Deliblato – Deponija, biser jezero Kraljevac i „Pluća Evrope“

Ljudi koji žive u neposrednoj blizini deponije, imaju zaista velikih problema. Reč je o legalnom mestu za odlaganje smeća, koje je, po svoj prilici, prevazišlo dozvoljene gabarite i očigledno se ne održava na optimalan način, pa se vrlo često zapali i „dim i neprijatan miris se dižu do neba“

Deliblato je naselje na teritoriji opštine Кovin, o kome prvi podaci datiraju iz 1660. godine. Nalazi se na obodu Deliblatske peščare, koju mnogi nazivaju „plućima Evrope“. Prema popisu iz 2011. godine, selo ima 2939 stanovnika a glavna delatnost je poljoprivreda. Deliblatska peščara je udaljena 2 kilometra, u centru mesta je predivno jezero „Kraljevac“, svojevrsni raj za ribolovce. Deliblato se nalazi na kružnom putu Pančevo — Кovin, od Mramorka je udaljeno 6 kilometara, a od Кovina 9. Кroz Peščaru vodi put do Bele Crkve.

U trenutku kada je (na poslednjem popisu 2011.)  u Deliblatu izbrojano 2.939 stanovnika, u školu je, kažu „išlo“ 10ak procenata tog broja. Međutim, danas su oba broja znatno manji, i to je, kažu Deliblaćani – najveći problem s kojim se to lepo mesto suočava.
Kao i u drugim naseljenim mestima, mnogo je napuštenih kuća i to je ono s čim se suočavaju sva slična sela u Srbiji – priča nam lokalna bibliotekarka. Na pitanje da li je nedostatak posla osnovni razlog za napuštanje ovog lepog mesta na obodu Deliblatske peščare, ona kaže da  je to vrlo verovatno, ali da to nije jedini razlog.
U Deliblatu „malo toga radi, gotovo ništa“, a funkcioniše samo nekoliko privatnih preduzeća – najznačajnija je Nova peščara, nekadasnja zadruga, gde je posao našlo 30-ak ljudi, sve zajedno sa zaposlenima u mlinu.

Selo ima nekoliko velikih poljoprivrednika sa većim gazdinstvima koji takođe upošljavaju, uglavnom fizičku radnu snagu, delom „na crno“ i dominantno – za sezonske poslove.

Sve to govori da je perspektiva za mlade ljude gotova nikakva, pa je mnogo ljudi otišlo, uglavnom mlađih ali i ljudi srednjih godina. Uglavnom se sele u razvijene zemlje evropske unije – u Francusku, Italiju, Nemačku i Austriju, a neki čak i u Sjedinjene Američke Države, kroz program „Work and Travel“. Odu i ne vrate se. Saznajemo da je nedavno došlo do promena u lokalnom udruženju sportskih ribolovaca, koje gazduje jezerom „Kraljevac“, pa se i tu pojavilo nekoliko radnih mesta.

Što se samog života na selu tiče, jedan od „gorućih“ problema (u doslovnom smislu te reči) je deponija, locirana veoma blizu sela.
Ljudi koji žive u neposrednoj blizini tog mesta, imaju zaista velikih problema. Reč je o legalnoj deponiji, koja je, po svoj prilici, prevazišla dozvoljene gabarite i očigledno se ne održava na optimalan način, pa se vrlo često zapali i „dim i neprijatan misir se dižu do neba“.

Kao i u ostalim naseljenim mestima opštine Kovin, i u Deliblatu je problem vodovod. Pre svega zbog stare mreže, koja prouzrokuje i mnogo pucanja cevi i kvarova, a selo ostaje bez vode i kad nema struje, s obzirom da postrojenja rade na električnu energiju.
Meštani ističu da je voda bakteriološki ispravna, ali ima problema s hemijskim sastavom, tipičnih za većinu voda u ravnici – koje sadrže gvožđe i mangan u većem procentu nego što je to dozvoljeno. Kažu da je bilo pokušaja da se putem referenduma za mesni samodoprinos obezbede sredstva kojima bi se kupili filteri ali se to nikad nije dogodilo.

Deliblato nema kanalizaciju, ali je za mnoge meštane pitanje da li je uopšte rentabilno uopšte graditi je, s obzirom na veliki broj praznih kuća – podaci variraju da je ta brojka, prema poslednjem popisu između 200 i 400. Podaci iz 2017. godine svedoče da u najvećem broju kuća živi mali broj žitelja, reč je uglavnom o staračkim domaćinstvima a mladi odlaze u Beograd i druge veće gradove.

Naselje nema dom kulture ili mesto gde bi mladi mogli organizovano da se okupe, radi tek nekoliko kafića i kafana i ima nekoliko prodavnica, pa je snabdevanje uredno. Mladih je sve manje, pa je pitanje koliko će kafića u Deliblatu uopšte opstati. Ista dilema se postavlja i kad je reč o društvenom životu. U selu radi kulturno-umetničko društvo Paja Marganovic i oni ponekad priređuju priredbe u Zadružnom domu, na kome je nedavno sređen krov i izvučena vlaga iz zidova, ali se i dalje veoma retko koristi. Meštani primećuju da je zgrada renovirana kako ne bi propala, ali da se očigledno sadržajima i aktivnostima, koji bi mogle i morale da tu budu organizovane – ne poklanja dovoljno pažnje.

Što se tiče saobraćajnih veza s Kovinom, dok se „Kodeks“, novi autoprevoznik, nije pojavio – bilo je problema, a sada je u toj oblasti „relativno normalna situacija“. Vikendom postoje samo tri prevoza dnevno za Kovin, a naši sagovornici ističu  da je i u ovom trenutku otvoreno pitanje njihove rentabilnosti, s obzirom da se vrlo često vozi dva do tri ili pet putnika. Naša sagovornica je nedavno bila jedini putnik iz Deliblata do Mramorka, koji je konačno odredište ove linije koja saobraća iz Kovina.

Deliblato očigledno, po mnogo čemu, deli sudbinu ostalih naseljenih mesta na teritoriji opštine Kovin. Ono što drugi nemaju je jezero Kraljevac i Deliblatska peščara, kojom gazduju „Vojvodina šume“ i zaista postoji potencijal za razvoj turizma ali se očigledno nedovoljno koristi, pa je sve, uglavnom na individualnoj inicijativi i svodi se na nekoliko smeštajnih objekata. Udruženje sportskih ribolovaca, koje gazduje jezerom Kraljevac, od pre dve godine ima dozvolu za bavljenje delatnošću organizovanja smeštaja, to je uglavnom vikend turizam, i utisak je da ta očigledni turistički potencijal nije dovoljno iskorišćen.

Iako je u deliblatskoj Osnovnoj školi sve manje dece, kako sada stoje stvari, ona će zadržati taj status i u novoj mreži škola. To neće biti slučaj sa svim školama na teritoriji opštine Kovin od kojih će neke postati isturena odeljenja kovinskih osnovnih škola.

Tekst je deo projekta koji sufinansira Ministarstvo kulture Republike Srbije

Čitajte još na Kovinac.com