Listajući novine od pre 40 godina kao da je vreme stalo. Među vodeći naslovima upada u oči jedan koji će se kao usud ponavljati do dan danas – „Komunalac na putu preporoda“.
Naime, Komunalno uslužno i trgovinsko preduzeće Banat (zvanično ime) slavilo je četvrt veka. Preduzeće, kome je puk kovinski još tada tepao „Komunalac“, imalo je „tri uslužne jedinice od kojih svaka sve bolje posluje. Više od toga raduju planovi i spremnost da se zauvek raskine s gubicima“, pisalo je u vesti decembra 1977.
KUT Banat činile su jedinice OOUR (Osnovna organizacija udruženog rada) Komunalac sa 44, OOUR Univerzal sa 34 (trgovina, stovarište i usluge na pristaništu) i OOUR Usluge sa 36 zaposlenih (kad se saberu sva tri i uporedi sa današnjim brojem trudbenika u komunalnoj delatnosti, jasno je da su se potrebe građana udvostručile. Ili je u pitanju nešto drugo.)
Najslabije je poslovao OOUR Usluge, a među opravdanjima za minus našla se, za današnje prilike, i jedna, neverovatna vest – nekoliko puta raspisivan je konkurs za građevinskog tehničara i poslovnog organa ovog OOUR, ali se niko nije javljao na konkurs (!?).
(Nekada spasonosna investicija Komunalca, danas gradska plaža – Šljunkara)
Utešno je (po ovaj OOUR) bilo to što su potvrđena istraživanja Zavoda za geološka i geofizička istraživanja iz Beograda da se „na levoj obali Dunava na potesu Žarkovca nalaze velike naslage šljunka u proseku debljine 26 metara“ što je najavljivalo eksploataciju u skorije vreme i obimniji posao, tvrdio je tadašnji direktor KUT Banat Jovica Dečemić.
Novine donose i „analizu u stambenoj politici opštine“, u kojoj je osuta paljba po preduzećima. Jer, kaže se u vesti, „jedan od osnovnih problema zbog kojih kasni stambena izgradnja u našoj opštini jeste nedostatak normativnih akata koji obrađuju ovaj problem u radnim organizacijama. Veliki boj radnih organizacija nema plan i program na koji način i kada treba da reši stambene potrbe svojih radnika.“
Predsednik SIZa za stambeno-komunalnu izgradnju Pavle Černoh izneo je kao neozbiljan primer kovinske bolnice koja je u svom planu rešavanja stambenih pitanja do 1980. godine istakla da joj je potrebno 26 stanova. Kada je, međutim, traženo da se dostave godišnji planovi, iz bolnice je stigao odgovor „da svi stanovi trebaju biti dati na korišćenje u toku jedne godine“.
Sumirani su rezultati sa 10. takmičenja kombajnera Jugoslavije koju su, tokom leta, organizovali Zmaj iz Zemuna i list Poljoprivrednik iz Novog Sada. Među 11.222 takmičara iiz 670 preduzeća, opštinu Kovin predstavljelo je 111 kombajnera sa 76 kombajna.
Najveći uspeh postigao je Svetozar Marković Toza traktorista Sloge, koji je proglašen za drugog kombajnera u SFRJ. Za jedan čas požnjeo je 5978 metričkih centi žita. Toza je ovaj uspeh postigao vozeći Zmaj 125. I nije mu bila prva nagrada – nekoliko puta je nagrađivan, kao najbolji traktorista, i u svojoj radnoj organizaciji, a kao najbolji u berbi kukuruza te jeseni od preduzeća je dobio i nagradu, ručni sat.
(Svetozar Marković Toza – drugi kombajner nekadašnje Jugoslavije)
Aktivni su bili i omladinci Mramorka, čulo se na sastanku MK SSO Mramorak koji je te 1977. okupljao čak 300 članova. Od akcija uređenja sela, do ORA Ibar-Lepenac 1977., na kojoj je učestvovalo sedmoro omladinaca iz sela, od kojih su se čak četvorica vratila sa udarničkim značkama.
Oraganizovali su opštinske omladinske sportske igre, najmasovnije dotad, ispraćaj Titove štafete, ali i tradicionalni izbor lepotice Mramorka (članak, nažalost, ne donosi imena najlepših Mramorčanki iz 1977.)
