Ko izađe poslednji… (ili Strah od popisa 2021.) IV – Mreža škola – manjak dece i višak učitelja (drugi deo)

Godine 1985. u deset osnovnih škola na teritoriji opštine upisano je bezmalo šest stotina prvaka (593).
Tri decenije kasnije, broj prvaka gotovo je bio prepolovljen – u deset postojećih škola prvo školsko zvono dočekalo je tek 310 prvaka;
manjak dece i višak prosvetara trebalo bi da bude rešen „Odlukom o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine“ (tzv. mreža skola) do proleća naredne godine;
U protekle četiri godine „izgubili“ smo sedamdeset osnovaca, a u poslenjoj kalendarskoj godini čak 130

nastavak prethodnog teksta

 

Pred početak 2013/2014 godine ovo obaveštenje stiglo je po prvi put i na adrese roditelja budućih predškolaca što je izazvalo pravo negodovanje među sve tri škole.
U Opštinskoj upravi su tvrdili da nije utemeljen ni na kakvim zakonskim osnovama već da jednostavno posluži kao “orijentir” roditeljima budućih prvaka (koja im je škola najbliža).
“Na kraju, pravo je svakog roditelja da upiše u koju god hoće školu ako za to ova ima uslove”, glasilo je dodatno pojašnjenje.
A uslova, naravno, uvek ima.
Jer, nema dece.
Pa je, tako, počela „otimačina“ i oko dece koja pohađaju takozvanu inkluzivnu nastavu jer se broje „duplo“ kad se polovinom septembra prijavljuje konačno stanje Ministarstvu prosvete.
U međuvremenu, na snagu je stupila i izmena zakona koja je u prvi razred “poterala” i prvake sa svega šest napunjenih godina (istina, samo one rođene u prva tri meseca kalendarske godine).
Tako je, recimo 2008. u celoj optštini rođeno tek 280 beba, ali je broj prvaka šest godina kasnije narastao za tridesetak (oni rođeni u do kraja marta).
Što, očito nije bilo dovoljno.

Jer, po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jedno odeljenje može se formirati s najmanje 15, a najviše 30 učenika. Sve preko tog broja prilično je rastegljivo. Tako je za dva odeljenja potrebno od 31-og, do 60-toro učenika.
Za one razrede sa manje od 15 učenika (poput skorenovačke škole) Ministarstvo i nadležni pokrajinski sekretarijat davali su posebne dozvole.
Jedno vreme kružila je priča kako se u tri kovinske škole dogovore pred svaki septembar da “prekroje” spiskove (jedni drugima ustupe na papiru “višak” đaka) i takav akt dostave državi. Kako niko n bi ostao bez posla.
Tako je svako poslovao na ivici “kvoruma” (s minimalnih 15 učenika).
Neki od sagovornika trvdili sun am da to i nije pravo stanje, već da je bilo i “fiktivnih” upisa.
“Znaš kako to ide. Recimo, fali mi dva đaka za razred. I imam prijateljicu koja radi, na primer, u školi u Sakulama. Nazovem je i kažem da mi obezbedi papire da će se neka porodica u septembru preseliti u Kovin i upisati decu u moj razred. I priložim Ministarstvu i to je to. Kad prođe kontrola polovinom septembra, više niko i ne pita. A i ako pita – pa nisu se doselili. Predomislili su se.”
Jedan takav slučaj zabeležen je i ovog septembra kad se u kovinskoj OŠ Jovan Jovanović Zmaj nije pojavilo troje učenika iz Bavaništa.

Zbog manjeg broja ova škola spala je sa dva na jedno odeljenje prvaka. A zabeleženi su i  prvi tehnološki viškovi među učitelji(ca)ma.
Tek će ih biti od naredne školske godine ukoliko ne bude pomeranja roka.
A iz vlasti tvrde da neće.
Jer ovaj veliki posao u reorganizaciji i racionalizaciji srpskog školstva budno prati i Svetska banka.
Priča o gašenju pojedinih škola, koja od septembra kruži u javnosti, i nije baš toliko istinita. Pa se tako mogu čuti priče da bi, recimo, dubovačka škola bila pravno  pripojena onoj u Gaju (Skorenovac Pločici, Mramorak  Deliblatu i tako dalje).
Za početak bi bio smanjen broj direktora i administrativnih radnika (po jedan direktor, sekretar i pravnik  za dve škole u dva sela).
Da li će i koliko učenika putovati (što je, tvrde u lokalnoj vlasti, jeftinija varijanta), još uvek nije sasvim poznato.
Dok  vlast i škole ne urade onaj elaborat.
U svakom slučaju, čulo se na onoj sednici lokalne Skupštine, “čeka nas veliki posao”.
Možda, na kraju, čitavu priču najbolje ilustruje podatak koji je iznela Stojanka Tasić:

“U odnosu na pre samo četiri
 godine u deset opštinskih osniovnih škola upisano je sedamdeset učenika manje.”
Ili, još bolje onaj koji se našao u izveštaju opštinskog prosvetnog inspektora ovih dana,a u kome se kaže da je prošlog septembra u 10 osnovnih škola upisano 2.473 učenika. Godinu dana kasnije, dakle 1. septembra 2018. broj upisanh osnovaca je za 130 (!!!) manji i iznosi 2.343.

I škole prelaze na tržišno poslovanje

Manjak dece i strah od tehnoloških viškova pojedine osnovne škole pokušale su da preduprede otvaranjem takozvanog produženog boravka. U njima bi bili uposleni učitelji koji postanu tehnolški viškovi, a “pohađali” bi ih đaci prva dva razreda. Jer tako dozvoljava zakon. Uz topli obrok,  dežurni učitelj pomaže učenicima da urade domaće zadatke, a mališanima je obezbeđena i slobodna aktivnost kroz igru.

Nogu je povukla još 2011. Zmajeva škola, koja istina, tada nije imala tehnološke viškove.Ali je zakon “zaobišla”  projektom koji je produženu nastavu obezbeđivao prevashodno deci  s poteškoćama u razvoju i onima iz socijalno ugroženih porodica. A dežurni učitelji (volonterski, bez posebne naknade) su se menjali svake sedmice.  Stvar je ubrzo naišla na interesovanje roditelja ostale dece koji zbog posla nisu mogli na vreme da pokupe klince iz škole.
Dve godine kasnije, istu stvar (ali po Zakonu), uradila je i kovinska OŠ Đura Jakšić, a produženi boravak je zaživeo i nekim seoskim školama.
Onaj u Zmajevoj, u međuvremenu je ugašen jer je projekat istekao, a država, kažu u školi, “nije prepoznala dobrovoljni rad nastavnika” i nije aminovala otvaranje novog.
Kako je i ova škola upisala prvi tehnološki višak, podnela je zahtev za ponovno otvaranje produženog boravka, a stvar je još uvek na čekanju.

*(Tekst je deo projekta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama)

 

Čitajte još na Kovinac.com

Leave a Comment