Večeras je na trgu ispred kovinskog Doma kulture, pred, otprilike istim brojem ljudi kao i prošle subote, održan drugi po redu skup Jedan od pet miliona. Okupljenima su se obratili organizator Miloš Ljiljanić, profesorka u penziji Mila Ladolež i glumac Branislav Lečić.
Kolona se ovog puta kretala kolovozom, ali istom rutom kao i prvi put.
Oko pet stotina okupljenih građana najviše se zadržalo pred zgradom opštine, gde su uz povike „lopovi, lopovi“ i „ostavke, ostavke“, na ulazu ostavili bukvar.
Protest je trajao sat vremena, a sledeći je najavljen za petak 1.mart u 18 sati na istom mestu.
Skup je, sa petnaestak minuta zakašnjenja, otvorio jedan od organizatora Miloš Ljiljanić.
„Niko od nas nije ovde zato što mu je zabavno, već što znamo da moramo da budemo ovde. Da kažemo dosta nasilju nad zdravim razumom i stranačkom zapošljavanju.“
Reč je, potom, dobila profesorka srpskog jezika u penziji Mila Ladolež:
„Mislili smo da smo dotakli dno, a onda smo shvatili kako se ono pomera i kako sve više tonemo.
Sve smo dalje od pravih vrednosti, sve je više primitivizma i život nam prolazi u svakodnevnom strahu – kako ćemo preživeti, platiti obaveze, nahraniti i odškolovati decu. Ima li kraja poniženju?“.
A onda je usledio desetominutni „nastup“ glumca Branislava Lečića koji je posebno pozdravio mlađe učesnike protesta.
U svom govoru istakao je da proživljavamo „ponovnog projektovanja jednopartijskog sistema. Jedna koalicija i partija na vlasti ponašaju se kao da su jedini. Opozicija za njih nije partner u politici, kao u svakom demokratskom društvu, nego žele da budu sami.“
Dodao je da smo ponovo svedoci stvaranja kulta ličnosti, a današnjicu je slikovito (i ironično) ilustrovao scenom iz filma Tri karte za Holivud, citirajući seoskog policajca Gavrila Milentijevića (koga je Lečić i glumio):
„Ne valja ovaj narod, menjaćemo mi ovaj narod, jer ne ume i ne zna da poštuje i voli svoju vlast.“
Nije propustio da kaže da plaćamo najveću petoktobarsku grešku:
„Nije se desila lustracija. Jer, da se desila svi ovi sadašnji politički faktori ne bi bili na sceni. Ozbiljno su nas vratili u nazad.“
Nama je potrebna jedna ozbiljna, ne samo politička, već i duhovna reforma. Ponovo moramo da uspostavimo vrednosni sistem koji su ovi temeljno porušili, tako što su apsolutističkim ponašanjem razvili taj ponozni karakter u nama – da se kao ulizice i zastrašeni mali crvi šunjamo kroz sopstvene živote plašeći se svega i svačega. Kad ćemo živeti ako ne sad?“, rekao je Lečić i poručio da „niko od nas nema pravo da se povlači i žmuri.“
Orgnizovana kolona je potom prošla istom maršrutom kao i prošle subote – od trga, pored stare robne kuće, zgrade opštine, ulicom JNA do pošte, a potom, jednosmernom ulicom Trg oslobođenja do starog bioskopa.
Da bi se učesnici vratili na polaznu tačku.
Za razliku od prošle subote, okupljeni građani su se malo duže zadržali pred zgradom opštine, a ovog puta „poklon“ za lokalnu vlast, ostavljen pred vratima, bio je bukvar.
Tačnije, fotokopija obaveznog štiva prvaka.
Na kraju šetnje organizatori su najavili novo okupljenje, u petak 1. marta u 18 sati.
Muzika na struju i prebrojavanje
Za razliku od prvog okupljanja, ovog puta organizatori su se snašli za struju („pozajmnicom“ iz obližnjeg lokala) tako da su prisutni prekratili čekanje muzikom sa razglasa. Ovog puta i govornici su imali mikrofon (prošlog puta, samo megafon).
Na malom štandu ispred Doma kulture mogli su se kupiti bedževi s logom protesta Jedan od pet miliona – Kovin. Zarada od bedževa (pisalo je na kutiji, a tvrde i organizatori) poslužiće za organizovanje narednog skupa.
I ovog puta najinteresantniji deo (za većinu) bio je broj onih koji će se odazvati. Hladno vreme ili nešto drugo, tek pred početak skupa bilo je stotinak duša manje nego prošle subote. Tokom protestne šetnje, međutim, koloni se priključilo nekoliko desetina građana tako da je broj protestanata dosegao onaj „premijerni“.