Najavljena je i izgradnja Doma kulture u Mramorku za narednu godinu
Ne pamti se da je ikad bilo više saobraćajnih prekršaja do u u novembru 1977., kaže se u izveštaju policijske stanice – čak 39 nezgoda sa 18 lakših i sedam teških povreda, 465 saobraćajnih prekršaja, a oduzeta je čak 21 vozačka dozvola.
Srećom, zaključuje se u izveštaju, mrtvih nije bilo.
Pored standardnih optužbi na račun alkoholisanih vozača, inspektor kovinskog SUPa Desimir Ristić otkrio je i podatak da je osnovni uzrok porasta karambola na lokalnim drumovima veća frekvencija saobraćaja nakon otvaranja mosta (istina, most nije odradio ni punu sedmicu u novembru, a već je uspeo da upiše i prvi lančani sudar u kome je učestvovalo četiri vozila).
Na ruku svemu tome išlo je maglovito vreme, smanjena vidljivost i vlažni kolovozi.
Održana je i svečana sednica Opštinskog odbora Crvenog krsta kojim je predsedavao dr Božidar Simić, pedijatar, po kome danas dečije odeljenje Doma zdravlja nosi ime.
(U spomen na nekadašnjeg pedijatra i predsednika Crvenog krsta iz 1977.)
Najveću nagradu, za 50 dobrovoljnih davanja krvi dobio je Bavaništanin Dragan Živković. Dok je na drugom mestu (sa upola manje dobrovoljnih davanja) bila njegova supruga Radmila.
Uručena su priznanja učenicima koji su bili najbolji na testu „Šta znaš o tuberkulozi“, a interesantno je da je među nagrađenima bio i tadašnji gimnazijalac Sveto Vukadinović, danas lekar, direktor Doma Zdravlja i predsednik Upravnog odbora Crvenog Krsta.
Završeni je i treća smotra pozorišnih amatera Južnog Banata.
Među interesantnim detaljima, potpisnik teksta, nedavno preminuli novinar (i glumac amater) Jagoš Čović, porilično se kritički (za ono vreme) osvrnuo na tanku predstavu „Priznajem samo sud svoje partije“ pozorišne trupe iz smederevskog Doma kulture Carina. Ali je opleo i po domaćoj publici.
Naime, trećeg dana, amatere iz Seleuša i njihovu predstavu „Lažna optužba“ dočekala je poluprazna sala, što novinar (ali i fudbaler i zaljubljenik u sport ) Čović (ne) pravda činjenicom da je „verovatno zbog sportske srede“ (za one mlađe nije zgoreg pomenuti da su se nekada fudbalske utakmice sva tri evro kupa igrale isključivo sredom).
U kovinu je održan 9. Pookrajinski festival amaterskog filma. Birani su pobednici u deset kategorija za Savezni festival amaterskog filma u Sarajevu, a polovina nagrada otišla je u ruke članova foto kino kluba Veljko Vlahović iz Kovina Kosti Babiću i Milivoju Unukoviću.
U bioskopima su prikazivani domaći kolor film Najduži put, i 99 i po % mrtav (američki triler).
Nekad su, za razliku od danas, kad se o najboljim sportistima odlučuje na zatvorenim sednicama Sportskog saveza, o tome odlučivali čitaoci Kovinskih novina.
Pa je tako, na sportskim stranama prvog decembarskog broja osvanuo kupon kojim su čitaoci mogli da biraju najboljeg sportistu i klub.
Na istoj strani novine nude i podsetnik ko su bili najbolji u svojim kategorijama, pa su kao prvi predlozi navedeni Ljiljana Milutinov šahistkinja dubovačkog Jedinstva, Dragica Ivković Plava, rukometašica kovinskog Radničkog, kao i ova dva sporsta kolektiva.
Pored njih, novine za naredbni broj najavlju predstavljanje ostalih kandidata – fudbalera Radničkog Jovicu Lazarevića, košarkaša iz istog sportskog društva Dejana Topića, odbojkaše Peru Bogunovića iz kovinskog Kristala i Vladana Đuričića iz bavaništanskog BSKa, stonoteniserku Jadranku Krstić (Radnički) i stonotenisera Iliju Bradanjija (Peščara), košarkašicu Vukenu Luković iz mramoračkog Proletera i rukometaša Miljka Topalovića (Radnički).
A ko je bio najbolji, u nekom od narednih pregleda.
