Kovin pre 40 godina (novembar 1977.) –  Radnici odlikaši, a prosvetari antikomunisti

Glavna vest pozne jeseni te 1977. danas i ne zvuči bog zna kako interesantno – povodom najvećeg državnog praznika Dana republike u Kovinu je održana Svečana sednica Opštinske konferencije  Saveza komunista Kovina „posvećena jubilejima druga Tita“. Uz brojne goste, deljene su i brojne nagrade, a danas ovaj, nekada  najveći državni praznik (29.novembar), u sećanjima jugonostalgičara budi samo uspomene na tradicionalne (kućne) svinjokolje.
Naravno, tadašnje novine se nisu bavile svinjokoljima koliko članstvom u jedinu i najmasovniju partiju.
Pa je tako osvanulo i jedno interesantno prebrojavanje.
Naime, u osnovnoj školi u Gaju, koju pohađa 400 učenika, radi  i 27 prosvetnih radnika. Vest je, zapravo, da je samo njih petoro učlanjeno u Savez komunista. Što je, nazire se između redova, nedopustivo malo s obzirom da su tamošnji prosvetari, u proseku, „uveliko prevalili četrdesetu i da su zrele i formirane ličnosti“.
„Ne vidim drugi razlog sem nezainteresovanosti“, kaže sekretar OO SK Dragutin Lazović i dodaje da je ovo pitanje bilo više puta na dnevnom redu u diskusijama opštinskih komunista.
Bez obzira na ovu tada neveselu (kako kome) činjenicu, novine najavljuju da su Gajčani počeli sa prikupljanjem sredstava za izgradnju seoske ambulante (tokom iste godine seosku ambulantu dobio je Mramorak).
Pod naslovom „Radnici odlikaši“, Kovinske novine donose vest da je „prošle školske godine“ (dakle 1976.) preko tri stotine radnika s teritorije opštine završilo vanredno školu. Istina, dodaje se u vesti, školovanje je započelo preko 400 „đaka“. Za mlađe objašnjenje da su nekada postojale tzv. večernje škole (zvanično – Radnički univerziteti) u kojima su nastavu vanredno završavali svi oni koji nisu stigli (ili mogli) u normalnim okolnostima , a najčešće radnici.
I „večernjoškolska“ 1977/78 počela je dobrim odzivom, a bio bi i veći da u dva sela, Pločici i Dubovcu, nisu zatvorena odeljenja jer „nema interesenata“.
Godinama unazad opština je muku mučila s poljočuvarskim službama.
Listajući stare novine vidimo da nije ništa bilo bolje ni u vreme zlatnog socijalizma.
Poljočuvari po mesnim zajednicama plaćeni su ispod minimalca (zvuči poznato?), a niske stope poljarine, kaže se u vesti, ne dozvoljavaju seoskim mesnim zajednicama da pripomognu u visini njihove apanaže. Dodatni problem, kaže se dalje, jeste i taj što posao poljočuvara obavljaju ljudi „koji zbog svojih godina ne bi trebalo da se bave ovim poslom“. Tako su, na primer, „u Pločici radila tri stara poljočuvara, za rad takve vrste, gotovo nesposobna.“ Dvojica su u međuvremenu penzionisana, a treći je više na bolovanju no što je u njivi.
Novine objavljuju i reportažu iz rentgenske službe kovinskog doma zdravlja kojom je rukovodio (pokojni) specijalista radiologije dr Mladen Milosavljević (jedno vreme i predsednik opštine).
Opet, reklo bi se, ništa posebno iz današnjeg ugla. Ali priča otkriva činjenicu da Kovin do 1973 nije imao rentgen aparat pa su pacijenti upućivani u Pančevo, a na snimanje se čekalo i po tri meseca. Zbog toga se dešavalo da je kod velikog broja bolest kasno otkrivana što je za posledicu imalo neretko i smrtonosni ishod.
Održan je treći po redu Susret amaterskih pozorišta Južnog Banata. Osim amatera, u tih nekoliko dana, kovinskoj publici su se, kao gosti, predstavile i takve glumačke i pesničke veličine kao što su Božidar Stošić, Miodrag Andrić ( alijas Ljuba Moljac), Ivan Hajtl, Miroslav Antić, Miroslav Žužić, Olivera Marković i Toma Kuruzović (ovaj poslednji je iskoristio posetu Kovinu da na onoj sednici s početka teksta izvede monodramu Osma ofanziva).
Tih dana u kovinskom (i seoskim bioskopima) davali su se Robin Hud i Marijen (Šon Koneri i Odri Hepbern), Sinbadovo zlatno putovanje, Operacija Hong Kong i Jeza u noći sa Klintom Istvudom i Džesikom Volter.
Posle pobeda u Inđiji i Sremskoj Mitrovici, te u Kovinu nad pančevačkim Dinamom, Radnički je razočarao i izgubio u Staroj Pazovi od fenjeraša Jedinstva. I sve to pred redovno kolo kad je u goste dolazio „bivši prvoligaš i drugoligaš subotički Spartak kome ne cvetaju ruže“.
Baš kao i ove jeseni, fudbaleri Partizana iz Gaja zimovali su na prvom mestu iste lige (tada Međuopštinske lige područja Pančevo, danas Druge južnobanatske). U rangu iznad (Južnobanataska B liga) igrali su Omladinac i Plavi Dunav, dok je Proleter iz Mramorka bgio za koplje iznad.

U Pančevu je odigrana prijateljska utakmica između mlade reprtezentacije SFRJ i  reprezentacije Južnog Banata (4:0 za plave). Jovan Laković je odigrao celu utakmicu, a Fići, Blagojević i golman Kupusarević po jedno poluvreme.
Polovični su bili košarkaši na početku jesenjeg dela, ali su pred domaćom publikom uspeli sa košem razlike da svladaju „uvek neugodni“ Eđšeg iz Bačke Topole. U Strelce su se upisali Milošev (16), Paskaš (14), Đ. Marković 13, Topić (10), Mitrović (7), Stošić, Radić, Rodić i Stojić po 4.

(izvor: Kovinske novine)

error: Content is protected !!