Kakav je položaj Roma? I zašto je težak.

Društveno-ekonomski položaj Roma, koji su najveća nacionalna manjina u Srbiji, daleko je nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju, kaže dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti  Pavle Petrović.

On je na okruglom stolu u SANU o inkluziju Roma, predstavljajući analizu o njihovom položaju rekao da prema popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 150.000 Roma, ali prema međunarodnim institucijama i nevladinom sektoru ta populacija broji od 250.000 do 600.000 građana.

„Više od 20 odsto Roma nema pijaću vodu u objektu stanovanja, a samo četiri odsto u neromskim, 40 odsto Roma u romskim naseljima nije priključeno na vodovod i kanalizaciju, a prosek u neromskim naseljima je 25 odsto“, kaže Petrović. On je rekao da se nepovoljan položaj Roma ogleda i u obrazovanju jer je samo šest odsto romske dece obuhvaćeno predškolskim obrazovanjem, a prosek u opštoj populaciji je 50 odsto, dok svega 65 odsto završi osnovnu školu, a 22 odsto srednju.

“Najveći problemi sa kojima se suočavaju pripadnici romske nacionalne manjine u Srbiji, jesu obrazovanje, zapošljavanje i stanovanje”, navodi Biljana Tasić, izvršna direktorka Udruženja Romag. „Prepreke u oblasti školovanja su to što veliki broj dece odustaje od škole, jer žive u veoma teškim uslovima u nestandardnim naseljima, često moraju da rade sa roditeljima, dinamika života u tim naseljima se menja na dnevnom nivou, pa su gotovo svakodnevno pod stresom. Sve ovo, utiče na to koliko redovno deca pohađaju školu i koliki značaj pridaju obrazovanju. Ono što je velika pomoć u radu sa romskom decom u školama jesu pedagoški asistenti, kojih nažalost nema u dovoljnom broju i čiji status nije regulisan. U školama gde su pedagoški asistenti zaposleni, dostignuća romskih učenika su bolja, pa smatram da bi bilo dobro da se oni uposle i u srednjim školama”, objašnjava Tasić.

U oblasti zapošljavanja Roma postoji takođe malo pomaka Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, pripadnici romske nacionalne manjine koji su završili osnovnu školu, od dana prijave, čekaju na posao u proseku pet i po godina, dok oni koji su završili srednju školu na zaposlenje čekaju između tri i četiri godine.

“Kada su Romkinje u pitanju, situacija je daleko složenija i nepovoljnija, jer su one izložene dvostrukoj diskriminaciji, kako od strane svoje zajednice, tako i od strane većinskog stanovništva. Poseban problem su prevremeni brakovi koji su, iako za to nemam konkretne dokaze, postali izvor zarade pojedinim romskim porodicama. Maloletno  – da – sa sobom nosi niz problema”, kaže Tasić.

Tasić smatra da se situacija i položaj Roma u Srbiji, polako, ali sigurno, popravlja. Kao bitan pomak navodi formiranje Koordinacionog tela za praćenje strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja, kao i njihovo veće prisustvo u državnim institucijama i medijima.

“Primetno je i veliko angažovanje Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja u ovoj oblasti. Sve u svemu, možemo da kažemo da pažnja političkih partija vezano za probleme romske nacionalne manjine postoji i da ima pomaka i angažovanja s njihove strane”, kaže Tasić.

Kao pozitivan napredak navodi se i uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovne škole s obzirom da je jezik najvažniji sistem komunikacije, identiteta, socijalizacije i kulturne integracije. „Od izuzetnog je značaja podstaći Rome da se vrate svom jeziku i kulturnoj tradiciji ako žele da sačuvaju svoj identitet”

Gordana Petrović iz udruženja “Stablo” ističe akte donete na lokalnom i nacionalnom nivou, kao što su Nacionalna strategija za unapređenje položaja romske zajednice i Zakon o zabrani diskriminacije.

Pavle Petrović kaže da su državne aktivnosti na poboljšanju položaja Roma započete 2005. godine, a da je 2016. godine doneta Strategija za socijalno uključivanje Roma i Romkinja za period od 2016. do 2025. godine.

„Strategija je dobar planski okvir koji je usmeren na pet oblasti u kojima pripadnici romske nacionalnosti zaostaju za opštom populacijom, a to su stanovanje, obrazovanje, zdravstvena zaštita, tržište rada i socijalna zaštita“, rekao je Petrović.

Čitajte još na Kovinac.com