„Puno mi je srce uvek kada dolazim u Kovin. Ovde mi još uvek živi veliki deo familije, imam jako puno prijatelja i poznanika i uvek se osećam jako prijatno. Ne mogu opisati tu radost kad znam da dolazim u Kovin. U poslednje tri-četiri godine sam poslovno veoma puno putovao po Evropi, ali jedan od najlepših osećaja mi je dolazak u Kovin. To mislim, zaista, najiskrenije“, priča Marko Bošković, rukometni menadžer i finansijski direktor Evropske asocijacije za rukometne agente, poreklom Kovinac, rođen u nemačkom gradu Hajdelbergu. Markov otac Slobodan, trenutno radi kao trener (Manhajm), igrao je rukomet za Radnički do 1989. godine kade se preselio u Nemačku, a stric Saša jedno je od najpoznatijih imena koje je ovaj sport imao u našem gradu – bio je kapiten generacije crno-belih koja je u sezoni 2002/2003. izborila plasman u najviši rang državnog rukometa.
Marko Bošković trenutno sarađuje sa nešto manje od trideset igrača, a u godini za nama bio je glavna spona u transferima Francuza Maksa Tikea iz Cherbourga (Francuska) u atinski AEK, Tea Beganovića iz Leutershausena (Nemačka) u Dobovu (Slovenija), Mateja Ašanina i Žige Urbiča koji su produžili ugovore do 2025. godine u Ludwigshafenu (Nemačka)…
„Moja agencija je u saradnji sa agencijom Viktora Tomasa transferirala Brazilku Adrianu Cardoso de Castro u Budućnost iz Podgorice. Sveukupno gledano za prvu godinu menadžerskog posla, stvarno, dosta bolje nego što sam očekivao. Veoma sam zadovoljan, sada pokušavam da nadogradim svoje poslovanje da naredna bila još bolja i berićetnija“, objašnjava naš sagovornik, koji odnedavno zastupa Mateu Pletikosić igračicu podgoričke Budućnosti i Ambroša Martina, trenera Đera.
„Matea je igrala na Olimpijskim igrama u Tokiju 2021. Sad je osvojila bronzu na evropskom i trenutno je najbolji asistent Lige šampiona i jedan od najboljih srednjih bekova Evrope. Prošle godine je bila najbolja rukometašica Crne Gore.
Martin je jedan od najboljih trenera ženskog rukometa na svetu. Zastupam ga za muški rukomet, pošto on zeli da pređe u muški rukomet. On je osvojio kao igrač Ligu šampiona 2001. godine, a kao trener četiri puta. Bio je i četiri puta trener godine Lige šampiona“, objašnjava Marko.
Sportska priča Marka Boškovića počela je pre dvadesetak godina.
SportiKO: S obzirom na sportsku istoriju svoje porodice čini se da nije bilo mnogo dileme kojim ćeš putem krenuti, da će to biti „utabanom“, rukometnom, stazom.
“Imao sam četiri, možda, pet godina, kada sam počeo sa tatom, koji je trenirao jedan klub iz Hajdelberga, da idem na skoro svaki trening njegovog tima. Tamo sam imao jednu specijalnu ulogu – da skupljam lopte za golmane” (smeh), priseća se Marko svojih prvih koraka u svetu rukometa. “Počeo sam da treniram sa šest, igrao sam do devetnaeste.”
Jako mlad si završio igračku karijeru. Prednost je imala je škola. Završio si ekonomski fakultet. Da li je rani prestanak aktivnog igranja uticao da veoma mlad postaneš rukometni menadžer ili…
“Na neki način to sve i jeste uticalo na ovo što sam danas ali da budem iskren, nikad nisam ni sanjao da ću se baviti ovim poslom. Kako sam se odlučio da postanem menadžer je interesantno pitanje.
Bio sam i sudija dok sam igrao rukomet. Nažalost, kad smo stigli do nekog nivoa (3. Bundesliga za seniore i 1. Bundesliga za juniore) sudija sa kojim sam sudio u paru je zbog poslovnih obaveza morao da prekine sa suđenjem, pa se tako i moja karijera završila.“
Bošković kaže da je ubrzo potom prešao u trenerske vode, u tri godine vodio je dva seniorska sastava, a sa jednim je uspeo da uđe i u viši rang.
„Za to vreme kao igrač/sudija/trener upoznao sam dosta ljudi i video sam rukomet iz dosta perspektiva. Uz to dolazi da i privatno znam dosta ljudi iz sveta rukometa. Dosta vremena sam proveo sa igračima i igračicama i video sam kakav je njihov odnos sa pojedinim menadžerima.
Pre četiri godine sam počeo da radim za jednu nemačku banku kao finansijski savetnik. Ja sam bio, koliko znam, jedan od prvih koji se specijalizovao za rukometaše/rukometašice. Ima dosta igrača sa Balkana kojima sam pomogao. Međutim tek početkom 2021. je došla ideja da se bavim menadžerisanjem.“
Na ovu odluku uticali su i razgovori sa Gorazdom Škofom, bivšim slovenačkim rukometnim reprezentativcem (188 nastupa u nacionalnom timu).
„Puno sam razgovarao o tome sa mojim prijateljem Gorazdom Škofom. Gorazd je kao igrač doživeo sve sto se može doživeti i igrao je za velike klubove (Celje, Zagreb, Nantes, Paris Saint Germain, Erlangen, Ludwigshafen). On me je malo posavetovao oko svega toga. Nakon dosta razgovora sa njim i mojim mentorom za biznis (direktor jedne kompanije sa 700 zaposlenih u Nemačkoj) je pala odluka da uz moje zanimanje kao finansijski savetnik otvorim agenciju za menadžerisanje.
