Posao i kako ga steći (4) – Avioni, kamioni, pečurkana

Slična je priča s manje-više, svim lokalnim preduzećima (što je priča dovoljna za novi feljton).
Dovoljno je reći da je Kovin, kao poljoprivredna opština, od nekadašnjih sedam poljoprivrednih dobara iz prve ruke uspešno privatizovalo tek jedno – mramoraćki Zlatar koji i danas uspešno posluje pod firmom pančevačkog Almexa. Ostala su manje više devastirana (istina, neka se oporavljaju).

Činjenica da u miraz nisu nosila dovoljno vlastitog poljoprivrednog zemljišta (mahom su obrađivala državno), bila je presudna.
Od preko četrdesetak hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, bogata opština Kovin danas na aukcijama izdaje više od petine (državnog).
Slaba vajda za lokalno tržište rada koje je postalo prenatrpano.
Prvi zvanični podaci o broju nezaposlenih isplivali su s kraja prve decenije novog milenijuma. Baš u vreme kad su u modu ušli takozvani sajmovi zapošljavanja. Sve sa ciljem da „žrtve tranzicije“, tačnije oni koji se nisu snašli u njoj.
A nije da nam nije „nuđeno“. Samo od pomenutih petooktobarskih proimena Kovinu (i Kovincima) su obećavani (nekako i najčešće u predizbornim kampanjama) ruska luka (na Dunavu), rafinerija nafte, fabrika biodizela, deterženata, bele tehnike, optičkih (i kakvih sve ne kablova), reciklaža guma, staklenici za uzgajanje cveća, termoelektrana…
Najdalje je u njima (obećanjima) otišao nekadašnji predsednik opštine (2006 do 2008.) Blagoje Bogdanović koji je opštinu u svojim planovima pretvorio u mešavinu Las Vegasa i Monte Karla.
Od golf terena na pašnjacima po obodima Deliblatske peščare do luksuznih hotela (s kockarnicama) na dunavskoj adi. Utopisjki projekat nazvan Panon siti živi u sećanjima (i izaziva blagi podsmeh) još samo malo starijih sugrađana.

Foto – Utopija Panon sitija živi još samo na fotografijama

Tako su „predizborna radna mesta“ u drugi plan potisnula sva ostala predizborna obećanja (od Kosova pa na dalje).
Poslednji zvaničan podatak sa takođe poslednjeodržanog sajma za zapošljavanje kaže da na lokalnom tržištu rada čami 3175 sugrađana.
U blagoj prednosti su žene.
Iako su gosti pančevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje tada rekli kako je Kovin „u ekspanziji“ (kad je zapošpljavanje u pitanju), čini se da nije baš tako. Efekti sajma (na kome je „fiktivno“ ponuđeno 300 radnih mesta) nikad nisu obelodanjeni (bar ne našoj redakciji ki oja ima odličnu saradnju sa pobmenutom službom).
Manjak radnih mesta godinama unazad pokušava da nadomesti opštinska vlast koja iz budžeta (uz sredstva iz pokrajine) pomaže samozapošljavanje, stručno osposobljavanje kroz stručnu praksu, privremeno-povremene pooslove i javne radove.

U prevodu, zapušavanje rupa iliti posao na nekoliko meseci za minimalnu (često i manju platu).
Uporedo s tim, raste broj onih koji se ovdašnjem Centru za socijalni rad obraćaju za pomoć.
Situaciju je, delimično, ublažilo otvaranje pogona za preradu pečuraka indonežanskog investitora Delta Danube pre par godina.

Poslednje masovnije zapošljavanje – Svečano otvaranje pogona za preradu pečuraka

Za stotinak (početnih) radnih mesta u pogonu koji se kasnije proširio, stiglo je 900 prijava, rekla nam je, svojevremeno na otvaranju PR ove kompanije.
Popularna „pečurkana“ jedna je od par grinfild investijicija koje su pristigle u opštinu od 2000-te.

(Tekst je seo projekta – Samo da ne bude arbajt (ili, posao i kako ga steći) – koji podržava Pokrajinski sekretarijat za kulturu , javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama)

Čitajte još na Kovinac.com