Narkomanija: „Samo prvi put je tvoja odluka“ (ili priča o „Letu iznad duge“)

Najmlađa osoba u Srbiji u čijem organizmu je potvrđeno prisustvo marihuane imala je deset godina. Pre nekoliko meseci troje mladih (ne starijih od 20 godina) umrlo je od posledica uzimanja ekstazija. U Srbiji se u ovom trenutku u raznim instituacijama leči između sedam i devet hiljada zavisnika. Beograd ima blizu deset hiljada registrovanih narkomana. Svake godine u Srbiji blizu 100 osoba, zavisnih od neke psihoaktvne supstance, umre…

Ovo je samo deo zabrinjavajuće i zastrašujuće statistike u priči o narkomaniji koja je bila tema tribine povodom Svetskog dana mentalnog zdravlja (10. oktobar) održane u kovinskom Domu kulture pod nazivom – „Samo prvi put je tvoja odluka (Svako može da pukne)“.

Iz tehničkih razloga tekst objavljujemo nešto kasnije nego što je planirano.

LET IZNAD DUGE

„Dan Mentalnog zdravlja obeležavamo dan ranije, jer nikada nije dovoljno rano započeti razgovor o temi koju smo izabrali za ovogišnju tribinu. Droga je postala nezaobilazna tema naše svakodnevice. Odavno nije samo psihijatrijski problem jer je odavno pustila svoje izdanke u sve pore života. Način života, otuđenost, izostanak podrške primarne porodice,  sve veći zahtevi zajednice, nerealni lični ciljevi, nesklad izmedju želja i mogućnosti, osećaj odbačenosti, usamljenosti, relativizacija i devalvacija moralnih i svih drugih normi, samo su neki od razloga pandemije bolesti zavisnosti“ – rekla je Dr Aleksandra Gavrilović, psihijatar (i u vreme održavanja tribine v.d. direktor) SBPB ‘’Kovin’’.

Podaci koje je iznela Dr Gavrilović, a kojima raspolažu zvanične institucije su, kako kaže, poražvajući. Najmlađa osoba u Srbiji kod koje je potvrđeno prisustvo metabolita marihuane imala je 10 godina. Pre samo par meseci u našoj zemlji je od posledica uzimanja ekstrazija `sumnjivog` sadržaja  umrlo  troje mladih. Ni jedno od njih nije imalo više od 20 godina. U Srbiji se u ovom trenutku u raznim institucijama leči izmedju sedam i devet hiljda zavisnika. Na teritroriji Beograda je prošle godne bilo skoro 10 000 registrovanih narkomana. Svake godine u Srbiji umre skoro 100 osoba obolelih od zavisnosti od neke PAS. Starosna struktura osoba koje dolaze u kontakt sa narkoticima pomera se ka mlađim uzrasnim kategrijama. Deca postaju žrtve bahatih dilera i sve `sofisticiranijih` hemijskih formula, koje izazivaju zavisnost nako samo jednog ili dva `uzimanja`.

„Zato Vas , kao roditelj  i profesionalac, molim da od večeras pažljivije slušamo svoju decu, pružimo im ljubav, vreme i podršku, pomognemo da odrastu u samopouzdane, savesne mlade ljude, sposobne da kažu NE ako im neko ponudi  `let iznad duge`. I kada pomislite da nemate vremena i da ima važnijih stvari – setite se Jovana P, Marije M., Nikole S… Mozda bi i oni i mnogi drugi bili živi da su odrasli shvatili da nema važnije stvari od odrastanja.“

Dr Snežana Đorđević: Mentalni poremećaji, drugi zdravstveni problem u Srbiji (posle kardiovaskularnih bolesti)

„Svetski dan mentalnog zdravlja ustanovljen je 10. oktobra 1992. od strane Svetske federacije za mentalno zdravlje (World federation for mental health) kao dan kada na globalnom nivou širimo znanje, svest i zalažemo se za bolje mentalno zdravlje. Cilj obeležavanja ovog dana je promocija ljudskih prava i borba protiv diskriminacije i stigmatizacije osoba sa invaliditetom i osoba sa mentalnim smetnjama. Mentalno zdravlje je nacionalni kapital i na njegovom unapređenju ne treba da radi samo zdravstveni sistem već celokupna društvena zajednica. Mentalno zdravlje se tiče svih. Investiranje u mentalno zdravlje osnov je za socijalni i ekonomski razvoj države. Prema poslednjim istraživanjima procenjuje se da oko 450 miliona ljudi u svetu pati od mentalnih poremećaja i poremećaja ponašanja ili od psihosocijalnih problema, kao što su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga“ – objašnjava  Mr sci. med. dr Snežana Đorđević.

Mentalni poremećaji su drugi najveći zdravstveni problem srpskog stanovništva, posle kardiovaskularnih bolesti, kaže dr Đorđević.

kompletan tekst – Dr Snežana Đorđević: Mentalni poremećaji, drugi zdravstveni problem u Srbiji (posle kardiovaskularnih bolesti) – pročitajte na linku ovde.

