Stigma ili čovek – biram čoveka: Mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste (9)

„Bilo da je to zvanično potvrđeno ili ne, mnogi ljudi imaju problema sa mentalnim zdravljem. Nažalost, veliki broj njih ne zna kako bi mogao sebi da pomogne, jer to nije ono što nam prvo padne na pamet kad kažemo `bolest´… I upravo iz tog razloga, ljudima je često neprijatno da pričaju o onome što ih muči, jer ih sputava strah, stid ili bojazan da će ih drugi osuđivati. I zato toliko ljudi, umesto da potraži pomoć, pati u tišini. Svakako ne treba zaboraviti činjenicu da su osobe sa mentalnim smetnjama često  stigmatizovane, diskriminisane, zanemarene i odbačene iz društva, pa čak i iz kruga najbližih. O njima se govori podrugljivo i sa mnogo predrasuda. Okruženje je sklono i da negira postojanje njihove bolesti, pa ove ljude često karakteriše i kao `lenje i bezobrazne osobe koje samo skreću pažnju na sebe´”, kaže  Mr sci. med. dr Snežane Đorđević i dodaje da su mentalni poremećaji drugi najveći zdravstveni problem srpskog stanovništva, posle kardiovaskularnih bolesti.

Ne treba zaboraviti da, za razliku od ljudi, mentalni poremećaj ne diskriminiše i ne bira ni pol, ni uzrast, ni zanimanje, ni nivo inteligencije ili obrazovanja… Niko nije imun.

Ako vi ili neko koga volite ima problema sa mentalnim zdravljem, šta možete da uradite, ili šta možete da predložite osobi sa problemom, objašnjava dr Snežana Đorđević:

  1. Potražite grupe podrške na internetu. To može biti od pomoći jer ne podrazumeva da morate naglas pred nekim da izgovorite ono što vas muči, a opet možete da olakšate dušu. Takođe, ne morate da napuštate sigurnost i udobnost svog doma, a imate i sve vreme ovog sveta da razmislite i formulišete ono što želite da kažete tako da na najbolji način oslikava ono kako se osećate pre nego što ostavite poruku na forumu ili zatražite pomoć mejlom.

Osim toga, može vam doneti utehu i to što vidite koliko se još ljudi bori sa istim problemima kao i vi. Jer, niste sami. Iako je to lako prevideti.

  1. Razgovarajte sa ljudima koji vas okružuju. Bilo da je to blizak prijatelj, član porodice ili neko koga ste upoznali. Iako ne deluje tako na prvi pogled, „izbacivanje“ iz sebe onoga što vas tišti može ponekad doneti neverovatno olakšanje.
  2. Razgovarajte sa svojim izabranim lekarom. Duševno zdravlje nije njihova uža specijalnost, ali lekari opšte prakse umeće da vas usmere na pravo mesto, na kom ćete moći da dobijete neophodnu pomoć i podršku.
  3. Ako je stručno lice procenilo da su vam potrebni lekovi, uzmite ih. Nemojte dozvoliti sebi da podlegnete pritiscima onih koji „ne veruju u lekove“. Uradite ono što je dobro za vas. Prihvatite terapiju. Jer, koliko god bili korisni i dobronamerni saveti tipa „provodi više vremena u prirodi“ nisu ono što vam je potrebno. Nema ničeg lošeg u uzimanju terapije koju vam je prepisao lekar, naprotiv, to je prvi korak koji će vam povratiti uzdrmanu stabilnost.
  4. Budite sebični, barem neko vreme. Ako osećate da neke stvari koje uobičajeno radite nisu dobre za vas, nemojte ih raditi. Čak ni ako je to nešto što čini srećnim ljude koje volite. Ako niste raspoloženi za nešto – nemojte to raditi. Budite sami sebi na prvom mestu.
  5. Prihvatite sami sebe. Zvuči kao kliše, ali jedna od najvažnijih stvari, i prvi korak u vraćanju u ravnotežu je da prihvatite svoje stanje. Ali, tako da se fokusirate na sopstvenu snagu, a ne na slabosti.
  6. Udaljite se od ljudi koji vam ne pomažu. Ako u vašem okruženju ima onih koji vašim problemima pristupaju iz „ne znaš ti šta su pravi problemi“ perspektive, odvojite se od njih. Nema potrebe da vreme provodite u društvu onih koji će vas sabotirati. A ako ste ponekad u dodiru sa onima koji čine da se osećate loše zbog problema koje imate i da se zbog njih stidite, otarasite ih se odmah. Jer nema ničega lošeg u tome što ćete priznati da se borite kao lav.
  7. Dajte sebi oduška. Ako vam treba pauza, dajte je sebi. Ako vam je potrebno da se na par nedelja udaljite od nečega što radite ili nekoga koga viđate, poklonite sebi tih par nedelja. Vreme koje ćete provesti fokusirajući se na sebe umesto na druge biće dragoceno.
  8. Ne stidite se. Mentalno zdravlje, kao i problemi sa mentalnim zdravljem nisu pitanje izbora već realnosti. Ako ste u takvoj situaciji, ono što možete da uradite je da pokušate da nađete rešenje. Ako se stidite i pokušavate da se pravite da problem ne postoji, on neće nestati, biće samo gori.

„Podsetimo i sebe i ljude oko sebe da mentalna bolest nije zarazna, ali ravnodušnost jeste! Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti “Kovin” je 09.10.2018. godine upriličila interaktivni program povodom Dana mentalnog zdravlja pod nazivom “Samo prvi put je tvoja odluka” sa ciljem da opštoj populaciji, pre svega mladje uzrasne dobi na jedan drugačiji, zanimljiv način predstavi problem narkomanije, ranog screeninga i načina lečenja ovog psihijatrijskog problema. Ideja je da ustanova sa ovakvim aktivnostima nastavimo i dalje, a  sa ciljem da ljudima sa teritorije opštine Kovin približi i dostupnijim učini psihijatrijsku službu i svoje usluge. Destigmatizujući psihijatrijsku bolest i psihijatriju činimo iskorak ka gradjanstvu, trudeći se da prevazidjemo predrasude koje i u 21.veku postoje, kada se pomene mentalna bolest. Nadamo se da ćemo ovakvim manifestacijama i aktivnostima uspeti u svojim namerama“ – kaže dr. Đorđević.

Svetski dan mentalnog zdravlja ustanovljen je 10. oktobra 1992. od strane Svetske federacije za mentalno zdravlje (World federation for mental health) kao dan kada na globalnom nivou širimo znanje, svest i zalažemo se za bolje mentalno zdravlje. Cilj obeležavanja ovog dana je promocija ljudskih prava i borba protiv diskriminacije i stigmatizacije osoba sa invaliditetom i osoba sa mentalnim smetnjama. Mentalno zdravlje je nacionalni kapital i na njegovom unapređenju ne treba da radi samo zdravstveni sistem već celokupna društvena zajednica. Mentalno zdravlje se tiče svih. Investiranje u mentalno zdravlje osnov je za socijalni i ekonomski razvoj države. Prema poslednjim istraživanjima procenjuje se da oko 450 miliona ljudi u svetu pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga.

*Tekst je deo projekta „Stigma ili čovek – Biram čoveka“ koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Čitajte još na Kovinac.com