Profesor Mladen Lekić, legendarni sportista, sportski pedagog, trener i sportski radnik – preminuo je nedavno u 93. godini. Iako nije rođeni Kovinac (prve životne korake napravio je u Pavlišu) ostavio je neizbrisiv trag u našem gradu na Dunavu.
U razgovorima sa novinarima lokalnih medija uvek je isticao da je sport zavoleo još kao srednjoškolac, a da je najviše voleo fudbal. Loptu je tih dana „pikao“ za vršačko Jedinstvo, jer je u gradu vina i završio srednju školu. Školovanje je nastavio u Beogradu, na Državnom institutu za filskuturu (DIF), gde se naročito isticao pa je predstavljao fakultet u nekoliko disciplina.
Novinar Boško Jančić, jedan od hroničara sporstske zbilje našeg kraja, zapisao je da je Lekić u Kovin došao na nagovor prijatelja Ivana Anđelkova. Zaigrao je fudbal za Radnički.
„Bio je „paker“, polutka, prefinjeni tehničar, deo izvanredne generacije Radničkog u kojem su tada igrali Đila, Boba, Iva, Trša, Bagera, Paca, Kačavenda, Marković, kasnije i Radović. Zavoleo je Kovin i svoje nove drugove, pa je odlučio da i posle studija ostane u varošici na Dunavu. Kako je na DIF-u specijalizirao fudbal, u Radničkom je bio i trener i igrač. Istovremeno (već kao apsolvent, 1957. godine) radio je i kao nastavnik u Osnovnoj školi „Jovan Jovanović – Zmaj“.
Nakon što je diplomirao, kao svršeni „difovac“, preselio se u Sviljanac, gde je radio kao profesor fizičkog vasitanja u Poljoprivredno-tehničkoj školi. Ubrzo po dolasku u taj gradić, preuzima lokalni rukometni klub koji igra kvalifikacije za ulazak u Prvu ligu SFRJ. Nek bude spomenuto i da su u to vreme Kovin i Svilajnac imali odličnu sportsku saradnju upravo zahvaljujući profesoru Lekiću.
U Kovin se vraća 1965. godine. Ovaj put, sudbina je rekla – zauvek. Kao profesor fizičkog vaspitanja u Gimnaziji, a u Društvu za telesno vaspitanje (DTV) „Partizan“ (preteča Sportskog društva „Radnički), udružio je pedagoge fizičke kulture kovinske opštine i pokretao sportske sekcije u gimnaziji. Bio je to pionirski rad koji je doneo značajne rezultate jer su najbolji sportisti, članovi sekcija, kasnije registrovani za kovinske klubove.
Beležimo da je košarkaška sekcija pod njegovim rukovodstvom prerasla u izvanrednu ekipu.
„Kada je košarkaška sekcija u Gimnaziji postigla dobre rezultate, registrovali smo je kao klub i ubrzo, uz pomoć trenera Vlajkovića iz Pančeva, bili smo prvaci II vojvođanske lige“, pričao je svojevremno Lekić. Košarkaši su se ubrzo našli u samom vrhu i najkvalitenije lige Vojvodine, na korak od drugog ranga državne košarke, ondašnje „velike“ Jugoslavije.
Ime profesora Lekića vezuje se i za početke rukometa u našoj opštini.
„Dve-tri godine radio sam i u ženskom rukometu. Rukometašice su, takođe, bile veoma uspešne i igrale su u Kvalitetnoj vojvođanskoj ligi. U radu sa tim divnim devojkama mnogo su mi pomogli inženjer Dečermić, Jezda Paunović, Špira Dobrić, Stevan Kojić i sekretar (ondašnje) SOFKE Velizar Jonović, koji je imao mnogo razumevanja za naš entuzijazam, pa nam je preko te organizacije obezbeđivao neophodnu materijalnu pomoć“, pričao je Mladen Lekić, za čije ime se vezuje i prvi ulazak fudbalera Radničkog u treći rang jugoslovenskog fudbala.
„U fudbalskom klubu Radnički postao sam trener 1971. godine, na poziv inžinjera Erdei Ernea“, posvedočio je profesor Lekić potpisniku ovog teksta u jednom razgovoru tokom prikupljanja materijala za knjigu Istorija sporta kovinske opštine.
„Malo je i partija ptitisnula“, šapnuo je šeretski, (uz jedva primetan osmeh) Tada smo napravili plan da za 5 godina pokušamo da postanemo Vojvođanski ligaši, u čemu smo i uspeli. Radnički je zaigrao u Vojvođanskoj ligi, a ja sam se posle ovog uspeha povukao kao trener. Želeo sam da se malo odmorim, jer zaista taj rad je bio dug, naporan i mukotrpan.“
Da je profesor Lekić imao velike zasluge i za razvoj karate sporta u opštini Kovin, svedoči osnivač Karate Kluba Vlastimir Živkov, koji u knjizi povodom pola veka karatea u našoj sredini, navodi: „Velike zasluge pripadaju i profesorima fizičkog vaspitanja srednjih škola Mladenu Lekiću i Nikoli Jeliću. Bez njih dvojice veliko je pitanje kako bi to sve išlo.“
Uporedo sa klupskim, Lekić je postizao odlićne rezultate sa školskim sekcijama. Predvodio je selekcije kovinskih srednjih škola na prvom „SOŠOV- u“ u Novom Sadu, koje su ostvarile impozantne rezultate – zlatne medalje u fudbalu i rukometu (Poljoprivredna škola) i srebro u košarci (Gimnazija). O „snazi“ prvog SOŠOV-a najbolje govori podatak da je u kvalifikacijama za 11 sportova, učestvovalo nešto manje od 280 hiljada učenika iz 503 vojvođanske škole, a da se na završnom turniru, koji je pompezno otvoren na Fudbalskom stadionu Vojvodine – našlo 4.500 učesnika. Svečanosti su prisustvovali predstavnici Olimpijskog komiteta Italije i drugih međunarodnih sportskih asocijacija).
Profesor Mladen Lekić još je daleke 1995. godine dobio Nagradu za životno delo Sportskog saveza opštine Kovin. U to vreme bio je savetnik u ŽKK Kovin, gde je dao nemerljiv doprinos najvećem uspehu kovinskog ekipnog sporta – osvajanju KUP-a Savezne Republike Jugoslavije.
Otišao je čovek koji u je našoj sredini ostavio dubok trag. Pamtićemo ga i spominjati s poštovanjem.
