Ako je tačna informacija koju je objavio prvoaprilski Blic, kovinski Rudnik bi do kraja godine ponovo mogao da se nađe na prodaji uz još deset srpskih „privrednih giganata“ prenosi ovaj prestonički list (RTB Bor, Petrohemija Pančevo, Metanolsko sirćetni kompleks Kikinda, PKB, Hidrotehnika – hidroenergetika Beograd, Valjevska pivara, Luka Novi Sad, Ravanica Ćuprija i Krušik plastika iz Osečine).
Podsetimo, rudnik je 2007. prodat bugarskom biznismenu Hristu Kovaškom i njegovoj Kornikom grupi. Bila je to najskuplja (činilo se i najbolja) opštinska privatizacija. Koštala je nešto preko 16 miliona evra. Tri godine kasnije država je raskinula ugovor s bugarskim Kornikomom, a Rudnik je nastavio da posluje uz nasleđene dugove i državne subvencije.
Obrazloženje Agencije za privatizaciju glasilo je da Rudnik nije održao kontinuitet poslovanja (račun je bio u blokadi od februara 2009. a firma nije donela socijalni program).
Za zastupnika državnog kapitala tada je postavljena Nada Gavrić, dugogodišnji opštinski sudija, da bi Vlada RS kasnije na mesto direktora postavila Ivana Tadića koji je u jednom momentu i najavio da postoje interesovanja za novu prodaju Rudnika (kineski investitori).
Do septembra 2014. kovinski Rudnik bio je pod zaštitom države (preduzeće u restrukturiranju), da bi od leta naredne godine poslovni računi bili lišeni svake zaštite od naplate poverilaca. U rukovodstvu rudnika tvrde da od tada posluju po tržišnim principima bez dana blokade poslovnog računa.
Sve vreme sudbinu rudnika pratila je i priča o otvaranju termoelektrane (do koje nikad nije došlo). Jer, procene su da ova jedinstvena podvodna eksploatacija leži na nekoliko stotina miliona tona uglja (od 200 koliko stoji u tekstu Blica, do 400 sa koliko se licitiralo pre neku godinu u nekim lokalnim medijima), a da je od 1995. do danas „okrznuto“ (iskopano) svega 4,5 miliona tona (Blic).
Podsetimo, decembra prošle godine na mesto direktora Rudnika postavljen Kovinac Igor Bobić.