SAMO PRVI PUT JE TVOJA ODLUKA

„Zavisnost od psihoaktivnih supstanci ili narkomanija predstavlja jednu od najčešćih bolesti savremenog čoveka. Karakteriše se ponavljanim, kompulzivnim traganjem za pomenutim supstancama i njihovom konzumacijom uprkos štetnim posledicama do kojih njihova upotreba dovodi. Sama bolest ostavlja dalekosežne posledice po pojedinca uzrokujući niz problema kako u sferi psihičkog života tako i po pitanju fizičkog zdravlja. Pored ovoga uzročno posledično nastupa i narušavanje funkcionisanja samog pojedinca u radnoj, porodičnoj i  drugim socijalnim sferama“ – objašnjava Dr Maja Kadar, klinički lekar.

Zavisnik može postati svako bez obzira na socijalni status ili godine. A razlozi uzimanja su širokog „spektra“.

„Neki se mogu ticati osećanja zadovoljstva nakon primene droga dok neki opet tragaju za olakšanjem po pitanju  izvesnih mentalnih smetnji u vidu anksioznosti ili slabog socijalnog funkcionisanja i u ovim supstancama vide sredstvo da iste prevaziđu ili da se trenutno bolje osećaju, a neki razlozi se, pak, mogu ticati radoznalosti i potrebe za istraživanjem.

Ovom prilikom je posebno bitno naglasiti da populacija koje je izrazito osetljiva – adolescenti, imaju prvi kontakt sa psihoaktivnim supstancama upravo iz razloga radoznalosti, potrebe za istraživanjem, dokazivanjem ili to čine pod pritiskom sredine. Najčešći uzrast u kom dolazi do inicijalnog kontakta jeste šesnaest godina. Učenici u ovom uzrastu imaju jako nizak nivo informisanosti o bilo kakvim podacima koji se tiču narkomanije, dostupni su im laki načini nabavke supstanci i sami po sebi se nalaze u kritičnim godinama koje obiluje izraženim potrebama za novim stvarima ali i nedovoljnom emocionalnom zrelošću“ – rekla je doktorka Maja Kadar.

Doktorka je, takođe, objasnila da je zbog svega navedenog izuzetno je bitno preventivno delovati i obezbediti adekvatne informacije koje mogu biti od koristi ne samo mladim ljudima već svima onima koji se mogu naći u problemu koji se tiče narkomanije.

„Naime, svaka psihokativna supstanca poseduje izvesni potencijal za razvojem zavisnosti. Dugotrajna, a ponekad i jednokratna upotreba uzrokuje moždana oštećenja i dovodi do već pominjanih smetnji u sferi psihičkog života ili do ozbiljnih mentalnih oboljenja koja su pratilac narkomanije. Te smetnje mogu obuhvatati probleme sa snom, apetitom, pažnjom, promenama raspoloženja, osećanjem napetosti a čak mogu dovesti i do pojave akutnih psihotičnih epizoda koje se manifestuju halucinacijama i/ili verovanjima koja nisu zasnovana na realnosti. Pored ovoga pratilac narkomanije često su i brojna telesna oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, srčani problemi, različiti oblika karcinoma, pad imuniteta te ponavljane infekcije i razvojem hroničnih infektivnih oboljenja kao što su hepatitis B ili SIDA. Sve ovo u manjoj meri remeti socijalno funkcionisanje pojedinca i dovodi do problema na poslu ili u sferi akademskog života učenika/studenta kao i do seksualnih disfunkcija, bračnih problema i do urušavanja porodične harmonije. Na ovaj način stvara se začarani krug iz kog je ponekad teško izaći ali je bitno napomenuti da izlaz ipak postoji.“

Uloge svih nas kao pojedinaca, smatra doktorka Maja Kadar, su različite i tiču se isto tako preduzimanja različitih mera. Prvi u nizu koraka jeste pravovremeno uočavanje problema od strane osoba u čijem se socijalnom okruženju nalaze zavisnici, bilo da se radi o porodičnom, školskom ili radnom okruženju.

„Važno je naime uočiti problem i razgovarati o njemu te ukoliko je potrebno obratiti se stručnom licu, psihijatru ili psihologu za pomoć. Na sam problem narkomanije ne treba gledati kao na moralno posrnuće, kao što je to činjeno u prošlosti, već je treba posmatrati kao bolest što ona i jeste, bolest koja ima svoje uzorke i posledice koje se mogu tretirati i izbeći. Svi smo svesni da je teško razgovarati o problemima koji nas tište često i sa najbližima a kamoli sa nekim koji nam je gotovo totalno stran ali razgovor je prvi a često i jedan od najbitnijih koraka ka rešenju problema, zato ne treba osuđivati i stigmatizovati, već se potruditi da  razumemo i pomognemo. Svi imamo odgovornost u tome!“ – rekla je doktorka Kadar.

U sledećem tekstu (narednog četvrtka) sa tribine posvećene Danu mentalnog zdravlja – Ispovest bivšeg zavisnika.

Čitajte još na Kovinac.com