da se u poslednje dve-tri godine vratim u Partizan, ali iako do nastavka saradnje nije došlo i dalje volim taj klub i idalje bih voleo da igram u njemu.
Mornar?
– More i dobri ljudi.
Na pitanje koja mu je najdraža pobeda u karijeri, centar crnogorskog kluba kaže:
– Dok sam bio u Partizanu, kada smo dobili Zvezdu, košem koji je Novica (Veličković) dao u poslednjoj sekundi!
Najteži poraz?
– Protiv Budućnosti ove godine… izgubili smo finale na jednu loptu.
Za one koji nisu pratili finale crnogorskog prvenstva Mornar je izgubio 3:2 u seriji od Budućnosti. Na 6.8 sekundi pre kraja i 73:72 za podgorički tim kada je isticala peta sekunda za ubacivanje lopte u teren i kada je postojala mogućnost da mu bude oduzet posed (napad) sudije su kontakt Gordića (Budućnost) i Mićovića (Mornar) okarakterisali nesportskom ličnom košarkaša iz Bara. Budućnost je dobila dva bacanja i nov napad što im je praktično širom otvorilo vrata ka tituli. Košarkaški savez Crne Gore potom je (u saopštenju) priznao da je Mornar iz Bara oštećen u poslednjem meču finala nacionalnog prvenstva protiv Budućnosti, ali utakmica nije poništena.
Utakmica karijere?
– Ima ih više, ali izdvajam jednu u Kumanovu kada sam dao 44 poena uz indeks od 50 i nešto.
Najdraži koš?
– Utakmica Partizan – Zadar. Tog dana sam sahranio dedu, nekoliko sati kasnije igrali smo protiv Zadra, a ja sam dao koš za pobedu.
Igrač protiv koga ti je najteže da igraš kada si u napadu?
– Kad imam dobrog pleja protiv svih mi je lako.
Igrač kojeg „ne voliš da vidiš“ kad igraš odbranu?
– Jure Lalić! To je najjači centar protiv koga sam igrao. On i… Mate Bilan.
Da li si sujeveren, imaš li neki ritual koga se držiš ako dobro odigraš utakmicu, pa to ponavljaš i pred narednu?
– Imam neke svoje rituale koje znaju meni bliski ljudi, ali o kojima ne bih da pričam.
