Platforma za zapošljavanje osoba sa invaliditetom (5)

Prva Platforma za zapošljavanje osoba sa invaliditetom, inovativna zajednica znanja i prakse, koja za cilj ima afirmaciju jednakih mogućnosti osoba sa invaliditetom na tržištu rada, kao i pružanje podrške poslodavcima u procesu zapošljavanja. Zapošljavanje osoba sa invalliditetom nije jednostavan ni lak proces jer predpostavlja određene preduslove koje posodavac treba da obezbedi i koji često deluju demotivišuće. U dosadašnjem sprovođenju Zakona primećeno je da se najveći broj kompanija koje su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom uglavnom odlučuju na plaćanje određene nadoknade u budžet Republike Srbije nego da aktivno pristupe…

Opširnije

Koliko je osobama sa invaliditetom teško da nađu posao (4)

Obavestili su me u ponedeljak da više ne moram da dolazim na posao i da mi ugovor koji je trajao do 30. septembra neće biti produžen. Niko ništa nije želeo da mi objasni, bukvalno dva minuta razgovora, ne trebaš nam više i to je to. Čak su mi rekli da nekoliko radnih dana koje sam imao pred sobom ne moram dolaziti i da će mi to svakako biti plaćeno. Milan Joksimović je jedan od osoba sa invaliditetom koji je pristao da svoje iskustvo na poslu podeli s nama. U preduzeću…

Opširnije

Zapošljavanjem osoba s invaliditetom ostvaruje se njihova inkluzija (3)

– Zaista imam iskustva s tim lošim vestima, i to je dug i težak proces. koji treba preživeti, a proživeti je sigurno još teže. Bude trenutaka kad mi je neopisivo teško, kad sam očajna i kad se osećam jako loše, budući da je zaista nerealno da posle toliko postupaka – nisam dobra kandidatkinja. S druge strane, konstantno degradiranje i nipodaštavanje je odličan motiv da nikad ne poželite na to pristati i da nastavim da se borim”, opisuje svoje iskustvo Ana Milojević iz Mramorka, kod Kovina  Osobe s invaliditetom jedna su…

Opširnije

Ljudi kao nametnuta obaveza (2)

Većini poslodavaca osobe sa invaliditetom neefikasne su za obavljanje poslova. Gazde u Srbiji ne očekuju od osoba sa invaliditetom da mogu da zarade platu, već kada ih zapošljavaju to rade da bi ispunili nametnutu obavezu, ili zbog finansijskih povoljnosti koje mogu da ostvare. Često ih vide kao nekompetentne, nesposobne, neefikasne i smatraju da ih je rizično zaposliti. Kako naglašava Milica Popović  iz Udruženja  mladih sa invaliditetom, jedna od barijera sa kojom se poslodavci susreću je nepovoljna kvalifikaciona struktura invalida. – Bez obzira na kompetencije koje ima, ukoliko radno mesto nije…

Opširnije

Помозимо Људима од којих је и казна „боље решење“ (1)

Иако запошљавање и радни статус инвалида и инвалида рада регулишу закони, они су у пракси и даље препуштени (не)милости послодаваца. Радник који на послу заради инвалидитет, често добија отказ због тог истог инвалидитета, мада му то не пише у решењу о престанку радног односа. С друге стране више од 70 процената ковинских фирми које имају обавезу запошљавања инвалида, уредно плаћа казне али не запошљавају припаднике те осетљиве групе. При томе, није реч само о приватним или страним фирмама, већ и јавним предузећима. Портал „kovinac.rs“ у оквиру овог прoјекта, анализира и…

Opširnije

И село би да буде весело: Мраморак – млади углавном размишљају о одласку (5)

На месту данашњег насеља пронађени су трагови насеља још од најранијих периода. Међутим, поузданијих података нема. Године 1358. у близини данашњег насеља забележен је Беркеш. Ово насеље припадало је крашовској жупанији. После тога је уништено. Тек након три века, тачније 1660. године, помиње се Мраморак. Након протеривања Турака 1717. године имао је 12 домова, а 1761. године означен је као напуштено насеље. Вероватни узроци напуштања насеља били су турски упади и заразне болести. Земљиште је све до 1763. године припадало панчевачком диштрикту(срезу), а након формирања немачко-банатске регименте, 1764. године припојено…

Opširnije

И село би да буде весело: Од моста Марије Терезије до школе са шест ђака (4)

Некада… Први писани подаци данашње насеље помињу у периоду од 1414. до 1440. године, које је било под територијом ковинске жупаније. До новог записа о месту на којем је данас Плочички рит проћиће више од четири века. Та, као и већина наредних, прича углавном су се односиле на покушаје насељавање ове територије, али су, иста, била неуспешна јер је Дунав често плавио ово подручје. Команда Војне границе 1869. године извршила је прво насељавање, а ново насеље названо је Ђурђево. Становништво су чинили Мађари досељени из Банатског Новог Села, Јаношика и…

Opširnije

И село би да буде весело: Скореновац – хиљаду кућа, две хиљаде људи (3)

СКОРЕНОВАЦ НЕКАДА СКОРЕНОВАЦ – Село по имену Ђурђево (мађ. Гyургyова) је постојало између 1869. и 1886. године на локацији између Банатског Брестовца и реке Дунав. Првобитни становници Ђурђева били су мађарске (Палоц, мађ. Палóц) породице које су дошле из Банатског Новог Села (мађ. Úјфалу), Јерменоваца (мађ. Üрмéнyхáза), Шандорфалве (мађ. Сáндорфалва), као и из околине Сегедина (мађ. Сзегед) и Банатског Душановца (мађ. Сзőлőсудварнок/нем. Рогендорф). У Ђурђеву је 1869. године било 396 становника. Касније, 1883. године, у Ђурђево се доселило 645 породица (око 2.000 особа) Секеља. У том периоду на Дунаву није…

Opširnije

И село би да буде весело – Плочица некад… (2)

Плочица — се налази југозападно од Ковина. Асфалтним путем повезана је преко Скореновца са Ковином, а са Панчевом преко Банатског Брестовца, Омољице и Старчева. Село Плочица је првобитно било лоцирано 2 километра од садашњег места о чему сведочи положај гробља, које је и даље на старој локацији села. Куће су биле већином земунице. Услед великих поплава житељи села су се временом изместили на данашњу локацију. Постоје два извора о томе како је село добило име. Први извор наводи да је у околини овог села пронађена плоча од историјског значаја из…

Opširnije

И село би да буде – весело (1)

У девет општинских села, од пописа 1971. године до оног из 2011. године, живи 7.193 становника мање. Дакле, више од четвртине, кад се узме у обзир податак да их је те 1971 било 27.400, а четири деценије касније 20.207. Иако би требало да је обрнуто, живот на селу је данас далеко тежи него пре неколико деценија. Генерално сва села „кубуре“ с пијаћом водом, а ниједно сем Скореновца нема канализацију. У школама је све мање деце тако да се све гласнија прича о такозваној новој мрежи школа што би подразумевло да…

Opširnije