Oбележени или невидљиви – по потреби (1)

Стигма, као (жестока) метафора за предрасуду, својеврсни је белег, намењен „различитима од мене“, и осим лечених психијатријских болесника, (који су пре две године били предмет нашег пројекта „Стигма или човек – бирам човека“) прати и припаднике ромске популације, ЛГБТ заједнице и особе с инвалидитетом. Време је за још ширу акцију „дестигматизације“, чији је циљ да значајно унапреди положај тих посебно осетљивих група, присутних у нашој локалној заједници.

Пројекат „Oбележени или невидљиви – по потреби“ предвиђа продукцију и објављивање серије текстова који идентификују специфичне проблеме са којим се сусрећу „јунаци“ наше приче, припадници поменутих група – до којих долази превасходно због предрасуда и непросвећености средине, као заблуда, углавном утемељених на културолошким и социјалним предрасудама, које традиционално прате сваку различитост. Осим идентификације проблема, циљ је и промена свести и „релаксација“ уврежених ставова те да „стигматизоване“, с једне стране лишимо тог суровог обележја, а опет – учинимо их видљивијим за друштво а самим тим и за прилике које су им излаз из околности које их окружују, како би могли да остваре Уставом загаратована права.

Циљна група: (Из)лечени психијатријски болесници (и њихово непосредно окружење), припадници ромске популације, ЛГБТ заједнице и особе с инвалидитетом, представници локалне самоуправе и послодаваца, Национална служба за запошљавање, „већинска“ популација, вулнерабилне групе у оквиру већинске популације.

Ј.Д. (49), један од пацијената ковинске Специјалне болнице за психијатријске болести од своје седамнаесте године бори с неразумевањем, страховима и предрасудама околине.
– Ми смо нормални људи с психичким проблемима. За психијатријског болесника је најважније да научи како да живи с болешћу, да не узима алкохол и психоактивне супстанце и да има редован сан. Психијатријска болест је хронична и циклична, смењују се добре и лоше фазе, али с њом може да се живи. Kао што дијабетичар живи са својом болешћу, тако и ми узимамо лекове и можемо да будемо друштвено корисни. Међутим, психијатријски болесници су медијима често представљени као агресори и убице, иако душевна болест није „предуслов” да се почини кривично дело. Таква и сличне констатацијe илуструју (и идентификују) проблеме прве од четири друштвене групе којима се бави пројекат „Oбележени или невидљиви – по потреби“.

Даље,у Националној служби за запошљавање кажу да је просечна дужина тражења запослења незапослених лица на њиховој евиденцији у септембру прошле године била четири године и 10 месеци, док просечна дужина тражења запослења особа са инвалидитетом износи шест година и један месец. Иако запошљавање и радни статус инвалида и инвалида рада регулишу закони, они су у пракси и даље препуштени (не)милости послодаваца. Радник који на послу заради инвалидитет, често добија отказ због тог истог инвалидитета, мада му то не пише у решењу о престанку радног односа. С друге стране, према нашим сазнањима, више од 70% ковинских фирми које имају обавезу запошљавања инвалида, уредно плаћа казне ( новац за то издвајају већ планом буџета) али не запошљавају припаднике те осетљиве групе. При томе, није реч само о приватним или страним фирмама, већ и јавним предузећима.

Особе, припадници ЛГБТ популације суочавају се са изузетно високим нивоом насиља и дискриминације, а држава и даље не улаже довољно напора да се овакво стање промени – резултати су Годишњег ЛГБТ истраживања из 2020. које су спровели Центар за истраживање и развој друштва ИДЕАС и Геј лезбејски инфо центар ГЛИЦ. Резултати истраживања упозоравају да 82 одсто испитаника сматра да Србија није добро место за живот ЛГБТ особа и да се тек 14 одсто њих осећа слободно да изрази свој идентитет. Kао и претходних година, насиље је на врху листе проблема са којима се ЛГБТ особе свакодневно суочавају. Посебно забрињава податак који указује на учесталост сексуалног насиља што пријављује 14 одсто испитаних. Емоционално насиље је и даље најучесталији облик насиља над ЛГБТ особама, и доживело га је 56 учесника и учесница у истраживању, док је физичко насиље пријавило 8 одсто испитаних. Фокус истраживања био је и на сагледавању положаја ЛГБТ особа у области рада и запошљавања. Резултати показују да 16 одсто ЛГБТ радника који су тражили посао сматра да је у последњих годину дана било дискриминисано, док 24 одсто сматра да је било дискриминисано на раду.

