Kovinska sela – Quo vaidis

Portal „Kovinac“ radi seriju kraćih tekstova u kojima pokušava da identifikuje probleme s kojima se suočavaju naselja kovinske opštine – devet sela u kovinskoj opštini, koja su, od popisa 1971. godine do 2011,kada je rađen poslednji popis, ostala bez 7.193 stanovnika, odnosno bez više od četvrtine.

Jasno je da, generalno sva sela „kubure“ s pijaćom vodom, a nijedno sem Skorenovca nema kanalizaciju, u školama je sve manje dece, ali najveći problem je, baš kao i u ostalim srpskim provincijama – nedostatak posla.

Od nekadašnjih sedam seoskih (društvenih) poljoprivrednih kombinata, danas, posle privatizacije, ne posluje ni pola njih.

U devet opštinskih sela, od popisa 1971. godine do onog iz 2011. godine, živi 7.193 stanovnika manje Dakle, više od četvrtine, kad se uzme u obzir podatak da ih je te 1971 bilo 27.400, a četiri decenije kasnije 20.207. Iako bi trebalo da je obrnuto, život na selu je danas daleko teži nego pre nekoliko decenija.

U školama je, kao što je već rečeno, sve manje dece, tako da se sve glasnija priča o takozvanoj – novoj mreži škola, koja podrazumeva da se dve najbliže seoske škole spoje u jednu (primer, Gaj i Dubovac, Deliblato i Mramorak i sl.).

Ista je situacija i sa seoskim ambulantama. Iako ih ima gotovo svako selo (s izuzetkom Malog Bavaništa i Šumarka) zakon je sve stroži i predviđa isto – jednu ambulantu na dva sela. Seoski lekari sve češće su na teretu opštinskog (a ne državnog) budžeta. Po strogim kriterijumima samo Bavanište ispunjava uslov za seosku ambulantu.

Pad nataliteta i iseljavanje nosi sa sobom i gašenje sportskih klubova tako da se organizovano okupljanje mladih svelo na kafiće (a ni njih nema više svako selo). Sve je manje i kulturno – umetničkih i vatrogasnih društava koja su, kako – tako, ranije privlačila pažnju omladine.

Možda najveći problem je nedostatak posla. Od nekadašnjih sedam seoskih (društvenih) poljoprivrednih kombinata, danas, posle privatizacije, ne posluje ni pola njih. Slično je i s ostatkom seoske industrije. Istina, nije je ni bilo preterano. Danas radi pogon antibiotika Hemofarm Stada u Dubovcu i Šampikomp u Pločici. Ono malo mladih „što je ostalo na zemlji“ sve teže opstaje – ukrupnjavanje parcela od strane većih zemljoposednika izbacilo je iz tržišne utakmice one manje.

Nekada se moglo lepo živeti od tri lanca, danas se ne može preživeti od trideset, rečenica je koja se čuje na licitacijama državnog poljoprivrednog zemljišta na kojima mali paori po pravilu ne mogu da dođu do zakupa. Upravo zbog toga meštani Gaja organizovali su pre nekoliko godina proteste ispred zgrade opštine (sa zahtevom da se zemlja deli ravnomernije), ali su opštinskim vlastima tu vezane ruke. Zakon je, kad je u pitanju licitacija, jasan.

Кad se na sve to doda da su sva kovinska sela od kraja jula do početka oktobra bila bez autobuskog prevoza, slika života na selu još je sumornija.

Кad je u pitanju komunalno održavanje sela (košenje trave, odnošenje smeća i sl.) u svim selima će se požaliti na opštinsku odluku iz januara pretprošle godine, kojom su seoski komunalni redari prebačeni na platni spisak opštinskog komunalnog preduzeća. Sada u svakom selu za najmanju intervenciju moraju da pozovu Кovinski komunalac što je procedura koja ume da traje (bilo je mnogo žalbi prošlog proleća, kad je krenula vegetacija i košenje trave). Isto je kad je u pitanju održavanje i naplata pijaca – sve je prebačeno pod nadzor Кomunalca pa su seoskim vlastima vezane ruke kad je čistoća sela u pitanju.

Zbog ovakve situacije, sela u „bogatom“ Banatu doživljavaju sudbinu onih brdskih. Mladih je sve manje, a praznih kuća sve više – prodaju se u bescenje.

Ima li izlaza?

Tekst je deo projekta koji sufinansira Ministarstvo kulture Republike Srbije

 

Čitajte još na Kovinac.com