Помозимо Људима од којих је и казна „боље решење“ (1)

Иако запошљавање и радни статус инвалида и инвалида рада регулишу закони, они су у пракси и даље препуштени (не)милости послодаваца. Радник који на послу заради инвалидитет, често добија отказ због тог истог инвалидитета, мада му то не пише у решењу о престанку радног односа.

С друге стране више од 70 процената ковинских фирми које имају обавезу запошљавања инвалида, уредно плаћа казне али не запошљавају припаднике те осетљиве групе. При томе, није реч само о приватним или страним фирмама, већ и јавним предузећима.

Портал „kovinac.rs“ у оквиру овог прoјекта, анализира и истражuje ову појаву, разговара с људима који трпе (због таквог односа послодаваца) као и с послодавцима и одговорним људима јавних и приватних предузећа. Циљ је „осветлити“ све аспекте ове појаве с веома негативним последицама, како бисмо скренули пажњу јавности на њу и покренули процес који би могао да поправи ту ствар.

Зоран И. (42) недавно је од свог послодавца добио отказ,с образложењем да је престала потреба за тим радним местом у металопрерађивачкој фирми која запошљава тридесетак радника, иако је током прошле године доживео повреду на раду, због које му је утврђен „озбиљан ниво инвалидитета“. Тужио је послодавца и случај је тренутно пред правосудним органима. То је још један доказ да су – иако запошљавање и радни статус инвалида и инвалида рада регулишу закони, они и даље у пракси препуштени (не)милости послодаваца.

Запошљавање и радни статус лица са умањеном рандомспособношћу регулишу Закон о раду и Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида. Али, и најчешће, само на папиру. У пракси су и даље препуштени нечијој вољи (човека који им исплаћује плату), било да су у питању државна или приватна предузећа.

Држава је у мају 2009. донела Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида којим обавезује сва предузећа да на сваких 50 радника морају имати бар једног с инвалидитетом. У супротном, послодавац плаћа казну на месечном нивоу у висини од 50 посто просечне зараде у Србији, за сваког инвалида којег није запослио.

Упркос законској овој обавези већина предузећа и даље радије плаћа пенале држави него што упошљава људе са умањеном радном способношћу. Било да је реч о приватном или јавном или сектору. Тако је, пре пар година, на седници Општинског већа “испливао” податак да је и Ковински комуналац због „мањка инвалида у сопственим редовима“ платио казну од 400 хиљада динара.

С друге стране, закон, фирмама које запошљавају инвалиде доноси озбиљне бенефите.

Тако, у општини послује неколико предузећа која су се “специјализовала” за запошљавање инвалида и послују с „префиксом“ – предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.  Једно од њих је и „Силоин доо“, ћерка фирма предузећа „Утва силоси“ у којој радни стаж одрађују “ислужени” радници ове металске индустрије.

Примера је још, попут привате фирме (за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом)“Плодови пак” власника Милана Љубојевића, а места за оне смањеном рандом способношћу има и у грађевинарству – у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа с инвалидитетом „Инвалстат доо“ (опет, ћерка фирма ковинске грађевиснке фирме Статик).

У пракси је потврђено да радник који на послу заради инвалидитет, има разлога да страхује од отказа.  С друге стране, чини се да и свест послодаваца лагано позитивно еволуира (понајвише због законских узуса, али и по природи ствари) па их у таквој врсти „освешћивања треба подржати и „погурати“. Као позитиван пример, наводимо да је први пут 2017. године, а затим и наредних година – на Сајму запошљавања, одржаном у ковинском Дому културе, Национална служба за запошљавање ставила “акценат” на запошљавање ових људи па је у понуди било “чак” пет радних места (управо у фирмама Силоин и Инвал стат).

Портал „Ковинац“ се позабавио положајом ове веома осетљиве категорије на тржишту рада, како би је ставио у центар пажње. Индикативно је да о односу државе према овој групацији говори и службени податак са интернет странице Министарства за рад, запошљавање и социјалну политику – да у Републици Србији ниједна институција не располаже целовитим базама података о особама са инвалидитетом. Постоје само процене, а по њима их има око 700.000, од чега је око 300.000 „радног узраста“ (15-65 година).

Запослено је тек двадесетак хиљада, док је, према неким проценама, најмање још толико на тржишту рада. Причу прати податак да је стопа сиромаштва особа са инвалидитетом 70 одсто виша од просека. Делом, управо, због ограниченог приступа запошљавању и предсрасуда послодаваца којима је, засад, исплативије да плаћају пенале држави.

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању инвалида обавезује предузећа која послују под овим називом да у оквиру своје делатности спроводе програме мера и активности професионалне рехабилитације и за ученике средњих школа који стичу образовање по посебним програмима (са сметњама у развоју).

Дакле, од најраније младости.  Јер, она статистика о просечном броју инвалида још је суморнија кад се зађе у старост. По подацима ковинског Центра за социјални рад за 2019. годину, у општини је било укупно 5.142 пензионера од чега је њих 1.008 треће доба дочекало с предзнаком “инвалидски” (пензионер). Дакле, сваки пети запослени због здравствених проблема превремено оконча радни век. По истом извору просечна старосна пензија у општини је износила је (по истом извору) 24.223 динара док је инвалидска тек 21.605 динара.

Време је да се о тој веома значајно теми уради аналитички осврт, који би јасно осветлио све аспекте тешког положаја инвалида, кад је реч о њиховом запошљавању и допринео да се та лоша пракса промени.

Čitajte još na Kovinac.com