SAMOUBISTVO NE MORA DA SE DOGODI!
Iskren i neosuđujići razgovor u kom osobu pažljivo slušamo
i prihvatamo je bez osude može biti od velikog značaja
za njeno sagledavanje situacije u kojoj se nalazi.
„Život je najvredniji… dan pre“ naziv je ovogodišnje manifestacije, čija je tema prevencija suicida, a kojom će Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti Kovin i ove godine obeležiti Svetski dan mentalnog zdravlja, u Centru za kulturu s početkom u 18 sati, devetog dana oktobra.
Kada su samoubistva u pitanju, statistički podaci su zabrinjavajući.
Prema navodima Svetske zdravstvene organizacije, broj suicida u svetu je u poslednjih 50 godina porastao za 60 odsto. Ova organizacija upozorava i na to da su samoubistva dece i mladih treći po redu uzrok smrtnosti u većini zemalja.
U Srbiji se godišnje u proseku ubije 1.460 osoba, odnosno čak četiri dnevno. Naša zemlja zauzima neslavno 13. mesto u svetu po broju suicida.
Stručnjaci upozoravaju da gotovo četvrtinu svih suicida izvrše adolescenti do 25 godina, što je i vodeći uzrok smrti u ovo populaciji. Najviša stopa samoubistava je i dalje u Vojvodini, i to u Subotici i Severnobačkom okrugu, dok su u glavnom gradu Srbije prošle godine izvršena 164 samoubistva, skoro po jedno svakog drugog dana.
Naša zemlja je iznad evropskog proseka po broju samoubistava. Razlozi za ovaj oblik autodestruktivnog ponašanja su brojni i različiti – od problema sa bliskim ljudima, preko psihičkih problema do egzistencijalnih.
Mlade osobe često misle da se nalaze u bezizlaznoj situaciji jer se ne pronalaze na fakultetu, misle da ih niko ne razume i nemaju nešto što bi ih ispunilo. Ovde svakako treba pomenuti i osećaj hroničnog nezadovoljstva, nevoljenosti, besperspektivnosti ili osudjivanje i ponižavanje u sredini u kojoj još uvek nedovoljno zrela osoba živi. U takvim situacijama, kada pritisak postane neizdrživ, vulnerabilne osobe ne retko posežu za “konačnim” rešenjem u vidu samoubistva.
Ono što je u poslednjih, sada već petnaest godina takodje zastupljeno, zahvaljujući tehnološkom napretku i novim tehnologijama jeste fenomen tzv. sajber/internet samoubistva. Ovaj oblik samoubistva se pojavio 2004. godine kada je nekoliko japanskih adolescenata, koji su se upoznali na internetu, zajedno planiralo svoja samoubistva putem jednog veb sajta. Od tada do danas broj ovakvih samoubistava je porastao, što govori u prilog činjenici da otudjenost od realnosti dodatno može pospešiti ideje o samobistvu.
Stoga je od velike važnosti da roditelji shvate da moraju imati uvid u potpuno novi koncept odrastanja koji diktira moderno vreme i da u skladu sa tim pokušaju da izgrade odnos sa svojom decom.
Neki od znakova upozorenja za mogući suicid su beznađe, nekontrolisani bes, traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti, osećaj zarobljenosti, povećana upotreba alkohola ili droga, povlačenje iz društva, izbegavanje porodice i društva, anksioznost, uznemirenost, nemogućnost spavanja ili preterano spavanje.
Od ključnog značaja za sprečavanje suicida je intenzivan rad stručnjaka i celokupnog društva na prevenciji ovog oblika ekstremne autodesruktivnosti. Samoubistvo može da se spreči pravovremenim reagovanjem, davanjem stručnih saveta, ohrabrivanjem, upućivanjem u odgovarajuće ustanove.
Edukacija zajednice i jačanje zdravstvenih i socijalnih kapaciteta, kao i drugih podržavajućih službi koje bi identifikovale rizične pojedince, pružale im podršku i ohrabrivale da traže pomoć i koriste raspoložive kapacitete, takodje su važni u prevenciji suicida.
I na samom kraju, ne treba zabraviti šta je ono što svakog od nas može spasti u “kriznoj situaciji”:
- Bliski odnosi sa porodicom i prijateljima. Podržavajući roditelji, prijatelji ili druge bliske osobe nam pružaju osećaj pripadnosti, a samo naše opažanje da postoji neko ko je tu za nas u teškim momentima, utiče pozitivno na naše mentalno zdravlje. Drugi nam mogu pomoći da problem sagledamo sa različite tačke gledišta, ili prosto ukazati na to da nismo sami.
- Razgovor o svojim osećajima! Značajno je da povremeno osmotrimo kako se osećamo. Razgovor o tome nije znak slabosti, niti je vođenje računa o sebi sebičnost. Oba su znak da vodite računa o svom mentalnom zdravlju. Sam razgovor može pomoći da se nosite sa problemom sa kojim se suočavate već duži period.
- Kada se osećamo preplavljeno, u redu je odmoriti tako što ćemo raditi nešto što nam prija, ili čak ne raditi mnogo toga. Udahnite i oslušnite svoje telo.
I svakako, na kraju, potrebno je potražiti pomoć! Niko od nas nije natčovek. Svako od nas iskusi stanje anksioznosti, ili se u nekom periodu života nađe u emotivnoj krizi. Ukoliko osetimo da nam je previše teško, bitno je da umemo da potražimo pomoć bliskih osoba ili stručnjaka.
Nacionalni SOS Centar za prevenciju suicida: 011/7777-000
