Vladimir Milojević, tačnije firma čiji je on direktor, Kovin servis, novi je većinski vlasnik kovinske toplane Te Conrols.
Uvidom u dokumentaciju objavljenu na sajtu APR-a vidi se da je Milojevićeva firma februara ove godine upisana kao vlasnik 51 posto kapitala, umesto dosadašnjeg Privrednog društva Tepelna iz Zrenjanina.
Novčani ulog Milojevićeve firme iznosi 422.961,25 dinara.
Interesantan je put do koga dovodi dalja pretraga – Kovin servis osnovan je i registrovan 2013. na adresi JNA 35 (nekadašnjoj Kući košarke). Jedini član bio je ŽKK Kovin, a preduzeće se bavilo „uslugama održavanja objekata“. Preciznije, poslovima kojima se finansiralo nekoliko preostalih radnika nekadašnjeg sportskog giganta koji je bio na izdisaju.
Pre dve godine firma za održavanje i remont liftova Kosmaj sa Voždovca „otkupila“ je od ŽKKa Kovin servis, tačnije kompletan udeo po simboličnoj ceni od 1.000 dinara i postala jedini član (vlasnik) Kovin servisa.
Pomenuti Kosmaj u lokalnoj javnost odavno slovi kao preduzeće u vlasništvu Milojevića i njegove porodice (sinova). Prema podacima dostupnim na sajtu APRa Milojević je vlasnik skoro 97 posto kapitala preduzeća.
Podsetimo, nekadašnji direktor šećerane Vladimir Milojević kupio je Kosmaj 2005. godine za nešto preko 16 miliona dinara, prema tadašnjem pisanju nekih lokalnih medija.
I to u momentu dok je bio opštinski načelnik za privredu.
Iste godine, na predlog tadašnjeg predsednika opštine Blagoja Bogdanovića, skupštinska većina postavila ga je na mesto direktora Kovin gasa gde će ostati desetak godina.
Skupa s direktorskim mestom u distributeru gasa, Milojević je (jedno isto vreme) sedeo i u fotelji direktora (slovačko-kovinske) toplane pa je 2012. podneo ostavku na ovu drugu funkciju, zbog sukoba interesa (jer je Kovin gas isključivi snabdevač toplane ovim enegrentom).
U međuvremenu, kovinska toplana i njena vlasnička struktura često je bila tema burnih sednica lokalne skupštine.
Naime, Te Controls je osnovan 2006. kao preteča javno – privatnog partnerstva dve slovačke firme (Tepelna energija sa 25% i MPT Žilina sa26% posto udela).
Upravo su Bogdanović i Milojević bili glavni pregovarači sa slovačkim investitorima polovinom prve decenije (n)ovog milenijuma.
Ostatak od 49 posto bio je (i ostao) „miraz“ Kovinskog komunalca , čiji menadžment, čini se, nikada nije bio preterano zainteresovan za dešavanja unutar ovog preduzeća.
U nekim kasnijim transakcijama MPT će 2012. otkupiti paket druge (navodno propale) slovačke firme. Po sili zakona, čulo se tada na sednicama SO Kovin, pravo preče kupovine (shodno većem udelu) imao je Kovinski komunalac. Opština bi, tako, postala većinski vlasnik „svoje“ toplane. Pominjalo se, tada, pokretanje postupka od strane opštine (kao osnivača Komunalca) protivu one unutarslovačke finansijske gimnastike, ali, sve je završeno po onoj narodnoj – tresla se gora…
Prema nekim pričama te 2012. usvojen je budžet za 2013. u kome su bile odvojene pare za tužbu protiv slovačkih partnera.
Međutim, naredne (izborne) 2013. promenjena je lokalna vlast koja se, u početku, nije preterano bavila toplanom.
Ali jeste policija (mada, tvrde neki, uz upliv politike).
Naime, Milojević je početkom septembra 2014. priveden Višem javnom tužilaštvu u Smederevu „radi saslušanja zbog krivičnog dela Zloupotreba ovlašćenja u privredi iz čl. 238. st. 3. u vezi st. 1. tač. 4. Krivičnog zakonika“.
(u isterivanju na čistac istine o toplani pozivani su, tada, od strane suda i brojni drugi bivši rukovodioci Kovinskog komunalca).
Istina, sve se dešavalo u vreme kad je odmetnuta grupa 14-toro odbornika SNSa, među kojima je bio i Milojević, s opozicijom preuzela lokalnu vlast (pre naprednjaka, Milojević je bio član Koštuničinog DSSa). Otuda onaj politički prefiks u postupku vezanom za privredu.
Mnogi su slučaj povezivali sa demonstracijom sile vladajuće SNS prema lokalnim „odmetnicima“.
Milojević je u pritvoru proveo oko mesec dana, nakon čega je pušten. Šta je s daljim postupkom, nije nam poznato (pokušali smo da kontaktiramo i samog Vladimira Milojevića, ali nije odgovorio na telefonski poziv, niti na SMS poruku).
Očito da je slučaj stavljen ad acta.
U međuvremenu, Milojević je otišao s mesta direktora Kovin gasa. Ali je ostao u (privatnom) biznisu.
Onaj čas „finansijske gimnastike“ je nastavljen, pa je brojnim transakcijama u 2017. početni kapital dva slovačka preduzeća sveden u vlasništvo privrednog društva poznatog imena (Tepelna), ali, sada, sa sedištem u Zrenjaninu.
Vladimir Milojević je 2019. postavljen na mesto direktora TE Controlsa, da bi godinu dana kasnije, praktično, postao i većinski vlasnik.
Za nepunih pola miliona dinara, kupio je, praktično, 51 posto preduzeća koje ima dug prema Kovin gasu preko 150 miliona dinara.
Ali, i koje greje nekoliko stotina kovinskih stanova i gotovo sve javne ustanove i preduzeća u gradu.
DUG NIJE VRLJIKA, ALI GA PONEKAD POJEDE MRAK
Sporni dug kovinske Toplane dobavljaču, Kovin gasu, prelazi 150 miliona dinara ( s kamatama i više, kažu upućeni) i iznosi više od polovine potraživanja ovog javnog preduzeća. Kako nezvanično saznajemo Kovin gas je (konačno) tužio Te Controls.
Da li će končno biti naplaćen ili će ga „pojesti mrak“ kao neke prethodne, ostaje da vidimo.
Naime, pre nekoliko godina na sednici SO Kovin javno je izneta tvrdnja kako je Te Controls na ime duga ostavio nekoliko blanko menica Kovin gasu, da bi ove, volšebno nestale iz sefa preduzeća.
Koliko je ovaj dug ozbiljan teret i pretnja korisnicima daljinskog grejanja, upozorio je i Milojevićev naslednik u Kovin gasu Vuk Vuković, na jednoj od sednica SO Kovin pre tri godine.
