Ni hladnu Kanadu nije zaobišao koronavirus. Čini se da je jedina sreća u činjenici da je ovo ogromna zemlja sa veoma retkom naseljenošću. Virus je importovan sa kruzera I iz Amerike, a ipak granica sa “starijim bratom” nije zatvorena sve do nedavno. I upravo tamo gde je koncentracija stanovnika mnogo veća, na istočnoj obali, veći je broj zaraženih virusom. Najviše su pogođeni Kvebek, oko 5500 obolelih I Ontario oko 2800, dok su provincije na zapadnoj strani kontinenta u sporijem napredovanju. U provinciji Alberta, čiju situaciju lično znam, još vek ima manje od 1000 zaražnih na ukupan broj stanovnika od oko 4 miliona. Ali, život je gotovo zaustavljen kao i u svim ostalim delovima sveta.
U olimpijskom gradu Kalgariju škole ne rade od desetog marta. Nastava se odvija online, a većina učitelja ima direktne kontakte sa svojom grupom što sada omogućavaju brojne aplikacije na pametnim uređajima.Državni vrtići, ili kako ih ovde zovu daycare, rade samo za decu zdravstvenih radnika I službi koje su u stanju neophodnosti, a što se brojnih dayhome ili vrtića u kući tiče, oni nisu zatvarali ni jedan dan. Stavljeni su u sistem neophodnih usluga I stoga ostaju otvoreni. Većinu njih vode žene u svojim domovima, čuvajući do desetak mališana. No, svi roditelji koji su za to imali uslove, povukli su decu, štiteći se tako od moguće infekcije. Pre nekoliko dana virus je ušao u jedan dom za stare u Mekenzi taunu. Preminula su dva stanara I to je jako uznemirilo javnost, a uprava je smenjena. Ukupan broj umrlih u Kalgariju, do 2.aprila, je 13.
Gorivo džab-džaba
Provincija Alberta je u stanju recesije već više godina, iako nekada najprosperitetnija od svih deset u Kanadi. Oslanjajući se u ogromnom procentu na naftnu priivredu, prvi se udar desio pre nekoliko godina zbog drastičnog pada cene nafte. Sada, kada je koronavirus gotovo paralisao život, cena goriva na pumpama pala je na manje od 50 dinara ( prevodeći na našu valutu), što jako zabrinjava priivrednike I upravu Alberte.
I u milionskom Kalgariju ne radi gotovo ništa osim službi koje su neophodne, kao marketi, pumpe, apoteke… Zatvoreni su bazeni, teretane, igraonice, šoping molovi, biblioteke,otkazani koncerti, manifestacije…Većina zaposlenih prešla je na rad od kuće, no mnogi su ostali bez posla. Kako sistem kućne dostave odavno funkcioniše I sada je dostupan u većini nabavki. Mada, u Kalgariju se ne odriču odlaska u markete.
Oko 3000 Srba živi u Kalgariju. Kao ravnopravni građani ove multietničke zemlje I oni dele sudbinu vremena I situacije. Naši zemljaci kao i njihove kolege poreklom iz drugih zemalja sveta I iz same Kanade, ostaju bez posla. Neretko, odjednom se prekida priliv novca oba supružni kao posledica činjenice da je privreda zaustavljena.I taj “dan posle” je najveći strah i ovde, kao I svuda u svetu. Jedna od prvih preporuka vlade, odmah po uspostavljanju vanrednih mera, bila je da se ne otpuštaju radnici. Sada se traže rešenja koja će pomoći malom i srednjem biznisu da se održi posle epidemije. Jedna od najaktuelnijih, koja umiruje, jeste obećanje da će se poslodavcima koji ne otpuštaju radnike, refundirati do 75 odsto njihove zarade. Oni koji ostaju bez posla dobijaju po dve hiljade dolara naredna četiri meseca. To nije mnogo, nedovoljno za morgidže ili kredite za kuće koje većina ima I koji nisu ispod 1500 dolara, ali ko ima decu, od ovog mu je meseca povećan I taj dečiji dodatak, sa 169 dolara na 460 dolara. Tako je bar, u jednom od svojih javnih obraćanja, rekao premijer Džastin Trudo. Premijer se naciji obraća svakog dana, ispred svoje rezidencije u kojoj je 14 dana bio u samoizolaciji jer mu je supruga obolela od koronavirusa. Iako se oporavila, on je nastavio da konferencije drži ispred svoje rezidencije, a novinari se uključuju online. On ne govori o broju obolelih I mrtvih, kao ni o onome što se preduzima sa pozicija medicinske zaštite, već uglavnom o ekonomskim problemima I paketima mera. Pripema se paket mera koji će pomoći svakom privrednom subjektu koji je pretrpeo više od 30 odsto štete u poslovanju. Ipak, ljudi nisu zbog toga manje zabrinuti, a nacija koja je inače bila ušuškana u lagodnost življenja, sad lako upada u depresiju I anksioznost.
