„Momci su me kontaktirali preko zajedničkih prijatelja, da malo dođem i animiram decu. Prihvatio sam bez razmišljanja. Mislim da su druženje, iskustvo i spoznaja sporta, kao nečeg jako lepog, najveći plusevi za mlade košarkaše na jednom ovakvom kampu“, kaže sa portal Kovinac.rs Igor Rakočević, nekadašnji reprezentatiavac i veliki as srpske košarke, koji je danas bio gost košarkaškog kampa koje Sportsko udruženje „Tri poena“ organizuje u našem gradu.
Kako je izgledalo druženje sa mališanima možete videti na linku ovde.
Tokom karijere Rakočević je nastupao za brojne evropske i jedan NBA klub, a ovo su mu bile asocijace na pomen nihovih imena.
Crvena zvezda?
– Dom!
Budućnost?
– Trofeji.
– Minesota?
– Kevin Garnet.
(Rakočević je 2000. godine izabran kao 51. pik NBA drafta od strane Minesote, za koju je zaigrao u sezoni 2002/03. Za popularne Timbervulvse odigrao je 42 utakmice)
– Valensija?
– Sunce.
Real Madrid?
– Istorija.
Taukeramika?
– Trofeji.
(U julu 2006. je potpisao ugovor sa Taukeramikom, u kojoj je ostavio veoma dubok trag tokom tri sezone. Već u prvoj osvojio je Superkup Španije. Uz to bio je i prvo strelac Evrolige sa prosekom od 16,2 poena što mu je bilo dovoljno za nagradu Alfonsa Forda, koja se dodeljuje najboljem strelcu. Sledeća sezona bila je još uspešnija. Uz „reprizu“ Superkupa osvojena je i šampionska titula ACB lige, a Rakočević je u proseku ubacivao 15,2 poena po utakmici. I naredna (2008/09) sezona bila je fenomenalna po Rakočevića i Taukeramiku. Trećem Superkupu Španije u nizu ovoga puta pridodat je i Kup Španije. U Evroligi je još jednom bio prvi strelac takmičenja, ovoga puta uz prosek od 18 poena po utakmici.)
Efes pilsen?
– Pivo (smeh).
Sijena Montepaski?
– Istorija.
Najdraža pobeda?
– Protiv Amerikanaca 2002. godine.
(Da podsetimo, reč je o utakmici četvrtfinala na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu u dvorani Konseko fildhaus. Srbija je slavila pobedu rezultatom 81:78, a kasnije se okitila i zlatnom medaljom nakon što je u finalu savladala Argentinu 84:77, dok su Amerikanci ostali bez medalje – razigravali su za plasman od 5. do 8. mesta)
Najdraži poen?
– uf, sad me nađe… možda trojka protiv Orteza u Evroligi u poslednjoj sekundi za pobedu.
(Rakočević je tada igrao za podgoričku Budućnost, a koš je postigao sa pola terena. Utakmicu, koja je odigrana 2001. godine završio je sa 25 ubačenih poena, a satavi timova izgledali su ovako:
Ortez: Fatu 4, Lukovski 18, M. Pjetrus 18, Krstić 6, Estreljer 7, Gadu 2, F. Pjetrus 4, Luis, Bido 9, Miling 1, Selers 19.
Budućnost: Bakić, Smiljanić 7, Radonjić 12, Rakočević 25, Sekulić, Vukčević 2, Radunović 6, Kuzmanović 10, Milojević 8, Čabarkapa 1, Jestratijević 10, Pejčinović 9.)
Igrač sa kojim si se kapirao najbolje na terenu?
– Priđoni. Čovek koji živi da doda loptu i asistira. Najbolji plej sa kojim sam igrao, da mu vežete oči on bi znao gde su mu saigrači na terenu.
Nisi voleo kad te čuva…?
– Čarls Smit.
Na šta te asocira rečenica „nećemo da ušivamo, da imaš uspomenu za ceo život“, odnosno kakva joj je priča prethodila?
– (smeh)… aaaa, to je kad sam se udario peharom. To je izgovorio naš čuveni fizioterapetu Bora Dimitrijević. Ja sam od sreće hteo da zagrlim pehar, a u toj gužvi, neko je gurnuo ili povukao… to je bilo 1998. godine, moja prva titula u seniorskoj konkurenciji. Svaka čast za ovo pitanje!
