Mramorak – Već od osnovne škole deca planiraju odlazak

Iz sela odlaze čak i deca dobrostojećih lokalnih poljoprivrednika, „s obzirom da se i od poljoprivrede danas loše živi“, uglavnom u Pančevo ili Beograd, u potrazi za boljim životom

Mramorak je selo u opštini Кovin, koje, prema popisu iz 2011. godine, ima 2.690 stanovnika. Asfaltnim putem preko Deliblata povezan je s Кovinom koji je udaljen 20 kilometara, a preko Dolova – s Pančevom. Zanimljivo je da su na mestu današnjeg sela pronađeni tragovi naselja još od najranijih perioda. Prema spisima Feliksa Milekera, prve srpske porodice deselile su se ovde posle 1810. godine iz Кonaka i Nauzine, a prvi Nemci oko 1820. godine, a prema popisu iz 1827. godine ukupno je bilo 2.830 stanovnika od kojih 2.517 pravoslavnih. Naselje je pripalo pančevačkoj regimenti čije je sedište bilo u Beloj Crkvi. Nakon formiranja Austrougarske 1867. godine broj stanovnika se znatno povećao doseljavanjem Nemaca i Rumuna. Mramorak je 1872. godine predat na upravu Ugarskoj, koja menja ime naselja u Homokoš. Ovaj naziv je ostao sve do oslobođenja 1918. godine, kada se ponovo naziva Mramorak.

Danas Mramorak deli sudbinu prosečnog naselja u kovinskoj opštini. Glavni problem koji naši sagovornici ističu jeste nedostatak kanalizacione mreže, „koja sve više nedostaje“, a veliki problem je i loša saobraćajna komunikacija sa Kovinom, koji je administrativni centar opštine.
– U današnje vreme, ko nema automobil, suočava se sa velikim problemom da dođe do Kovina ili dalje, kaže jedan od meštana, i, kao takođe težišni problem, ističe da je i mramoračka voda lošeg kvaliteta, i da je samo ko mora  – koristi za piće.

Govoreći o planovima za rešavanje problema pitke vode i kanalizacije u selu,  lokalni učitelj ističe da postoje neki projekti za kanalizaciju i da su neki radovi, kako kaže  -„simbolično započeti“ ali da je ostalo na tome.

–  Evidentno je da selo odumire. Mnogi se sele u Pančevo ili Beograd a neki i u inostranstvo. Broj dece u školama je drastično manji nego ranije, i trenutno je na spisku u lokalnoj osnovnoj školi između 130 140 dece, a svake godine, izvesno je,  mališana će biti sve manje. Za pet ili šest godina pitanje je da li će ih biti stotinak. Naš sagovornik ističe i da su lokalne vlasti nedavno prebacile zabavište – u školu, gde, prema njegovim rečima, ne postoje odgovarajući uslovi, igralište za decu pa je to i dodatni problem, ali daleko manji od ovih, kako kaže – krucijalnih.

U selu sam preduzeća „Almeks“, koje zapošljava tridesetak radnika,  praktično ništa ne radi, sem još par „krupnijih“ poljoprivrednika, koji imaju veću količinu zemlje pa neki od meštana i kod njih, uglavnom „na crno“, mogu naći uhlebljenje. Ostali se dovijaju a, kako se može čuti, čak i deca tih poljoprivrednika, uz pojašnjenje da se danas i od poljoprivrede loše živi – odlaze u Pančevo ili Beograd, u potrazi za boljim životom.

Ambulanta radi redovno, tu je lekar a i stomatolog – ponedeljkom, sredom i petkom dok je utorkom i četvrtkom u Deliblatu.

Što se tiče sporta, u selu postoji samo fudbalski klub, a iako postoji tradicija i muške i ženske košarke, (iz Mramorka je i poznati, nedavno preminuli košarkaški radnik Predrag Lane Jereminov), „košarke nema“, a „ugašen“ je i šah. I fudbal, kao i u većini mesta, počiva na entuzijazmu grupice ljudi.

Od meštana Mramorka čujemo da mladi imaju evidentan problem, zbog nedostatka „finih“ mesta za izlazak. U selu postoji par kafića, stara kafana- „Proleter“, više ne radi, tako da ni stariji nemaju neki izbor, priča nam Mramorčanin „u godinama“ žaleći se da se uglavnom spominju mladi, a „za stare niko i ne pita“. Dom kulture, odnosno bioskop, koji je nekad radio, odavno je spakovao projekciono platno.

Na pitanje postoji li izlaz, naši sagovornici listom ističu da je evidentno da je ekonomska kriza svuda, i ozbiljnija perspektiva realno ne postoji. Lokalni učitelj nam priča da najveći broj njegovih učenika već govori o tome da će otići, jer „svoj život ne vide u Mramorku“, a  „ko ode odavde više se ne vraća“. On ponavlja da odlaze i deca  dobrostojećih  poljoprivrednika i navodi primer svog kuma čija su oba sina otišla iako otac ima dosta zemlje i reč o staroj poljoprivrednoj porodici – oba sina naslednika danas žive u gradu.

–  Puno je praznih kuća, gotovo polovina, koje možete kupiti za između 5 i 15 hiljada evra. Kao učitelj zaista ne vidim nekakvu  realnu i ozbiljnu perspektivu za Mramorak. Pre svega je problem to što nema posla a ozbiljan je i loša saobraćajna komunikacija sa Kovinom, koja demotiviše ljude da žive u selima. Kad zaveje mnogo dugo se čeka da se očisti put od Deliblata, a te i slične stvari nemaju veze s tim ko je na vlasti.

Isto se ponavlja već 20 godina, što govori o odnosu svake vlasti prema građanima – kaže sredovečni meštanin Mramorka i dodaje kako njegova deca sigurno neće živeti u tom mestu.
– Mramorak će, kako stoje stvari, biti vikend naselje za ljude koji žive u Pančevu i Beogradu i to će se dogoditi mnogo pre nego što mnogi zamišljaju.

 

Tekst je deo projekta koji sufinansira Ministarstvo kulture Republike Srbije

 

 

 

 

 

 

 

 

Čitajte još na Kovinac.com