Stigma ili čovek – Biram čoveka – Strah od sopstvenog ludila (2)

Inače, stigmatizacija je žigosanje, obeležavanje ili etiketiranje. Stigmatizacija kao pojam se umnogome razlikuje od diskriminacije ali može biti osnova za diskriminaciju. Stigmatizacija lica sa mentalnim smetnjama je karakteristika mnogih društava pa i našeg. Razlog tome su neprosvećenost i predrasude potkovane strahom od agresivnih ljudi, strahom od zaraze, strahom od sopstvenog ludila itd.

Širok je dijapazon psihijatrijskih oboljenja, od psihotičnih poremećaja, anskioznoh poremećaja i drugih neuroza, do postraumatskih sindroma i bolesti zavisnosti. Samo mali procenat lica sa mentalnim smetnjama u svojoj kliničkoj slici ima agresivnost. Istina je da veliki broj psihijatrijskih oboljenja zahteva doživotnu upotrebu lekova, ali zar isti slučaj nije i sa npr. dijabetesom ili hipertenzijom, bolestima koje su “društveno prihvatljivije“? Važno je napomenuti i da ni jedno psihijatrijsko oboljenje ne spada u grupu zaraznih oboljenja.

Odbačenost od okoline, samo na osnovu bolesti, je tzv. deklanširajući faktor svake psihijatrijske bolesti. Drugim rečima, ona dovodi do pogoršanja bolesti, odlaže njihovo izlečenje a ponekad rezultuje i autostigmatizacijom kada čovek i sam o sebi počinje da misli da je zbog bolesti manje vredan i opasan po okolinu. Vrlo česta pojava je da ti ljudi psihijatrijsku bolnicu shvataju kao svojevrsno utočište, mesto gde nisu odbačeni za razliku od svoje kuće, komšiluka, mesta u kom žive itd.

Kad govorimo o stigmatizaciji, ona predstavlja širi društveni problem, koji ne pogađa samo lica sa mentalnim smetnjama, već i ljude zaposlene u psihijatriji, pa i ljude koji žive u mestu gde se nalazi psihijatrijska bolnica (koliko smo samo puta čuli da “u onom Kovinu nema niko normalan“). Vrlo često se dešava da zbog sopstvenih uvreženih stigmatizujućih stavova i predrasuda, čovek kad oseti neki simptom, ne javi se psihijatru na vreme nego to učini kad bolest već odmakne u svom razvoju. A na opreznost u svojim stavovima opominje nas i činjenica da u uslovima različitih životnih okolnosti pa i genetske predispozicije, može doći do nastanka psihijatrijskih simptoma kod svih ljudi.

*Tekst je deo projekta „Stigma ili čovek – Biram čoveka“ čije je finansiranje pomoglo Ministarstvo kulture i informisanja republike Srbije

Čitajte još na Kovinac.com