Ja nudim svojim igračima/igračicama jedan sveobuhvatni servis. Ja njima vodim karijeru i pomažem oko finansija, privatnih stvari i još dosta toga. Najvažnije u mom poslu je da igračima obezbedim odgovarajuće klubove, tako da se oni mogu maksimalno skoncentrisati na rukomet.“
Sećaš li se prvog igrača kojeg si potpisao. Da li je bilo treme?
„Iskreno, ko je bio prvi potpis ne mogu tačno reći jer je u istom trenutku došlo četiri ili pet igrača sa kojima sam otpočeo saradnju. Prvi transfer koji sam dogovoro, to neću zaboraviti nikada, bio je prelazak mađarske igračice Konzuele Hamori iz Vaca u Debrecen (oba kluba su u Mađarskoj).
Da, naravno, treme je bilo na početku. Mislim da nije mala stvar dati nekom poverenje da mu vodite karijeru. Vremenom treme je bilo sve manje. Sada je i nema.“
Da li u ovom trenutku sarađuješ sa nekim rukometnim imenom za koje nisi mogao ni da sanjaš da će do toga doći kada si započinjao posao?
„Mogu reći da ništa od ovoga nisam sanjao! Imam da, poslovne partnere i ljude koje sam upoznao, a za koje nikada nisam sanjao da hoću. Na primer Gorazd Škof koji radi sa mnom mi je postao i odličan prijatelj. Viktor Tomas, legenda španskog rukometa, mi je postao odličan poslovni partner. Sa njegovom agencijom radimo veoma uspešno i odradili smo više transfera. Kao dete sam gledao utakmice ispred televizora kao i uživo u hali, gledao sam na njih kao uzore. Ponekad, ne mogu ni sam da poverujem sa kojim sve ljudima iz sveta rukometa na globalnom nivou imam prisne kontakte.
Kroz moj posao sam upoznao i mnoge uticajne ljude iz sveta politike i biznisa. Na primer sa mnom radi i Matej Ašanin, koj je uzeo srebro sa reprezentacijom Hrvatske na Evropskom prvenstvu 2020. Sa mnom rade igrači i igračice iz vise evropskih zemalja. Od oko 25 igrača i igračica koji rade sa mnom više od polovine nastupaju za reprezentacije svojih zemalja. Medju mojim klijentima ima par iskusnijih igrača/igracica takodje i par njih koj su na zenitu svoje karijere a takođe i dosta mladih i perspektivnih, koji tek imaju celu karijeru pred sobom. Sa svim igračima imam vrlo dobar poslovan odnos i trudim se da im budem dobar prijatelj“, objašnjava Bošković i dodaje: „Ne želim imati 100 ili 150 sportista. Smatram da je bolje sa manjim brojem sportista sarađivati, ali im ponuditi celopkupnu uslugu.
——–
– Saradnja sa Ljubomirom Obradovićem (Ljubomir Obradović je vodio omladinsku reprezentaciju Jugoslavije na Evropskom prvenstvu 2000. godine koja je tada osvojila zlatnu medalju. Selektor Crne Gore bio je od 2014. do 2016. godine i predvodio je reprezentaciju na Evropskom prvenstvu 2016. Od 2017. godine je selektor ženske reprezentacije Srbije. Predvodio ju je na Svetskim prvenstvima 2017. i 2019 i Evropskim prvenstvima 2018. i 2020. Jula prošle godine kao trener Zelenortskiih ostrva izborio prvi plasman ove države u završnicu jednog Svetskog prvenstva)
„Ne znam odakle da počnem. Kao prvo želim reći da ću Ljubi za neke stvari biti zahvalan do kraja života. Ja sam od tog čoveka za 3 godine naučio jako puno o rukometu i naučio sam kako se radi na tom nivou. Ljubomir mi je dao mogućnost da budem uz ekipu bukvalno pred svaku utakmicu. Takođe sam mogao aktivno da učestvujem u pripremi svakog treninga. Uz sva ta iskustva sam upoznao mnoge ljude koj su mi puno pomogli. Sa dosta igračica imam dobar odnos i drago mi je što sam ih upoznao. Sa Sinišom Đukićem i Živojinom Maksićem sam postao jako dobar prijatelj. Znanje koje ima Ljuba je neverovatno i mnogo sam mu zahvalan za sve što sam naučio od njega. To su neke stvari i iskustva koja nemaju cenu i koja se ne mogu ni iz jedne knjige naučiti“, kaže naš sagovornik.
——–
– Kad informacija procuri
„Imao sam pregovore sa jednim velikim klubom iz Bundeslige i negde je ta informacija procurela da mi pregovaramo. Sledećeg dana je već zvalo 6 drugih menadžera i svi su hteli da pregovaraju za mog igrača. Već sam imao i priču da je jedan klub želeo da se dogovori za sportistu kojeg zastupam i želeo da ga ubedi da odradi pregovore bez mene. Na svu sreću su sportisti sa kojima radim meni izuzetno lojalni. Na kraju je klub morao sa mnom da pregovora i došlo je do dogovora.“
——–
– O uspehu
Uspeh ima puno definicija. Smatraću sebe uspešnim, ako pod:
a ) su igrači zadovoljni mojim uslugama
b) klubovi prepoznaju u meni pouzdanog partnera
c) učvrstim svoj standing kod drugih menadžera
d) ostvarim svoje finansijske ciljeve i planove
(fotografije, privatna arhiva Marka Boškovića)