Европска унија усвојила је нови Стратешки оквир за равноправност, укључивање и партиципацију Рома до 2030.године, који као два основна циља ЕУ поставља смањење удела Рома са искуством дискриминације са 26 одсто на 13 одсто и смањење удела од 46 одсто опште популације, која се изјаснила да се осећа нелагодно што има комшије Роме, за најмање трећину. Истраживања у области дискриминације потврдила су да су Роми изложени посредној и непосредној дискриминацији у свим областима живота, да је етичка дистанца и даље веома изражана, а стереотипи и предрасуде, који су најчешћи узрок дискриминације, широко распрострањени. Kултуролошке и политичке обрасце који иза тога стоје не може да промени једна институција. Неопходна је синергија свих актера из државног и невладиног сектора, а у борби против дискриминације Рома кључна је улога медија, упознавање јавности са културолошким и друштвеним доприносом и улогом Рома у српској и светској историји и одлучније изјашњавање државних функционера против дискриминације Рома.

Припадници све четири наведене групе (уз специфичности) изложени су својеврсној стигматизацији, а опет, или следствено томе – и „невидљивости“ кад је реч о остваривању низа Уставом загарантованих права. Дестигматизација је „терен“ на ком медији могу највише и директно допринети решавању или ублажавању проблема, док на остале проблеме – социјално-економске и друге услове медији могу утицати тако што ће сталним скретањем пажње – индиректно подстаћи њихово решавање. Дакле, они наши суседи и суграђани који због различитих врста предрасуда, хендикепа или животних околности – постају дискриминисани на пословном, образовном или социјалном плану.

Пројекат „Oбележени или невидљиви – по потреби“ предвиђа објављивање серијала текстова о њима, како бисмо помогли да се заустави, или макар ублажи, процес који води њиховој маргинализацији. Они се свакодневно суочавају са бројним проблемима и потешкоћама, а да већина чланова наше заједнице није тога ни свесна, па је неопходно пробудити њихову пажњу. Управо зато, Циљ пројекта је да текстовима – „стигматизоване“, с једне стране лишимо тог суровог обележја, а опет – учинимо их видљивијим за друштво а самим тим и за прилике које су им излаз из околности које их окружују.

Објавићемо „људске приче“, без фризирања и улепшавања с једне стране, а с друге – разговоре с одговорним људима из институција система, привреде и удружења, у чијим је рукама кључ за решавање проблема лица суочених с предрасудама.

Све овде поменуто су само нека од веома значајних питања о којима ће бити речи у текстовима на порталу Ковинац, а који ће допринети бољем разумевању и покушају превазилажења тешке ситуације с којом се суочавају наши суседи, припадници циљних група пројекта.

Осим експлицитне идентификације проблема, циљ пројекта је промена свести и „релаксација“ уврежених ставова о леченим психијатријским болесницима, припадницима ромске популације, ЛГБТ заједнице и особа с инвалидитетом – како би „стигматизовани“, с једне стране били лишени тог обележја, а, с друге – били видљивији за друштво, а самим тим и спремнијим и „подобнијим“ за прилике (социјални живот, посао и друго) које су им излаз из околности које их окружују. Такође, очекујемо подизање свести о потреби солидарности и емпатије с тим специфичним групама , као последице указивања на њихове проблеме. Остваривање циљева пројекта имплицира и да се и друштво више бави проблемима припадника маргинализованих група, затим да њихове потребе и проблеми, који се у великом проценту не разликују од проблема и потреба већинске популације – постану „видљивији“ систему, а њихово решавање „лакше“, да њихова посебност не буде препрека за превазилажење њихових проблема, већ додатни разлог због којег их треба решавати брже и ефикасније.

Серијом текстова идентификоваћемо специфичне проблеме са којим се сусрећу наши суседи – лица, припадници циљних група, који у највећој мери проистичу из непросвећености околине и културолошким и социјалним предрасудама које традиционално прате сваку различитост.
Мисија пројекта је допринос бољем разумевању и превазилажењу тешке ситуације с којом се суочавају наши суседи.

(Из)лечени психијатријски болесници (и њихово непосредно окружење), припадници ромске популације, ЛГБТ заједнице и особе с инвалидитетом, представници локалне самоуправе и послодаваца, Национална служба за запошљавање, „већинска“ популација, вулнерабилне групе у оквиру „већинске“ популације.

Čitajte još na Kovinac.com