Karolina Petrović, doktor ekoloških nauka sa dugogodišnjim iskustvom u oblasti istraživanja odnosa izmedju biljaka i životinja, bila je jedan od predavača na Tribina “Zašto su barska staništa važna”.
U petak 12. aprila u Istraživačko-edukativnom centru Kraljevac, u Deliblatu, pred kolegama, stručnjacima iz oblasti zaštite životne sredine, predstavnicima lokalne samouprave i organizacija civilnog društva, govorila je o tome kako izgleda „pogled na Deliblatsko jezero sa pašnjaka u SRP “Kraljevac”-
Na veoma posećenoj tribini, koja je deo projekta “Očuvanje barskih staništa SRP “Kraljevca” i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom“ naučnica je podelila i iskustvo svog rada u SRP “Kraljevac”.
Karolina Petrović poseduje bogato iskustvo u realizaciji projekata iz oblasti očuvanja biodiverziteta i revitalizacije staništa ugroženih vrsta, a angažovana je na razvoju gradjanske nauke i edukaciju dece i mladih u medjunarodnim školama u Srbiji, Poljskoj, Australiji i Italiji.
Govoreći počecima istraživanja u SRP “Kraljevac”, (koji, kako je u najavi istakla moderatorka Tribine Milica Živković – „zna u dušu“) rekla je da su bila veoma inspirativna i da su ih, između ostalog činili i monitorinzi „tekunice“ i pašnjaka. Spomenula je i prve korake ekološke edukacije i međunarodnih volonterskih kampova, koje je organizovala u saradnji s Mladim istraživačima Srbije.
Značajnu pažnju renomirana ekološkinja posvetila je prezentacijama ideja i rešenja kako bi dalje mogao da se razvija Rezervat, uz poseban osvrt na projekat „Edukativno – turističkog centra“ koji bi na optimalan način izašao u susret svim ekološkim potrebama i inicijativama u Rezervatu.
Iako dve trećine SRP “Kraljevac” čini jezero, ona je istraživačku pažnju fokusirala na pašnjake i dve vrste – tekunicu i slepo kuče, predstavljajući najvažnije rezultate proučavanja tih životinja.
– Tekunica je kolonjalna vrsta, možemo je nazvati i ključnom vrstom, što znači da ima suštinsku ulogu u održavanju ekosistema, u ovom slučaju travnih staništa i ukoliko ta ključna vrsta nestane iz travnog ekosistema, možemo da govorimo o njegovom raspadu. Ona ne samo da je hrana za različite vrste predatora, već je i ekosistemski inžinjer, to znači da kopa veoma razgranate jazbine, podzemne tunele, a samim tim izbacuje zemlju na površinu, što omogućava dalji razvoj biljnih vrsta i niz drugih korisnih stvari, rekla je Karolina Petrović i dodala da je tekunica, kao kritično ugrožena vrsta, sada na crvenoj listi Svetske unije za zaštitu prirode što implicira i ugroženost dve vrste – orla krstaša i stepskog sokola.
Projekat “Očuvanje barskih staništa SRP “Kraljevca” i okoline kroz dijalog sa lokalnim stanovništvom“ finansira USAID a sprovodi ga Beogradska otvorena škola sa svojim partnerima. Tribina je deo ktivnosti petogodišnjeg projekta „Zajedno za životnu sredinu“ koji sprovode Beogradska otvorena škola i Američka agencija za međunarodni razvoj USAIDu saradnji sa Međunarodnom unijom za zaštitu prirode IUCN, Mladim istraživačima Srbije, Međunarodnom ekološkom organizacijom TNC, udruženjem ENECA i Američkom privrednom komorom u Srbiji AmCham
