Svetski dan borbe protiv hepatitisa 28. jul – „NEhep – Eliminišimo hepatitis!

Od 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je ustanovila 28. jul  kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga, koji je otkrio virus hepatitis  B.  U svetu se godišnje registruje 1,4 miliona obolelih od hepatitisa A koji usled loše opšte higijene kao i nedostatka bezbedne vode za piće i loših higijenskih navika pogađa mahom najnerazvijenije zemlje Afrike  i Jugoistočne Azije. Virusom hepatitisa B i C inficirano je oko 325 miliona ljudi. Godišnje od ovih infekcija umre oko  1.300.000 ljudi, što je jednako smrtnosti od HIV/AIDSa, tuberkuloze i malarije. Hronični hepatitis B i C su glavni uzroci nastanka ciroze i raka jetre i najčešći razlozi za transplantaciju jetre u Evropi.
Iako Srbija nije zemlja sa velikom učestalošću hepatitsa B i C u opštoj populaciji, neke su grupe građana izložene većem riziku infekcije (osobe koje injektiraju droge i osobe koje često menjaju seksualne partnere).

Aktuelna epidemiološka situacija virusnih hepatitisa u  Vojvodini

Virusni hepatitisi čine značajan zdravstveni problem Vojvodine.

U grupi akutnih virusnih hepatitisa, hepatitis A je ranijih godina bio najčešće oboljenje. Promenom higijenskih i socijalno – ekonomskih uslova menjao se i stepen endemičnosti hepatitisa A na prostorima pokrajine. Nakon epidemijskog talasa, koji je imao vrh u 2007. godini, ovo oboljenje u AP Vojvodini ima opadajući trend, sa nižim epidemijskim talasima i dužim interepidemijskim periodima.

Razlike u kliničkom ispoljavanju bolesti, u odnosu na uzrast, odražavaju se na epidemiološke oblike javljanja hepatitisa A. Zahvaljujući poboljšanju higijenskih uslova, osiguranju zdravstveno bezbedne vode za piće, merama sprečavanja kontaminacije hrane, dolazi do pomeranja prokužavanja prema starijim uzrasnim grupama i porasta učešća ikteričnih oblika bolesti. U 2016.godini, u Vojvodini, prijavljene su 32 osobe obolele od hepatitisa A (sa jednom manjom registrovanom porodičnom epidemijom). Za razliku od ranijih godina, u 2016. godini većina obolelih (87,5%) je registrovana u odrasloj populaciji.

Od 1988. godine broj novoobolelih od hepatitisa B sa manjim oscilacijama kontinuirano opada. U 2016. godini prijavljeno je 19 slučajeva akutnog i 60 slučaja hroničnog hepatitisa B. Kod tri osobe obolele od akutnog hepatitisa B oboljenje je imalo tešku kliničku sliku i nepovoljni ishod. Kontrolom dobrovoljnih davalaca krvi i trudnica prema važećim zakonskim propisima, ispitivanjem seksualnih partnera nosilaca HBsAg i osoba koje su preležale hepatitis B, u 2016. godini otkriveno je i prijavljeno 75 novih slučajeva nosilaštva virusa hepatitisa B.

Registrovani broj obolelih od akutnog hepatitisa B u 2016. godini je najmanji od uvođenja nadzora nad ovim oboljenjem u AP Vojvodini. Tokom poslednje četiri godine registrovani broj obolelih od hroničnog hepatitisa B je kontinuirano veći u odnosu na broj obolelih od akutnog hepatitisa B. Visoko učešće hroničnih formi bolesti je posledica nepovoljne epidemiološke situacije akutnog hepatitisa B prethodnih decenija. Najveći broj novoobolelih od akutnog hepatitisa B registrovan je u uzrastu od 30-39. godine (37% obolelih osoba), što ukazuje na značaj seksualnog puta u širenju infekcije.

U proteklih deset godina, obolevanje od akutnog hepatisa C se registruje kontinuirano, sa prosečno oko 6 obolelih osoba godišnje. U 2016. godini registrovan je jedan slučaj akutnog hepatitisa C i 83 slučaja hroničnog hepatitisa C, bez smrtnog ishoda. Kod 67 osoba je utvrđeno nosilaštvo antitela na hepatitis C.  Registrovani broj osoba obolelih od akutnog hepatitisa C u 2016. godini je najniži u čitavom periodu sprovođenja nadzora nad ovim oboljenjem. Registrovani broj osoba obolelih od  hroničnog hepatitisa C je poslednje tri godine značajno niži u odnosu na raniji period.

Zbog čestog asimptomatskog početka bolesti, vreme zaražavanja virusima hepatitisa  je teško odrediti, te ni epidemiološkim ispitivanjem nije lako utvrditi rizikofaktore. Danas je među nosiocima antitela na hepatitis C, pacijentima sa akutnim i hroničnim hepatitisom C, visoko učešće osoba koje koriste droge ubrizgavanjem.

 

Aktuelna epidemiološka situacija hepatitisa u Južnom Banatu

 U prvoj polovini 2017. godine od:

  • hepatititsa A nije dijagnostikovano nijedno lice ( u 2016. godini je obolelo jedno lice)
  • od akutnog B hepatitisa 2 lica (u 2016. godini 3 lica)
  • od hroničnog B hepatitisa 7 lica (u 2016. godini 1 lice),
  • od akutnog hepatitisa C nije bilo dijagnostikovanih slučajeva (u 2016. godini, jedno lice)
  • od hroničnog hepatitisa C 11 lica ( u 2016. godini 8 lica).

 

 

Ukratko o hepatitisima

Hepatitis  je virusno zapaljenje jetre. Izazivaju ga virusi hepatitisa (A, B, C, D, E,  i drugi).  Kod nekih osoba bolest dobija hroničan tok i vremenom može dovesti do ciroze ili tumora jetre.

Simptomi – Kod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz  pojavu tamne mokraće i svetle stolice te malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu… Često, bolest dobija hroničan tok kada ne daje nikakve simptome.
Hepatitis A  se prenosi kontaminiranom  hranom ili vodom kao i prljavim rukama. Virusi hepatitisi B, C i D se mogu dobiti na sledeće načine:

  • Nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom
  • Upotrebom zaraženog pribora koji se koristi pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova
  • Tokom hemodijalize (retko)
  • Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva (danas veoma retko jer se vrši obavezno testiranje darova davaoca)
  • Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (često kod zdravstvenih radnika)
  • Ako se koriste nesterilni instrumenti pri operacijama, intervencijama, invazivnim procedurama, stomatološkim i drugim intervencijama kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure)
  • Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana
  • Sa zaražene majke na novorođenče

 

Infekcija virusom hepatitisa  otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi. Potrebno je da se sa rezultatima analiza i uputom izabranog lekara javite infektologu.

Lečenje hepatitisa  ima za cilj da ublaži i uspori tok bolesti i odloži pojavu hroničnog hepatitisa ili ciroze jetre.

Za osobe inficirane virusom hepatitisa B, C i D savetuje se:

  • Kada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece.
  • Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.
  • Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Ne smete koristiti zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka kao ni zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
  • Treba da imate sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine pokriti hanzaplastom.
  • Ne smete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.
  • Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru treba predočiti činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarati o eventualnom testiranju partnera.
  • Redovno praćenje kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge.

 

Pri Zavodu za javno zdravlje Pančevo postoji Savetovalište za dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV, hepatitise i polno prenosive bolesti – tel: 013 310 466.

Čitajte još na Kovinac.com