Ko izađe poslednji… (ili Strah od popisa 2021.) III – Mreža škola – manjak dece i višak učitelja (prvi deo)

 

Godine 1985. u deset osnovnih škola na teritoriji opštine upisano je bezmalo šest stotina prvaka (593).
Tri decenije kasnije, broj prvaka gotovo je bio prepolovljen – u deset postojećih škola prvo školsko zvono dočekalo je tek 310 prvaka;
manjak dece i višak prosvetara trebalo bi da bude rešen „Odlukom o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine“ (tzv. mreža skola) do proleća naredne godine;

Početak ove školske godine obeležio je i ovaj slučaj. Pred septembarsku sednicu Skupštine opštine nekoliko roditelja učenika osnovne škole u Malom Bavaništu (tačnije isturenog odeljenja kovinske Zmajeve škole koja “posluje” u najmanjem opštinskom selu) skupilo se ispred zgrade opštine (u kojoj se održavala sednica), u nameri da izrazi nezadovoljstvo jednom od tačaka koja se našla na dnevnom redu – usvajanju nove mreže škola.
Njime je predviđeno da se od ove školske godine ukinu isturena odeljenja u Malom Bavaništu i Pločičkom ritu, a đaci prevoze do matičnih škola o trošku opštine(za učenike ove druge, to je OŠ Đura Filipović u Pločici).

Pad nataliteta nigde se ne ogleda kao u prosveti, a pomenuti dokument “mreža škola” duže od dve decenije kao bauk kruži među prosvetarima. Njime je, naime, predviđeno da manjak dece prati i gašenje škola s manjim brojem učenika. Tačnije, spajanje više škola u jednu, kresanje troškova održavanja, broja radnika administracije, ali i tehnoloških viškova među samim prosvetnim radnicima.

One dve dve decenije odlaganja izgleda konačno su došle do kraja.
I dok se kod srednjih škola o pomenutom “kresanju” pita država (kao osnivač), kod osnovnih su to lokalne samouprave.
Tako je na adrese svih osnovnih škola stigao dopis da kroz elaborate obrazlože važnost svog rada i opstanka. Na osnovu tih izveštaja  lokalne samouprave su dužne da na adresu Ministarstva  daju svoje predloge za racionalizaciju i optimizaciju školske mreže u svojim opštinama. Rok je bio 15. maj ove godine, ali zbog malog “odziva” pomeren je za mart naredne godine.
I tu je, kažu upućeni, kraj svih odlaganja.
Odbornici lokalne skupštine tako su usvojili su pomenuti document u kome, doduše, nije bilo konkretno reči šta se gasi, već samo da prestaje onaj ranije donešeni iz 2006.
Po rečima načelnice Odeljenja opštih poslova Opštinske uprave Kovin Stojanke Tasić koje su se čule na toj sednici minimum koji mora da ispunjava osnovna škola jeste 400 učenika i 16 odeljenja.
A takvih je, prema podacima koje je pročitala, tek dve u opštini – kovinska OŠ Đura Jakšić sa 453 učenika i 22 odeljenja i bavaništanska OŠ Bora Radić sa 488 đaka smeštenih u 23 odeljenja.
Ostali su daleko ispod zakonskog minimuma.
Kovinska OŠ Jovan Jovanović Zmaj ima 284 đaka, dok „Desankina“ škola ima 256 učenika.
Još ke kritičnije po seoskim školama: OŠ Miša Stojković u Gaju ima 237, u Deliblatu 193, Mramorku 157, Pločici 134, Dubovcu 115, dok skorenovačku OŠ Žarko Zrenjanin pohađa tek 83 učenika u 8 odeljenja (dakle, svaki razred ima tek po jedno odeljenje, a kao drastičan primer navedeno je da ovu školu pohađa tek četvoro osmaka(!).
Iako je zakonski minimum 15 učenika u odeljenju.

Kako su dosad “poslovala” ovakva odeljenja, priča je koja bila aktuelna prethodnih godina.
Naime, rat oko upisa prvaka, pogotovo među tri kovinske škole, odavno je postao najaktuelnija tema svakog proleća (kad počinje upis). A maštovitost u “vrbovanju” dece često nije imala granica.
Zbog drastičnog pada nataliteta Ministarstvo prosvete je iz godine u godinu smanjivalo minimum đaka potrebnih za formiranje odeljenja. Škole, neretko, nisu uspevale da ispoštuju ni taj minimum, pa su se dovijale kako su znale i umele.
Jer, otkako je krajem devedesetih godina prošlog veka otvorena treća osnovna škola  u Kovinu (Desanka Maksimović u zgradi Gimnazije) i ono malo dece što se rodi pod “prismotrom” je direktora i učitelja još od jaslica.
Tako je uobičajena praksa postalo to da roditeljske sastanke zabavištancima (budućim prvacima) krajem školske godine drže učitelji i direktori iz osnovnih škola. Što je, dodaju, u  sastavu obrazovno-vaspitnog programa (upoznavanje šestogodišnjaka s onim što ih očekuje od septembra).
Ovaj “posao” preuzimaju neretko i same vaspitačice.
Korak dalje bilo je i to da su se, pre par godina,  u jednoj školi dosetili da tradicionlno ugoste predškolce.
Računajući na to da će se deci svideti škola i to kako smo ih dočekali pa će hteti da se upišu u našu školu”, ispričala nam je jedna od sagovornica. Ali, dodaje “…slaba vajda”.
Jer odluku o tome koju će školu dete upisati, na kraju, donose sami roditelji.
Istina pre desetak i više godina u nadležnom odeljenju Opštinske uprave potrudili su se da “pomognu” školama i roditeljima onom starom Odlukom o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine.
I u ovoj novousvojenoj (u septembru), ostao je precizan raspored kojoj kovinskoj školi “sleduje” koji deo grada. Tako, recimo, glavnu kovinsku Ulicu Cara Lazara dele sve tri: Od kućnog broja 1 do 83 pripada „Zmajevoj“, od 85 do 135 „Đurinoj“, dok bi deca koja stanju na kućnom broju većem od 135  trebalo da pohađaju OŠ Desanka Maksimović (slična podela je i s preke, parne strane ulice).

(nastaviće se…)

*(Tekst je deo projekta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama)

 

Čitajte još na Kovinac.com

2 Thoughts to “Ko izađe poslednji… (ili Strah od popisa 2021.) III – Mreža škola – manjak dece i višak učitelja (prvi deo)”

  1. Bane

    OŠ Bora Radić Bavanište ima 23 odeljenja, a ne 22 kako stoji u tekstu.

  2. N.B.

    poštovani, podatak je sa sednice SO Kovin održane u septembru, kako je u međuvremenu (pre par dana, na sednici Opštinskog veća9 usvojen i zvanični izveštaj opštinskog prosvetnog inspektora u kojem stoji podatak koji Vi navodite, ispravićemo ga
    Hvala
    N.B.

Leave a Comment