„Marko (Popadić) i Branko (Jereminov) su moji prijatelji. Znamo se jako dugo i rado sam se odazvala pozivu“ – kaže za naš sajt Marina Marković, naša sugrađanka, trenutno igračica nemačkog Kelterna, specijalni gost i jedan od promotera nedavno završenog Košarkaškog kampa Kovin 2019.
„Jako mi je drago što su ovako nešto organizovali u Kovinu i što se prijavilo ovoliko dece. Žao mi je što nema devojčica u grupi, ali se nadam da će se i one uskoro pronaći u ovoj priči i da će tako ponovo zaživeti ženska košarka, kao kada sam ja počinjala da treniram. Jako mi je žao što sam ja ostala jedina aktivna igračica od toliko košarkašica koje je Kovin imao. Starije su prekunle, mlađih nema, moja generacija takođe… Sve su se opredelile za neke druge stvari. Tamara (Petković) je bila aktivna, nisam sigurna, možda, do pre tri godine“.
Koliko je bitno za mlade igrače da u ovom uzrastu između dve sezone imaju mogućnost da rade na ovaj način?
„Jako je bitno. I ja sam jako volela kampove dok sam bila mlađa. U početku zbog druženja, a posle, kao veliku mogućnost da napreduješ. Naravno, ostaje i druženje, ali je košarka bila u prvom planu. Prvo trening pa sve ostalo. Ozbiljan individualni rad između dve sezone jako mnogo znači svima koji hoće da se profesionalno bave košarkom. Velika je pauza između dve sezone, od aprila do septembra je baš dosta vremena, tako da je poželjno da deca imaju što više kampova, da budu što više sa loptom, kako bi ispravljala nedostke u igri. Meni je to jako bitno. E, sad ja sam mogla i sa tatom koji je trener (Petar Marković – prim. aut.), ali druga deca koja nemaju tu sreću ili nesreću (smeh)… mislim da im jako znači“.
Marina Marković je u Nemačkoj već tri sezone. O statusu koji ima u klubu dovoljno govori podatak da je prvi strani igrač koji je dobio kapitensku traku. Pretprošle sezone osvojila je sa Kelternom titulu šampiona Nemačke, prvu za ovaj klub. Na žalost u finišu ligaškog dela prošle (2018/19.) doživela je tešku povredu (prednji ukršteni ligamenti), tako da nije mogla da pomogne ekipi u odlučujućim borbama za odbranu trona.
„Oporavak teče odlično, teško jeste, ali svakim danom napredujem. Sa ovakvom povredom nikada ne može da se planira, ali da kažem da očekujem povratak na teren krajem ove ili početkom sledeće godine.
Da ne bude da sad sebe ističem u prvi plan i da se hvalim. Mi smo gradili igru na meni, znači četvorci koja ima šut i još jednoj igračici. Tri godine je ekipa igrala tako, kada sam se povredila, morali smo da promenimmo koncepciju igre. Inače za tri godine u Nemačkoj dva puta smo bili vicešampioni, jednom šampioni u prvenstvu, dva puta finalisti Kupa i jednom učesnici TOP 16 Euro kupa.
Prija mi sredina. Navikla sam se. Dietlingen – Keltern je jako malo mesto. Ima tri hiljade stanovnika, manji je od Kovina, ali mi to i odgovara jer mogu da se fokusiram na trenige i košarku. Nema drugih stvari koje mogu da ti odvuku pažnju sa košarke, kao u većim gradovima, gde se stalno nešto dešava i gde si stalno u pokretu. Ne znam na kojoj je tačno nadmorskoj visini, ali je jako prijatno za šetnje i čist je vazduh, u blizini je i poznata Crna šuma“, objašnjava Markovićeva.
U dosadašnjoj karijeri igrala je za deset klubova. Ovo su bile prve asocijacije na pomen njihovih imena.
Hemofarm?
– Milenijum i Sunačani breg.
Kovin?
– Detinjstvo!
Radivoj Korać?
