Ljudi kao nametnuta obaveza (2)

Većini poslodavaca osobe sa invaliditetom neefikasne su za obavljanje poslova. Gazde u Srbiji ne očekuju od osoba sa invaliditetom da mogu da zarade platu, već kada ih zapošljavaju to rade da bi ispunili nametnutu obavezu, ili zbog finansijskih povoljnosti koje mogu da ostvare. Često ih vide kao nekompetentne, nesposobne, neefikasne i smatraju da ih je rizično zaposliti.

Kako naglašava Milica Popović  iz Udruženja  mladih sa invaliditetom, jedna od barijera sa kojom se poslodavci susreću je nepovoljna kvalifikaciona struktura invalida.
– Bez obzira na kompetencije koje ima, ukoliko radno mesto nije pristupačno, osoba sa invaliditetom ne može da se zaposli – kaže Popovićeva.  – Poslodavci nisu dovoljno informisani o tome šta oni mogu da rade, a šta su njihova ograničenja, te zašto i kako je važno prilagoditi radno mesto.

Naša sagovornica smatra da postoje pomaci u unapređivanju položaja osoba sa invaliditetom na tržištu rada. U Nacionalnoj službi za zapošljavanje, recimo, postoji niz mera usmerenih na njihovo zapošljavanje, uključujući i finansijske podsticaje, ali ukupni rezultati i dalje nisu u potpunosti zadovoljavajući.
– Mere uključuju pre svega finansijsku podršku, ali ne i savetodavnu. To znači da bi trebalo da se obezbede savetodavci koji će im omogućiti da se što lakše prilagode novom radnom mestu i kolektivu – ističe Milica Popović.

Udruženje mladih sa invaliditetom je osnovao Platformu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Ona bi trebalo da posluži kao mesto okupljanja domaćih i inostranih kompanija koje posluju u Srbiji. Sve zainteresovane kompanije mogu da joj se pridruže putem mejla office@fmi.rs ili telefona 011/32-20-632.

Kao barijere za zapošljavanje, osobe sa invaliditetom vide nepristupačnost zajednice, dok im je sa druge strane, ograničena i pristupačnost obrazovanja, uz ograničenost profesija za koje su se školovale i koje su im dostupne.

– Nedovoljno prilagođeni programi za sticanje kompetencije van formalnih institucija školstva, dovode do toga da većina njih nema šta da ponudi na tržištu rada, osim prostog rada – objašnjava ona.

Zakon ili mrtvo slovo na papiru

Hajde da se podsetimo na formalnu stranu problema. Šta kaže zakonodavstvo, koji su izazovi zapošljavanja osoba sa invaliditetom i zašto je to više od obaveze?

Još 2010. je na snagu stupila zakonska obaveza zapošljavanja osobe sa invaliditetom. Ona je uređena Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Iako stručnjaci tvrde da je zakon u teoriji dobar, praksa pokazuje da se situacija sporo menja. Zapošljavanje osoba sa invaliditetom je veliki izazov u Srbiji. U ovom tekstu ćemo podeliti sa vama proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom, koje su obaveze, kao i razloge zašto zapošljavanje osoba sa invaliditetom treba da bude više od zakonske obaveze.

Nadamo se da ćete na kraju teksta imati dovoljno informacija i poželeti da promenite nešto u trenutnoj situaciji, koliko je to u vašoj moći.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom pod opštim i posebnim uslovima.
Bitno je znati da, kao poslodavac, imate mogućnost da osobe sa statusom osobe sa invaliditetom zaposlite pod opštim ili pod posebnim uslovima.

Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod opštim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca bez prilagođavanja poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta. Zapošljavanjem osoba sa invaliditetom pod posebnim uslovima smatra se zapošljavanje kod poslodavca uz prilagođavanje poslova, radnog mesta ili poslova i radnog mesta.

Pod prilagođavanjem poslova podrazumeva se prilagođavanje radnog procesa i radnih zadataka. Pod prilagođavanjem radnog mesta podrazumeva se tehničko i tehnološko opremanje radnog mesta, sredstava za rad, prostora i opreme – u skladu sa mogućnostima i potrebama osobe sa invaliditetom.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom (Ocenjivanje radne sposobnosti)

Pre bilo kakvih odluka, potrebno je najpre proceniti usklađenost radne sposobnosti, potreba radnog mesta i zdravstvene sposobnosti. Prema izmenama Zakona o radu, opšta zdravstvena sposobnost nije više uslov za zasnivanje radnog odnosa.

Razlog je što preostala radna sposobnost lica sa invaliditetom može da bude dovoljna zdravstvena sposobnost za obavljanje poslova. Ostavljanje opšte zdravstvene sposobnosti kao uslova za zapošljavanje onemogućavalo bi zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili njihov ostanak na radnim mestima.

Iz tog razloga se procenjuje radna sposobnost. Ocenu radne sposobnosti vrši komisija – organ veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje koju čine lekar veštak Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, specijalista medicine rada, psiholog i stručni radnik Nacionalne službe za zapošljavanje.

Komisija sačinjava Nalaz, mišljenje i ocenu radne sposobnosti, na osnovu čega Nacionalna služba za zapošljavanje donosi Rešenje o proceni radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja.

Skala za ocenu radne sposobnosti

Na osnovu sagledavanja sveukupnog stanja pojedinca i stanja na tržištu rada, ocenjuju se bolesti i oštećenja od uticaja na radnu sposobnost i mogućnost zaposlenja ili održanja zaposlenja na osnovu sledeće skale: stepen – ako ne postoje teškoće i prepreke na radu, odnosno ukoliko su zanemarljive i ne utiču na radnu sposobnost; stepen – ako su teškoće i prepreke male i utiču na radnu sposobnost u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja a omogućavaju zapošljavanje pod opštim uslovima. stepen – ako su teškoće i prepreke umerene, odnosno znatne u odnosu na zanimanje ili poslove koje lice može da obavlja a omogućavaju zapošljavanje pod posebnim uslovima; stepen – ako su teškoće i prepreke potpune ili višestruke, odnosno lice se ne može zaposliti ili održati zaposlenje ni pod opštim ni pod posebnim uslovima, odnosno čiji je radni učinak manji od jedne trećine radnog učinka zaposlenog na uobičajenom radnom mestu, bez obzira na zanimanje ili poslove.

Lice kome je utvrđen 0. stepen, u skladu sa Zakonom, ne stiče status osobe sa invaliditetom.

Obaveza zapošljavanja, prema Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, jeste obaveza svakog poslodavca koji ima najmanje 20 zaposlenih da u radnom odnosu ima određeni broj osoba sa invaliditetom. Zakon je predvideo izuzetak od obaveze zapošljavanja i to za novoosnovanog poslodavca. Novoosnovani poslodavac koji ima 20 i više zaposlenih, nema obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u trajanju od 24 meseca od dana osnivanja.

Čitajte još na Kovinac.com