Posao i kako ga steći

Duže od decenije na opštinskom tržištu rada magična brojka onih koji “aktivno traže posao” ne pada ispod 3.000. Podsećanja radi, pre četiri decenije (i uz  nekoliko hiljada više radno sposobnih u opštini), ta cifra jedva je prelazila hiljadu i predstavljala je problem “zlatnog  socijalizma”. O kakvom se problemu danas radi, možda najbolje govore predizborna obećanja koja su se tokom poslednje decenije svela samo na otvaranje novih radnih mesta (u predizborni zaborav su otišli i Evropa i Kosovo).

Privreda kovinske opštine načeta je, kao i u ostatku države, ratnih devedesetih. Devastirana je i dokrajčena posle petoktobarskih promena.

Od preko dvadeset privatizovanih preduzeća danas se broj onih koji uspešno posluju može izbrojati na prste jedne ruke. A (obećanih) grinfild investicija, imali smo tek dve.

Iako su nam usta puna dobrog (geo)strateškog položaja, Kovinu kao usputnoj stanici  na raznim rečnim i kopnenim (evropskim) koridorima (7 i 10), investitori nas zaobilaze. Delom i zbog činjenice da je trebalo da se promene čak tri mandata različitih lokalnih vlasti da bi se osposobila nova industrijska zona. Tek za „vakta“ pretposlednje garniture, konačno smo dobili fabriku za proizvodnju pečuraka u toj zoni koja upošljava trocifreni broj radnika.

Sa 3.835 nezaposlenih, koliko je opština imala krajem 2015., pali smo na 3.157 (zvanični podaci Nacionalne službe za zapošljavanje).

Posao je, međutim,  i dalje san svakog desetog stanovnika Kovina. Broj zaposlenih na 1000 stanovnika opštine  iznosi 182. Republički prosek je 280.

Dakle, Kovin je kao opština i dalje daleko od proseka. Po podacima Ankete o radnoj snazi u Republici Srbiji 2016. u izdanju Republičkog zavoda za staistiku opština Kovin ima 5.915 zaposlenih (2007. bilo ih je 6.363, a 2011. 4.830). Približno koliko i penzionera.

Posebno poglavlje u priči o kovinskoj (ne)zaposlenosti imaju upravo ona politička obećanja – u proteklih nekoliko decenija građani opštine naslušali su se priča o kojekakvim investitorima. Kovin je bio na mapi svetskog hotelijerstva i kockarske industrije (Panon siti), mesto novog rudnika magnezijuma,američke  rafinerije nafte i ruske luke, kanadske fabrike optičkih kablova,i brojnih kineskih fabrika (od mobilnih telefona pa do deterdženta).

U zbilji, dobili smo tek mrvice – fabriku hrane za kućne ljubimce „Premil“, pogon za preradu sardine pri postojećem „Alpisu“, fabriku nameštaja „Aleksandar bagrem“ i mnogospominjanu pečurkanu „Delta Denjub“. Možda detalj sa otvranje ove poslednje (april 2016.) i najviše govori koliko je teško u Kovinu naći posao – za oko 100 mesta, koliko je planirano u prvoj fazi, stiglo je preko 900 prijava.

Istovremeno, u stečaj su otišli ciglana, Jugoprevoz, gajački 7.jul (Atel) i još ponešto.

Omiljena destinacija svakog nezaposlenog Kovinca i dalje je državna ili javna firma (uprkos lošim platama).

Država je, međutim, uredbom ograničila i strogo kontroliše broj zaposlenih. Do posla je sve teže.

Paralelno sa stvaranjem uslova za privlačenje investitora (stvaranja dobrog poslovonog okruženja) posao svake nove vlasti i da sprovodi Lokalni akcioni plan zapošljavanja, tačnije da iz budžeta izdvaja novac za samozapošljavanje, javne radove i obavljanje stručne prakse.

Ali i da pribegne nekim novim metodama. Tako je, u dogovoru s a smederevskom filijalom za zapošljavanje izvestan broj Kovinaca našao uhlebljenje i u pogonu PKC  grupe otvorenom pre par godina u Smederevu.

Vlast na svaki način pokušava da se izbori sa problemom.

Posle nekoliko godina pauze u Kovinu je proletos održan Sajam zapošljavanja na kome je bilo u ponudi preko 200 radnih mesta. Efekti Sajma  još nisu poznati.
S druge strane priče stoji i ona (poslodavaca) da je teško naći dobrog radnika.

Ali i epizoda o inertnosti i neaktivnosti radno sposobnog stanovništva. Naime, po publikaciji Republičkog zavoda za statistiku iz 2016. regija Južnog Banata je treća (posle Borskog i Pčinjskog okruga) po neaktivnosti u traženju posla.

Gde je izlaz? Šta kažu poslodavci i nezaposleni, a šta predstavnici lokalne samouprave? Kakva su iskustva zaposlenih i može li kovinska opština da otvori perspektive mladim ljudima različitih profila? Kakva je ponuda radnika? Koliko smo spremni da se menjamo i usavršavamo u potrazi za poslom.. Da pratimo trendove.. Kakva je situacija u naseljenim mestima i može li se danas živeti od poljoprivrede i kako?

To su samo neka od pitanja o kojima će biti reči u tekstovima na portalu Kovinac.
creditos rapidos online