Stigma ili čovek – Biram čoveka – Depresija ili za sreću je potrebna šifra (deo 2.) (8)

Depresija je jedan od najčešćih psihičkih poremećaja današnjice. I na statističkoj lestvici bolesti i dalje raste. Kao takva predstavlja „uvod“ u još gore psihičko oboljenje ili postaje okidač u pravom smislu te reči – najčešći uzrok suicida.
Kako je prepoznati i „priznati samom sebi“ i sprečiti na vreme ono najgore.

Jer, prema statističkim podacima Svetske zdravstvene organizacije depresija preti da postane druga najsmrtnosnija bolest kod žena.
Prema podacima iste organizacije iz 2017., u Srbiji od nekog oblika depresije „boluje“ blizu 420 hiljada ljudi, što je skoro 5 odsto populacije. Više i od svetskog proseka koji iznosi 4,4 posto.

Prema istom izvoru, do 2020. godine sa učešćem od 5,7 posto depresija će zauzeti drugo mesto, a 2030., koja i nije tako daleko, sa učešćem od 6,3 posto postaće vodeća dijagnostička kategorija u ukupnom opterećenju bolestima u svetu.
Opasnije od same bolesti, kažu stručnjaci, jeste da sami sebi određujemo terapiju.
„Naravno, da moramo konsultovati odgaovarajućeg specijalistu ukoliko imamo izraženu depresiju, ali kako da se borimo svakodnevno sa blagom i upornom, koja nam ne dozvoljava da krenemomo napred.“
Slučaj našeg sagovornika ide dalje od ove blage.

SRPSKI MINIMALAC ZA EVROPSKO LEČENJE

Dan, kaže, nekako i pregura. Ali kad padne noć…
…ja zovem upomoć. Baš kao u Čorbinoj pesmi.  Ili, imaš onu Zabranjenog pušenja gde kaže jedan stih“tramvaj mi leži na grudima“. Ne tramvaj, cela kompozicija.  Kako ugasim svetlo i legnem, pritisak u grudima postaje neizdrživ. Probao sam sa tabletama za smirenje, na svoju ruku. Nekad pomaže, a nekad i ne. Vrtim filmove po glavi, nemam koncentracije da zaspim. Još je gore kad znam da moram rano da ustanem.“
Ovo što je ispričao u pero, nama, pre nekoliko meseci ponovio je lekaru.
Dobio je, kako kaže, „šaku ozbiljnih lekova„.

I skupih.
Jer, navodi se u jednoj studiji Instituta za javno zdravlje Batut osim Evropa osim društvene, beleži i ekonomske posledice depresije i da su samo direktni i indirektni troškovi lečenja na starom kontinentu procenjeni na 118 milijardi evra ili 253 evra po čoveku i čine jedan odsto evropskog BNPa.
Međutim, nastavlja naš sagovornik, pored cene javlja se bojazan od nove stigmatizacije.
„Mala smo sredina, pročije se brzo ko šta pije. Znaju me u svim apotekama. Blam. U početku sam išao u Smederevo i tamo kupovao, sad mi je već sve jedno. Osećam se bolje. Mnogo bolje. Hvatam sebe kako se budim nasmejan, rasterećen nekih briga, a spavam kao beba. I previše. Valjda sad zbog lekova, dok se ne naviknem, nije zbog depresije“, ispričao nam je Dragan.M i za kraj poručio svima koji se slično osećaju što pre potraže stručnu pomoć lekara.

ŽENE PODLOŽNIJE OD MUŠKARACA

Depresija je uzrok 800.000 samoubistava godišnje na svetskom nivou, Samoubistvo kao uzrok
smrti zastupljeno je sa svega 0,9 odsto u opštoj populaciji, dok je kod bolesnika sa depresijom zastupljena sa 15 do 20 odsto. Zabrinjava i podatak da samoubistvo predstavlja drugi vodeći
uzrok smrti među populacijom od 15 do 29 godina.
Interesantno je da su depresiji podložnije žene. Prema podacima Batuta u ukupnom rangiranju, baziranom na danima izgubljenim zbog nesposobnosti usled depresije, među 18 odabranih poremećaja zdravlja, depresija je bila na četvrtom mestu. Primećeno je da više opterećuje žene kod kojih zauzima treće mesto, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na petom mestu.

*Tekst je deo projekta „Stigma ili čovek – Biram čoveka“ koji je sufinansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Čitajte još na Kovinac.com