Ima li kakvog izbora za Mramorčane sem Almeksa?
“Izbor je neproizvodni sektor. Pre svega trgovina i ugostiteljstvo ili u javnom sektoru; škola, Dom Zdravlja ili Mesna zajednica. Radi i vetropark Čibuk tamo je zaposleno nešto manje od desetak radnika (inženjeri, ekonomisti…), ali, mislim, da tamo ne radi niko iz Mramorka”, kaže David, student iz Mramorka, koji trenutno živi u Novom Sadu, i dodaje da u potrazi za poslom ljudi odlaze u gradove (Kovin, Pančevo, Beograd), kao i da se se ide u zemlje Evropske unije, a najviše u Austriju i Nemačku.
U šetnji mramoračkim ulicama gotovo da nema one u kojoj na nekoj kući nije istaknut natpis “na prodaju”. Negde je i po onoj pokeraškoj “tri – pa jedna” (na prodaju).
“Do korone su kuće odlazile budzašto, ali se situacija drastično izmenila. Kuće su na ceni, mnogo ljudi iz gradova kupuju kuće sa dvorištem gde borave vikendom. Mirjana Bobić Mojsilovic i bračni par Marko Miljković i Luna Đogani su neki od novih poznatih žitelja Mramorka.”
Mramorak kao i ostala sela kovinske opštine ima problema sa vodovodnom mrežom koja je građena osamdesetih godina prošlog veka.
“Voda je ispravna za piće, ali cevi su loše. Vodovodna mreža je rađena pre četrdesetak godina i nakon toga nije obnavljana. Samim tim voda je puna peska i kamenca, ali je ona sama dobrog kvaliteta”, kaže David.
Mramorak deli sudbinu ostalih sela opštine kada je u pitanju kanalizacija – nema je. Ali ono po čemu se razlikuje je izvor pitke, kvalitetne vode. Nije retkost da dolaze da toče ljudi iz Kovina, Pančeva, Beograda, Dolova…
“Česmovaču ni ne pijem. Točim samo odavde. Prija mi ova izvorska voda, paše stomaku. A pravo da ti kažem veš mašina i sudovi puni kamenca jer koristimo vodu iz vodovoda za pranje”, kaže jedan meštanin.
Mramorak je od Kovina udaljen 15 kilometara, a dva mesta povezuje drumski saobraćaj.
“Povezanost sa Kovinom je loša dugo godina, mislim da su tri jutarnja, dva popodnevna i dva večernja polaska radnim danima. Samim tim deca se opredeljuju za školovanje u Pančevu, gde kasnije i ostaju da žive. To nije slučaj samo poslednjih godina, već je i pre 20, 30 godina bilo slično, uvek je bila bolja povezanost sa Pančevom i otud Mramorčani više naginju ka tamo i Beogradu.”
Selo ima nekoliko prodavnica (Gomeks, Podunavlje, privatnici), Poštu i ambulantu u kojoj su lekar i stomatolog.
“Pre možda četiri-pet godina Mramorak je na neki način bio privilegovan u odnosu na ostala sela: dve smene i dva lekara (specijalisti). Međutim, situacija se izmenila. Sada je tu lekar u jednoj smeni, zubar radi, čini mi se, tri dana u nedelji”.
U selu radi i Dom kulture, aktivno je Kulturno umetničko društvo Mramorak, kao i „podmladak“ u okviru Osnovne škole “Sava Maksimović”, koji je ove godine pobedio na 23. republičkoj smotri orkestara osnovnih škola sa maksimalnih 100 bodova predvođen mentorkom Violetom Pomar.
Fudbalski klub “Proleter” jedan je od retkih aktivnih klubova u selu. Takmiči se u pretposlednjem rangu srpskog fudbala. Uprava i prijatelji kluba nekoliko godina zaredom veoma uspešno organizuju Vidovdansku ligu u malom fudbalu, koja je postala tradicionalna, a velika je šteta što i uslovi za igru u Sportskom centru nisu bar na približnom novou. Teren, kažu u selu, poslednji put je „presvučen“ devedesetih godina prošlog veka (na slici ispod su pomoćne prostorije).
Uz fudbalere, aktivni su i šahisti. Nekada je selo imalo i muški i ženski košarkaški klub (u okviru Sportskog društva “Proleter”), a gosti na košarkaškom terenu bili su im i beogradski velikani Zvezda i Partizan, tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.
