Stigma ili čovek – biram čoveka: Istorijat kovinske bolnice – Od „duševne“ do „specijalne“ (deo 2.) (5)

Deset godina po osnivanju bolesnici su bili smešteni u tri zgrade, svaka je imala kuhinju i kupatilo, moderan (za to doba) nameštaj. U okviru bolnice radile su apoteka, zubna ambulanta i ambulanta za manje hirurške intervencije. Bolnica je imala ledaru, staklenik za gajenje cveća, perionicu, stolarsku, kovačku, btavarsku i krojačku radionicu, električnu centralu, sopstveni vodovod i kanalizaciju. Na desetogodišnjicu osnivanja imala je več 600 boesnika. Lečeni su, za tadašnje prilike, prilično uspešno, tada novim metodom: radnom terapijom, na koju su lekari kovinske duševne bolnice bili veoma ponosni. Bolnica će služiti…

Opširnije

Stigma ili čovek – biram čoveka: Istorijat kovinske bolnice – Od „duševne“ do „specijalne“ (deo 1.) (4)

– Koji je put do Kovina? – Samo „skreneš“ Vic koji decenijama prati žitelje ove južnobanatske varoši usko je vezan za činjenicu da je jedna od četiri neuropsihijatrijske bolnice (kolokvijalno i pežorativno – „ludnice“) u državi, baš tu – U Kovinu. A nije od uvek služila toj nameni. Pred Veliki rat 1. septembra 1913. godine austrogarska vojska se uselila u tek novoizgrađenu kovinsku kasarnu. U komleks, za to vreme luksuznih grada, koji je izgradila temišvarska firma braća Vulf, uloženo je tadašnjih 380.000 zlatna kruna (uglavnom iz amortizacionog zajma), a bile…

Opširnije