Zbog niza propusta u poslovanju Fabrike armatura Zvezda nedavno su uvedene prinudne mere. Privremeni petočlani organ koji rukovodi fabrikom od polovine avgusta uspešno ih sprovodi. Smanjeni su gubici i ponovo se stiče poverenje kupaca. Uvedena je i pojačana kontrola kvaliteta. Ipak, proizvodnja je manja od planirane za 30 posto kako se ne bi gomilale zalihe (i gubici). Proizvodi se onoliko koliko traži tržište. I sa ovako smanjenim obimom proizvodnje Zvezda je manje nelikvidna nego pre ovog „predstečaja“, pisale su Kovinske novine u decembru 1977.
Među slabostima, koje su ovaj kolektiv, pre četiri decenije, dovele na rub opstanka, navode se niska produktivnost „zbog velikog broja režijskog osoblja i loše kadrovske strukture“.
Pored objektivnih, postoje i subjektivne slabosti: „nezlaganje na poslu zbog minimalnih ličnih dohodaka i socijalne nesigurnosti radnika, često odsustvovanje s posla, slaba kontrola i čuvanje alata (što će reći: krađe) i česta fluktuacija naročito rukovodećeg i stručnog kadra.“
Radi bržeg ozdravljenje Zvezde, kaže se u vesti, pet drugih OOURa preuzelo je iz fabrike armatura 10 nekvalifikovanih radnika.
(protest radnika Zvezde 2005.)
Izveštaj o poslovanju fabrike koja je danas pretvorena u luksuzni ugostiteljski objekat, samo je deo devetomesečnog izveštaja o (poljo)privredi u opštini Kovin, koju su delegati sva tri veća tadašnje Skupštine usvojili u decembru 1977.
Načelnik (opštinskog) Odelenja za privredu Uroš Deretić saopštio je „poslanicima“ da je fizički obim proizvodnje smanjen tek za nekoliko procenata, ali je ukupni dohodak povećan za 34 posto.
Pored Zvezde, glavni gubitaši te sezone bili su DIP Banat (Pilana), OOUR Građevinar (kasnije Pionir) i OOUR Mladost (nekadašnji BEKO-ov pogon).
Dohodak će, rečeno je na sednici SO, biti i veći kad se ukalkuliše realizacija šećerne repe, semenskog kukuruza i suncokreta.
A kad smo kod (ugašene) Fabrike šećera, ona je ugovorila otkup i preradu 38.000 tona repe za tu kampanju. Do te, decembarske skupštine, uspela da preradi tek 20.000, dok je do kraja januara naredne 1978, po predviđanjima, trebalo da stigne do 30 – tak hiljada.
Ostatak će, čulo se na regionalnom sastanku veća udruženog rada svih opština Južnog Banata, morati da ustupi drugim prerađivačima. Biće to i poslednja godina, najavljivano je, u kojoj će Fabrika šećera „patiti“ od viška sirovina. Već za narednu moraće da pojača ugovaranje setve i otkupa repe, jer se i u Kovačici uveliko gradila šećerana, istakao je predsednik Izvršnog veća SO Kovin Duško Nikolić.
Kad se sve sabere i podvuče crta, ocenjivali su funkcioneri (a novine prenosile) kovinska privreda je uprkos rastu i dalje kaskala za onom u susednim opštinama, ali i dobrom delu pokrajine.
Najavljena je i izgradnja akcijaškog naselja na Čardaku za proleće naredne 1978. U naselju će biti smešteni akcijaši prve ORA Deliblatski pesak.
Članovi Saveza komunista Molersko farbarskog preduzeća Proleter održali su izbornu sednicu, a za sekretara je izabran Dušan Pavić, KV radnik. Bio je ovo pomak u političkom životu firme, jer, zbog malog broja članova partije, ovo preduzeće sa stotinak zaposlenih nije imao ni Osnovnu organizaciju SK.
Istog meseca zbor radnih ljudi Proletera izabrao je na direktorsku funkciju (posle raspisanog konkursa) Nikolu Sekulića koji je i dve i po godine pre toga bio vršilac dužnosti direktora ove firme (danas, takođe „pokojne“).
Nakon škole u Gaju (o čemu smo pisali pre dva „broja“) nedopustivo mali broj članova Saveza komunista zabeležen je (i javno kritikovan) i među zemljoradnicima kooperatima. Naime, PIK Kovin je imao prvo udruženje zemljoradnika u Vojvodini (1969.), koje je kasnije preraslo u OOUR za kooperaciju. Država je, dakle, paorima ponudila „udruženi rad“, ali je za uzvrat, u kovinskoj Kooperaciji, dobila svega 100 članova partije. Iako duplo više nego 1975. (49), pomak je ocenjen kao nedovoljan. Koliki je broj kooperanata, ne navodi se, ali se u vesti kaže da „kad se svi skupe imaju 500 traktora i 48 kombajna“.
Što, svakako, nije zanemarljivo.
(današnja zgrada suda završena je 1977.)
Za razliku od paora, u Fabrici šećera je porastao broj komunista u „proteklom periodu“ za 20 posto, a „najveći broj novoprimljenih je članova jesu mladi radnici iz neposredne proizvodnje.“
Bez upliva Saveza komunista nije moglo ni u kafanskom životu varoši.
