Ukoliko bi se popunila sva radna mesta koja su bila u ponudi na nedavno održanom Sajmu zapošljavanja u Centru za kulturu Kovin, opština bi smanjila broj nezaposlenih za skoro deset posto. Cifra, više nego impresivna, međutim, pitanje je koliko je i realna.
Prema podacima koje smo dobili na licu mesta broj nezaposlenih u opštini je je 3.157 (u blagoj „prednosti“ su žene kojih je 1.606 na evidenciji ovdašnje filijale Nacionalne službe za zapošljavanje). Najavljeno je 270 radnih mesta, ali je direktor pančevačke filijale NSZ Đorđe Lukač, pozdravljajući prisutne, povećao cifru na preko 300 (kao poslednu i najsvežiju informaciju u razgovoru s prisutnim poslodavcima pred otvaranje sajma).
Ovde treba pomenuti da je zvanična statistika do pre neku godinu beležila par stotina više onih koji su aktivno tražili posao (preko 3.300). Poseban akcenat, na ovom sajmu, stavljen je na zapošljavanje invalida rada (što je godinama unazad zakonska obaveza „krupnijih“ poslodavaca), a u ponudi je bilo 10 mesta u firmama Inval Stat i Siloin (firme „ćerke“ kovinskog Statika, odnosno Utve, koje odavno posluju s prefiksom preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošlljavanje osoba s invaliditetom).
Podaci kažu da je u našoj opštini, na „listi čekanja“ za posao, 53 osoba sa invaliditetom.
Goste je pozdravila i direktorka pokrajinske službe za zapošljavanje Snežana Sedlar rečima da je „Kovin u ekspanziji“ (kad je zapošljavnje u pitanju), kao i obećanjem da će NSZ šest meseci pratiti efekte ovog sajma (pokušaćemo da ispratimo i mi).
Sajam je, zvanično, otvorila predsednica opštine Sanja Petrović naglasivši da je opština ove godine iz budžeta izdvojila 5 miliona dinara (približno isto toliko dobila je i od republike) u cilju smanjenja nezaposlenosti kroz, kako je rekla, „javne radove, program stručne prakse i subvencije za samozapošljavanje.“
U razgovoru sa posetiocima, nismo naišli ni na koga ko je poverovao da sajamska ponuda može u jednom danu uposlii 300 Kovinaca. Istina, bilo je i „ponuđača“ sa strane. Jedan od posećnijih bio je štand Vojske Srbije, ali na njemu nisu hteli ( i smeli) da nam otkriju koliko novih profesionalnih vojnika trebuje VS (ipak je to vojna tajna, odgovorio je ljubazni vojnik vašem novinaru).
Ona trocifrena ponuda buni i najrevnosnije „pisače“ CVja na internetu:
„Kad otvorim sajt Infostud ili Poslovi, i ukucam „Kovin“ maksimalno izađe 40-tak slobodnih mesta. Kad se odbiju putujući komercijalisti, poslovi na prekookeanskim kruzerima i slično, firme u opštini praktično i ne traže radnike.“
Doduše, prilčan broj njih i dalje dobija posao na preporuku, preko veze, ali i po ustaljenoj (neprimerenoj) praksi, preko partijske knjižice, kaže nam jedna (nezaposlena) sagovornica.
Na pitanje, zašto je onda, tu, odgovara:
„Nada umire poslenja.“
ZAVARIVAČI, FARMACEUTI, PROFESORI…
Prema podacima koje smo dobili od Ivane Mučibabić, savetnice za pravnu pomoć pančevačke filijale NSZ, deficitarni su farmaceuti, anesteziolozi, stručnjaci za IT sektor, profesori matematike, fizike i hemije, te bravari sa iskustvom, konobari i kuvari.
Do korice hleba najteže, pak, dolaze lica bez iskustva, NK radnici, diplomirani menadžeri, poljoprivreni, hemijski i hemijsko – tehnološki tehničari, maturanti gimnazije i radnici iz oblasti kulture.
Kad je u pitanju stručna sprema lica na čekanju na kovinskom birou, gotovo na ravne časti podeljeni su „srednjoškolci“ sa III i IV stepenom (1.500) i nekvalifikovani i niskokvalifikovani (1.456). Visokoobrazovanih je 210.
