Stop stigmi

Društvena stigmatizacija se odnosi na ekstremno neodobravanje (ili nezadovoljstvo) lica ili grupe na socijalno karakterističnim osnovama koje su uočene i služe da bi se razlikovali od ostalih članova društva. Stigma može onda biti pričvršćena za takvu osobu, od šireg društva, koje se razlikuje od svojih kulturnih normi. Društvena stigmatizacija može rezultirati opažanjem i osuđivanjem mentalnih poremećaja, invaliditeta, bolesti, seksualne orijentacije, polnog identiteta, roditeljstva, seksualnosti, uverenja, vrednosti, obrazovanja, nacionalnosti, etniciteta, snage, prestiža, bogatstva, zanimanja, klase, religije, lepote, veza, intelekta… Atributi povezani sa društvenom stigmom, često veoma zavise od geopolitičkih i odgovarajućih…

Opširnije

Sa dr Zoranom Mladenovićem o stigmi osoba sa mentalnim problemima

“Prema podacima SZO (Svetska zdravstvena organizacija) danas preko 450 miliona ljudi u svetu ima mentalne probleme. Nažalost, probleme koje imaju prepokrivaju mučnom tišinom jer se između potrebe za traženjem pomoći i trpljenja tegoba preprečio visoki, a za mnoge od njih, nepremostivi zid stigme. Gotovo svi duševni bolesnici nose teško breme stigmatizacije sa kojim se, manje ili više uspešno, nose oni sami, ali i članovi njihovih porodica i njihovi terapeuti, psihijatri“, kaže za naš sajt specijalizant psihijatrije Zoran Mladenović. Reč „stigma“ rečnik definiše kao – znak, obeležje, žig, beleg, ožiljak, ljagu,…

Opširnije

Mentalna bolest nije zarazna – ravnodušnost jeste

„Bilo da je to zvanično potvrđeno ili ne, mnogi ljudi imaju problema sa mentalnim zdravljem. Nažalost, veliki broj njih ne zna kako bi mogao sebi da pomogne, jer to nije ono što nam prvo padne na pamet kad kažemo `bolest´… I upravo iz tog razloga, ljudima je često neprijatno da pričaju o onome što ih muči, jer ih sputava strah, stid ili bojazan da će ih drugi osuđivati. I zato toliko ljudi, umesto da potraži pomoć, pati u tišini. Svakako ne treba zaboraviti činjenicu da su osobe sa mentalnim smetnjama…

Opširnije

„Lakše je razbiti atome nego predrasude“

„Oni su sami krivi za svoje stanje“, „Oni treba da se stide“, „Strah me je njih“, „Oni su nasilni“, „Oni su nesposobni“, „To se meni ne može dogoditi“, „Nemam nikakvih sličnosti sa njima“, „Oni su neinteligentni“, „Ne želim da im budem blizu“… Ovo su samo neke od  stigmatizujućih rečenica nastale kao posledica (bar) jednog od tri elementa stigme: stereotipa (neznanja), predrasude (negativnog stava) i diskriminacije (ponašanje). Stereotipi Stereotip je u štamparskoj tehnici otisak sa nepokretnim slogom. Po analogiji, u društvenim naukama pojam se koristi za šematski, uprošćen i teško promenljiv odnos prema…

Opširnije

Stigma – žig srama (2)

Francuski sociolog Emil Dirkem (1858-1917), osnivač moderne sociologije, bio je prvi koji je istraživao stigmatizaciju kao društveni fenomen (1895 godine). Dirkem je napisao: „Zamislite društvo svetih, savršenih monaha koji će poslužiti kao primer pojedinaca. Zločini ili devijacije, propisno takozvanih, da li će biti nepoznata; ali greške, koje deluju oprostivo laicima,tamo će stvoriti isti poremećaj, kao što bi običan prestup načinio u običnoj svesti. Ako onda, ovo društvo ima moć da sudi i kazni, onda će ono definisati ove akte kao kriminalne (ili devijantne) i tretiraće ih kao takve”. Autor koji…

Opširnije

Stigma – žig srama (1)

U savremenoj psihijatriji reč stigma koristi se da bi označila negativan odnos prema ljudima obolelim od mentalnih poremećaja. Sama reč stigma starogrčkog je porekla i prvobitno je označavala žig srama utiskivan u kožu robova, izdajnika ili zločinaca koji je služio kao upozorenje drugim ljudima i jasan znak da obeleženi predstavljaju manje vredne ili opasne članove društva. Iako se u osnovi ova reč nije odnosila na osobe sa mentalnim poremećajima, neki izvori ukazuju da je čak i (demokratsko)  društvo Antičke Grčke bilo veoma stigmatizujuće prema aršinima današnjeg značenja reči stigma. Mentalni…

Opširnije

Šta je stigma(tizacija)?

Stigma je reč grčkog porekla. U Antičkoj Grčkoj je označavala beleg ili znak koji se urezivao ili utiskivao na kožu robova (da pokaže pripadnost robovlasniku), kriminalaca ili izdajnika, sa namerom da ih označi kao sramotne i nemoralne osobe, odnosno osobe koje treba izbegavati. Savremeno shvatanje stigme datira iz šezdesetih godina, prošlog veka i bazira se na radovima, između ostalih, kanadskog sociologa Ervina Gofmana (Mnoge Gofmanove sociološke postavke aktuelne su i danas, uz napomenu da su sociolozi veoma unapredili razumevanje prirode predrasuda i stereotipa. Samo socijalna psihologija, inače je, dala izuzetan…

Opširnije

Zagrli suseda o kome se govori šapatom

Država Srbija je pre izvesnog vremena donela zvaničnu strategiju o deinstitucionalizaciji i destigmatizaciji psihijatrijskih pacijenata, koja bi trebalo da značajno unapredi položaj te posebno osetljive grupe. U Kovinu već 98 godina postoji Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti. Projekat predviđa produkciju i objavljivanje serije tekstova koji identifikuju specifične probleme sa kojim se susreću naši (nevoljni) susedi – lica sa mentalnim smetnjama, koji proizilaze manjim delom iz prirode njihove bolesti, a većim – iz neprosvećenosti okoline o prirodi psihičkih bolesti, koja sobom nosi i različite zablude, uglavnom utemeljene na kulturološkim i socijalnim…

Opširnije