Tako Kovinske novine s kraja 1977. donose interesantan naslov: Bolji odnos prema gostu. Nedisciplina, javašluk, birokratizam i antisamoupravno ponašanje, aljkav odnos prema radu, zadaci su koje su komunisti u ugostiteljstvu zacrtali u narednom periodu.
Iza svega stajala je najava otvaranja Hotela Stari grad „koji će imati veliki značaj ne samo za Kovin već i zašire područje.“
Opštinski komitet Saveza komunista podržao je predlog da se stopa izdvajanja za stanove poveća sa 6 na 8 posto. Onim povećanjem moglo bi se godišnje u opštini izgraditi čak 50 stanova umesto 24 koliko sadašnja sredstva dozvoljavaju, pisale su novine.
Ni stanari novopodignutih stambenih zgrada nisu prošli bez partijskog „ribanja“:
„Samoupravni odnosi u kućnim savetima nisu dovoljno razvijeni. Stanari i njihovi kućni saveti nedovoljno brinu o zgradama u kojima stanuju“.
Interesantna je i jedna lovačka priča. Naime, Lovački savez opštine uveo je lovostaj na zečeve jer su gotovo svi bili istrebljeni. Problem nije od juče, kaže se u vesti i dodaje da je opština „pre nekoliko godina uvezla iz Poljske 100 zečeva da osveži rasu, ali nije bilo efekta.“
Novogodišnji praznici te 1977. donose još jednu interesantnu temu, a to je, povratak naših radnika iz inostranstva (za stalno). Sredinom decembra održana je proširena sednica Koordinacionog odbora za pitanje zapošljavanja naših radnika u inostranstvu i tom prilikom doneti su konkretni zaključci među kojima i taj da predsednici svih mesnih zajednica održe sastanke s „gastarbajterima“ dok su na novogodišnjem dopustu.
U Kovinu je taj sastanak zakazan za 5. januar u Klubu samoupravljača, a onima koji su otišli trbuhom za kruhom, biće predočeni planovi razvoja naše opštine do 1980. i mogućnosti njihovog povratka i zapošljavanja.
Ovu vest pratilo je i saopštenje da su svi oni na privremenom radu u inostranstvu koji praznike provode kući dužni da se prijave u stanicu milicije radi evidentiranja (što je tada bila uobičajena stvar).
Poslednjih dana 1977. izvršen je i tehnički prijem sadašnje (tada nove) zgrade kovinskog suda.
Film Smiraj Milivoja Unukovića bio je trećeplasirani u SFRJ na 21. Saveznom festivalu amaterskog filma održanom u Sarajevu, a Foto kino klub Veljko Vlahović iz Kovina najuspešniji u pokrajini.
U bioskopima su prikazivani američki vestern Mandingo, japanski ratni Oluja na Pacifiku, Rat zbog Loli Madone, Maratonac sa Dastinom Hofmanom i Lorensom Olivijeom, ali su najveći hitovi na velikom platnu tih dana bili domaći film Hajka, jedan od poslednjih iz tadašnjeg „crnog talasa“ u režiji Živojina Pavlovića i kultno ostvarenje Let iznad kukavičjeg gnezda sa Džekom Nikolsonom u glavnoj ulozi.
Bogata je bila i crna hronika – za proneveru novca od premija osiguranja osuđen je tadašnji zastupnik ZOIL Dunav na šest meseci zatvora, a dva manje dobio je izvesni R.R. iz Deliblata „jer je sprečio poljočuvare da uđu u njegovu njivu i procene štetu“. Novine beleže i silovanje maloletnice u Bavaništu, kao i nekoliko sitnijih (i rasvetljenih) provala, prevara i krađa.
Opštinski savez socijalističke omladine organizovao je takmičenje sastava pop muzike u Kovinu. Od ukupno 6 bendova 3 su bila iz Kovina (Plavi 5, Pak i Selekcija 77), dva iz Pančeva i jedan iz Smedereva. Pobedio je pančevački sastav „Kobra“ .
Kraj sportske 1977. donosio je, kao i u privredi i politici, sumiranje rezultata.
Kovinske novine su u nastavcima objavljivale biografije kandidata za sportistu godine (koga su isecanjem i slanjem kupona birali čitaoci). Ž
Bilo je, međutim, i „težih“ tema.
Ona o raspodeli sportskog dinara klubovima, kao da je preslikana sa današnjih skupštinskih zasedanja. Naime, trn u oku ostalim fudbalskim (i drugim) klubovima i tada je bio FK Radnički koji je „vukao“ najviše iz zajedničke kase. Predsednik IO SIZa za fizičku kulturu i prvi čovek SD Radnički Vojislav Krstić u novogodišnjem intervjuu kaže da „Radnički izdvaja mnogo sredstava na ishranu igrača, a drugi klubovi ne daju jer su dobili malo sredstava.“
Ista računica čula se i na izbornoj skupštini crno-belih tog decembra: klub beleži minus od 160 hiljada (tadašnjih) dinara. Taman koliko je potrošeno u klupskom restoranu.
Na terenu je bilo kudikamo bolje. Radnički je te sezone premijerno zimovao u Vojvođanskoj ligi, a tim koji je s klupe predvodio Dragan Jereminov, skupio je u jesenjem delu dovoljnu bodovnu zimnicu za bezbrižan „raspust“.
Novi predsednik Radničkog bio je generalni direktor PIKa Velizar Janković, dok je potpredsednik bio direktor tadašnjeg komunalnog preduzeća Banat Jovan Dečermić. Za sekretara je izabran Stevan Babin.