– Beograd.
Mladi krajišnik ?
– Loše iskustvo.
Šumadija?
– Kragujevac, prelepo!
Lion?
– Prelep grad. Sve je bilo prelepo. Hala, trener – Marina Maljković, jedan od najboljih trenera sa kojim sam radila u karijeri.
Gernika?
– Uh! Rad, rad, rad, rad, rad…i samo rad (smeh)… mnogo treninga i mnogo dugačkih treninga.
Tašeres (Argentina)?
– Novo iskustvo. Južna Amerika. Bila sam sedma na draftu pred početak prvenstva. Menadžer pošalje imena igračica i onda klubovi biraju. Ja sam izabrana kao sedma, a osam ekipa iz lige biralo je po dva stranca.
Anjares rioha (Španija)?
– Najlepši period u mom životu.
Keltern?
– Evro kup. Prelepo iskustvo. Igram ga već tri godine. Igrati protiv najboljih igračica je fenomenalno iskustvo i jako mi prija. Hoću da se dokazujem, da pokažem da mogu da se merim i protiv najboljih igračica, a da sam od nekih i bolja.
Tokom karijere ubeležila si mnogo pobeda. Koja ima posebno mesto u tvom srcu kao najdraža?
– Protiv Radivoja Koraća posle dva produžetka u Kovinu, kada smo postale juniorske šampionke države.
Najteži poraz?
– U utakmici sa Poljskom za igračice do 20 godina na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu. Za bronzu. Promašila sam na dve sekunde šut za pobedu. Jako teška situacija, iz kornera, nula stepeni, preko igračice. U tom trenutku sam doživela kao da sam ja izgubila utakmicu, da sam kriva. Posle kada smo gledali snimak bilo je priče u kojim smo momentima ranije mogli da prelomimo susret da ne dolazimo u situaciju da rešavamo meč na dve sekunde pre kraja, ali u tom trenutku, kada sam promašila bilo mi je baš teško.
Utakmica (dosadašnje) karijere?
– Bilo ih je više. U Šumadiji protiv Zvezde, mislim da sam imala indeks 38, onda u Španiji nekoliko puta MVP kola dok sam igrala za Tašeres i jedna utakmica u Evro kupu za Keltern protiv tima iz Portugala ubacila sam 22 poena i imala 10 skokova.
Najdraži koš?
– Pa nisam nešto imala uz zvuk sirene za pobedu, ali recimo u Kupu Nemačke na 6 sekundi pre kraja, preko igrača, iz step-beka sa trojke.
Primljen koš koji ti je jako teško pao?
– Protiv Turske na Svetskom prvenstvu kada smo izgubile 62:61 u četvrtfinalu. Imale smo šansu za medalju i bile smo jako blizu. Tu utakmicu bih volela da mogu da izbrišem iz glave. Imala sam i minutažu, nisam bila statista i rezervista. Jovana Rad je bila bolesna. Milovanović i ja smo bile jedine četvorke. I Marina ma je „bacila u vatru“.
Igrač kojeg ne voliš da čuvaš?
– Monika Rid. Amerikanka. Igrala je za Vasernburg (te sezonone je imala prosek od 18.6 poena i 9 skokova po utakmici – prim. aut.). Trojka je više nego četvorka. Mnogo je brza. Ukopam se kad trebam da igram protiv nje, zaledi me. Daje 30 poena lagano. U Kupu smo izgubile od njih, ali smo ih u plej-ofu prvenstva u seriji na 3 pobede pobedili.
Kad si u napadu ko ne voliš da te čuva?
– Retko igram 1na1 tako da nemam odgovor na ovo pitanje. Uglavnom iz pika rešavam stvari.
Da li si sujeverna?
– (smeh)… Bolje da me nisi pitao ovo. Imam milion nekih mojih rituala pred utakmicu i ako odigram loše, a zaboravim nešto da uradim, onda to krivim za lošu partiju. Baš sam sujeverna!
(foto: privatna arhiva Marine Marković )