Šetnja da, dodirivanje ne
Lekari Kanađanima savetuju da vežbaju i da borave u prirodi, jer to jača imunitet. Ono što im se striktno propisuje jeste obavezna fizička I socijalna distance. Novčane kazne su drastične za one koji se toga ne pridržavaju. Kao federalna zajednica deset provincija I tri teritorije koje imaju visok stepen autonomnosti, sve provincije ipak moraju da poštuju I neke federalne zakone. Naročito u vreme pandemije. Jedan od njih je I obavezna izolacija za one koji su došli iz inotranstvo, a I obavezna socijalna I fizička distanca u javnim prostorima. Nedavni primer iz Vankuvera, provincije Britiš Kolumbija, govori koliko sa ovim merama nema šale. Dve osobe su kažnjene što nisu držali distancu od dva metra, a još dve što su prekršili mere karantina. U slučaju da niste u obaveznom karantinu I utvrdi se da ste zaraženi virusom, kazna je milion kanadskih dolara i tri godine zatvora. Ovakav zločin spada u pokušaj ubistva, jer definitivno ugrožava one sa kojima zaraženi dolazi u kontakt. Upravo to je I razlog da se na ulici I šetalištima svi pridržavaju distance.
Ako treba da se s nekim mimoiđete na trotoru, skloniće se ili on ili vi, kao da se mimoilazite teretnim vozilima. U marketima je nešto drugačije. Uvek ima onih bahatih, onih koji se ponašaju kao da je sve ovo prenaduvano, ali I koji računaju na to da će ljudi biti previše zauzeti sobom da bi takve prijavljivali. No, nisu baš uvek. Kanađani se ne libe da prijave komšiju koji ispred kuće nije očistio led, koji pravi buku ili koji ga je očešao na putu, ne poštujući distancu.
Do skoro i ovde su prodavačice i kasirke bile bez zaštitnih maski i rukavica. Kao i svuda, i u velikoj Kanadi to su deficitarni artikli I dalje, kao I sredstva za dezinfekciju, ali ne da ih nema baš nikakako. Od nedavno su u marketima postavljeni pleksiglas štitnici na kasama kako bi se zaštitilo osoblje, roba, ali I kupci jedni od drugih. U čuvenom američkom marketu Costco odavno se na ulazu daje sanitajzer kupcima, dok se dezinfekcionim maramicama brišu rukohvati kolica pre nego se daju kupcu. Preduzima se zaista sve da se širenje virusa svede na najmanju moguću meru. Ne može se baš reći da su Kanađani disciplinovani. Pre deluju ležerno. Kao da se ništa ne događa. Tek od pre neki dan češće se viđaju ljudi s maskama.
Na društvenim mrežama česta su pitanja zašto se ne testira više i brže. Ni velika i bogata Kanada ne testira više pacijenata. Na sajtu Alberta zdravstvenog sistema jasno je propisano da se testiranju podvrgavaju oni koji imaju simptome, a došli su iz inostranstva i oni koji imaju simptome, a znaju da su bili u kontaktu sa obolelilma. Ako niste bili u inostranstvu, samoizolacija je deset dana, a ako jeste četrnaest dana.
Jednom prosečnom građaninu, laiku, neshvatljivo je zato da se ne testiraju ili jako retko deca, a I to samo ako je više od jednog sa simptomima u kući. Ukoliko se testira, rezultati se ne čekaju u samoizolaciji za celu porodicu već se samo savetuje da pacijent miruje, a ostali članovi mogu nastaviti sa svojim aktivnostima. Čak dete koje nije obolelo mogu roditelji poslati u dayhome. S druge strane, dayhome-ovima su propisane mere zaštite, počev od preuzimanja dece ispred kuće, merenja temperature na ulazu i odlasku, svakodnevne intenzivne higijene prostorija I igračaka, kao I redovne higijene ruku. Neshvatljivo i, reklo bi se, nekorektno, kad se tim istim dayhome-ovim ne pruža nikakva porška u smislu obezbeđivanja sredstava za dezinfekciju i olakšica u poreskim obavezama i računim. Jasno je da ni ovde ne funkcioniše sve bez mana, već se stvari rešavaju u hodu, ali nema panike, niti zastrajušućih pretnji, niti crnih slutnji kojima bi se u populaciju unosio povećani strah. To nije ovde način komunikacije. I lekari koji se obraćaju javnosti, čine to profesionalno, činjenično, predlažući konkretne mere i nagoveštavajući nove ukoliko se stanje pogorša.
I posle korone “korona”
I dok na starom kontinentu već uveliko zeleni trava, Kalgari je I dalje pod snežnim pokrivačem. Kažu da ovaj virus voli hladno. Skoro neshvatljivo da bilo šta, bilo ko, voli ovoliko I ovako dugo hladno vreme. Iako je već april, nove snežne padavine i temerture u minusu i do 20 stepeni, sasvim su uobičajena prolećna pojava. U susret hrišćanskom prazniku, Uskrsu, koji se i ovde obeležava kao i Božić, na nivou državnog praznika, izvesno je samo da će biiti dočekan u vanrednim okolnostima.
Unazad pet godina kako sam višemesečni gost u Kalgariju, dok nisu uvedene vanredne mere, sresti nekog na ulici, a da ne vodi psa u šetnju, bilo je nezamislivo. Sad je to jedan drugi grad. Roditelji su uglavnom kod kuće. Šetaju sa svojom decom, sede ispred I igraju se s njima kad je napolju lep dan. Pozdrave komšije za koje nisu ni znali kako izgledaju. U ovom delu Kalgarija, gde boravim, čekam da konačno otopli, da grane sunce, pa da se možda poseda ispred kuća, pusti muzika, da se pije kafa I pivo “korona”, na propisnoj udaljenosti od dva metra. Ako ćemo I o proceni koliko će ovo dugo trajati, valja reći da je otkazana prajd parada koja je trebalo da se održi u junu.
Ostanite kod kuće I budite zdravi!
Violeta Živkov
