И село би да буде весело – Плочица некад… (2)

Плочица — се налази југозападно од Ковина. Асфалтним путем повезана је преко Скореновца са Ковином, а са Панчевом преко Банатског Брестовца, Омољице и Старчева.

Село Плочица је првобитно било лоцирано 2 километра од садашњег места о чему сведочи положај гробља, које је и даље на старој локацији села. Куће су биле већином земунице. Услед великих поплава житељи села су се временом изместили на данашњу локацију.

Постоје два извора о томе како је село добило име. Први извор наводи да је у околини овог села пронађена плоча од историјског значаја из давних времена. Други извор, много поузданији тврди да је село добило име захваљујући свом потковичастом облику. Некада се у селу потковица звала плочица, па отуда и назив места, наводи се у тексту на Википедији.

Плочица долази у ред средње старих насеља ковинске општине. Настало је 1690. године за време сеобе народа под Арсенијем Чарнојевићем када је припадало Панчевачком санџаку.

„У најстаријим списанијима село се назива Плчочица. Мали број кућа, а домаћини се помињу као приложници за обнову Пећке Патријаршије, те се тако по први пут помиње скуп кућа са становницима по вјерозакону Греко не унитски. Истини за вољу селео се није налазило на данашњем месту, већ на потесу Окука, а име Плочица доби по каменим плочама што су ту, и на потесу Делијина умка из доба Римљана, нашли. Према судовима, оружју и циглама што су се ту налазили ту је била римска стражара. Према тим нађеним плочама из римског доба, Словени што са севера дођоше, своју насеобину назваше Плочица. Као Срби су писани и верници-приложници за обнову Пећке Патријаршије“, пише Јован Димитријев, парох-администратор 14. маја 1859. године у летопису православне цркве.

Године 1717. породице са Окуке преселили су се према Долини и ту саградили 13 колиба, земуница и неколико кућа од набоја (све прекривене трском и рогозом). Ту су саградили прву православну Богомољу око које се градило вековима село. Као свештеник из овог периода наводи се Илија Милошев.

Плочица је једно од ретких места (рачунајући и градове) која већ 1735. године има школску зграду. 1777. помиње се да има уређену основну школу. Четири године касније забележена су и имена два учитеља Петра Илића и Младена Шљивића.

У Извештају (август-септембар) Темишварског архива пише да „школу похађа 22 ученика, сви Срби. Учитељ је Филип Димитријевић, свештеник Јован Димитријев, а надзорник потпоручник Шмитингер“.

Нову зграду на истом месту, код цркве, добија 1852. године када се зида и школа преко долине „у немачки крај“ (срушена 1980. године).

Прво забавиште у Плочици саграђено је 1912. године на предлог Наталије Суботић и Милорада Димитријевића.

Добровољно ватрогасно друштво основано је (званично) 1901. године (на слици испод је ватрогасно возило које се те године користило за гашење пожара, исправно је и данас) када је у Плочици био кнез Јаша Стаматов. Мада, постоје и документи, који потврђују да је ово Друштво радило и пре поменуте године:

„Наредба од 10. октобра 1848. године када ковински и плочички ватрогасци Колима за фајер резерву, има да се одмах јаве у Крашки стан – Бела Црква на испомоћ и заштиту од пожара“…

Године 1901. Плочица добија организовано Поштанско звање. До тада је пошту сакупљао и доносио, поштар којег је плаћала Пошта Ковин.

Године 1912. учитељи Наталија Суботић и Милорад Димитријевић, од својих пара купују прву биоскопску апаратуру за село.

На предлог учитеља Саве Веселице, уз одобрење нотароша господина Арве и уз залагање кнеза Живе Делијиног, виђени људи Плочице, 1915. године оснивају спортски клуб, који добија „спортски плац“ на потесу Близанце, према Пикаловој ледини.. На том импровизованом игралишту одржана је прва фудбалска утакмица – ОФК Плочице и противника из Долова, забележио је учитељ Младен Јованов.

После уласка српске војске 6. новембра 1918. године, клуб је добио ново игралиште 1919. године.

Највећи број становника Плочица је имала 1953. године – 2.702 када је спроведена последња организована колонизација.

Године 1967. завршена је градња нове зграде основне школе. Према подацима из 2006. године школу је похађало 190 ученика, а знање им је преносило 17 професора, наставника и учитеља.

Године 1976. године основан је Женски рукометни клуб Партизан, који је две године касније освојио друго место на Сеоским олимпијским играма СФР Југославије (одржаним у Шапцу), што је и даље највећи спортски успех села.

Čitajte još na Kovinac.com