Zapošljavanjem osoba s invaliditetom ostvaruje se njihova inkluzija

– Zaista imam iskustva s tim lošim vestima, i to je dug i težak proces. koji treba preživeti, a proživeti je sigurno još teže. Bude trenutaka kad mi je neopisivo teško, kad sam očajna i kad se osećam jako loše, budući da je zaista nerealno da posle toliko postupaka – nisam dobra kandidatkinja. S druge strane, konstantno degradiranje i nipodaštavanje je odličan motiv da nikad ne poželite na to pristati i da nastavim da se borim”, opisuje svoje iskustvo Ana Milojević iz Mramorka, kod Kovina  Osobe s invaliditetom jedna su…

Opširnije

Stop stigmi! (Kako protiv stigme)

Društvena stigmatizacija se odnosi na ekstremno neodobravanje (ili nezadovoljstvo) lica ili grupe na socijalno karakterističnim osnovama koje su uočene i služe da bi se razlikovali od ostalih članova društva. Stigma može onda biti pričvršćena za takvu osobu, od šireg društva, koje se razlikuje od svojih kulturnih normi. Društvena stigmatizacija može rezultirati opažanjem i osuđivanjem mentalnih poremećaja, invaliditeta, bolesti, seksualne orijentacije, polnog identiteta, roditeljstva, seksualnosti, uverenja, vrednosti, obrazovanja, nacionalnosti, etniciteta, snage, prestiža, bogatstva, zanimanja, klase, religije, lepote, veza, intelekta… Atributi povezani sa društvenom stigmom, često veoma zavise od geopolitičkih i odgovarajućih…

Opširnije

Sa dr Zoranom Mladenovićem o stigmi osoba sa mentalnim problemima (2)

Mediji su moćni u formiranju društvenog mišljenja, bilo kroz pisani, filmski ili elektronski oblik. Upravo tako moćni, stvorili su negativnu sliku psihijatrije a, bilo bi lepo kada bi, kaže Mladenović, po uzoru na tršćanske medije, napravili možda početni, mali korak da se stvari preokrenu. Psihijatrija je medijska tema tek kada (sporadično i retko), duševni bolesnik počini zločin, ili kada se, isto tako sporadično i retko, postavi pitanje skromnih i neadekvatnih smeštajnih kapaciteta mentalno obolelih. Zaključak koji konzument ovih medija izvodi je da su duševni bolesnici uglavnom zločinci ali da nažalost…

Opširnije

Sa dr Zoranom Mladenovićem o stigmi osoba sa mentalnim problemima (1)

“Prema podacima SZO (Svetska zdravstvena organizacija) danas preko 450 miliona ljudi u svetu ima mentalne probleme. Nažalost, probleme koje imaju prepokrivaju mučnom tišinom jer se između potrebe za traženjem pomoći i trpljenja tegoba preprečio visoki, a za mnoge od njih, nepremostivi zid stigme. Gotovo svi duševni bolesnici nose teško breme stigmatizacije sa kojim se, manje ili više uspešno, nose oni sami, ali i članovi njihovih porodica i njihovi terapeuti, psihijatri“, kaže za naš sajt specijalizant psihijatrije Zoran Mladenović. Reč „stigma“ rečnik definiše kao – znak, obeležje, žig, beleg, ožiljak, ljagu,…

Opširnije

Kakav je položaj Roma? I zašto je težak.

Društveno-ekonomski položaj Roma, koji su najveća nacionalna manjina u Srbiji, daleko je nepovoljniji u odnosu na opštu populaciju, kaže dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti  Pavle Petrović. On je na okruglom stolu u SANU o inkluziju Roma, predstavljajući analizu o njihovom položaju rekao da prema popisu iz 2011. godine u Srbiji živi 150.000 Roma, ali prema međunarodnim institucijama i nevladinom sektoru ta populacija broji od 250.000 do 600.000 građana. „Više od 20 odsto Roma nema pijaću vodu u objektu stanovanja, a samo četiri odsto u neromskim, 40 odsto Roma…

Opširnije

„Živimo u svetu u kojem je lakše razbiti atome nego predrasude“

  „Oni su sami krivi za svoje stanje“, „Oni treba da se stide“, „Strah me je njih“, „Oni su nasilni“, „Oni su nesposobni“, „To se meni ne može dogoditi“, „Nemam nikakvih sličnosti sa njima“, „Oni su neinteligentni“, „Ne želim da im budem blizu“… Ovo su samo neke od  stigmatizujućih rečenica nastale kao posledica (bar) jednog od tri elementa stigme: stereotipa (neznanja), predrasude (negativnog stava) i diskriminacije (ponašanje). Stereotipi Stereotip je u štamparskoj tehnici otisak sa nepokretnim slogom. Po analogiji, u društvenim naukama pojam se koristi za šematski, uprošćen i teško promenljiv odnos…

Opširnije

Stigma kroz istoriju (2)

  Francuski sociolog Emil Dirkem (1858-1917), osnivač moderne sociologije, bio je prvi koji je istraživao stigmatizaciju kao društveni fenomen (1895 godine). Dirkem je napisao: „Zamislite društvo svetih, savršenih monaha koji će poslužiti kao primer pojedinaca. Zločini ili devijacije, propisno takozvanih, da li će biti nepoznata; ali greške, koje deluju oprostivo laicima,tamo će stvoriti isti poremećaj, kao što bi običan prestup načinio u običnoj svesti. Ako onda, ovo društvo ima moć da sudi i kazni, onda će ono definisati ove akte kao kriminalne (ili devijantne) i tretiraće ih kao takve”. Autor…

Opširnije

Stigma kroz istoriju (1)

U savremenoj psihijatriji reč stigma koristi se da bi označila negativan odnos prema ljudima obolelim od mentalnih poremećaja. Sama reč stigma starogrčkog je porekla i prvobitno je označavala žig srama utiskivan u kožu robova, izdajnika ili zločinaca koji je služio kao upozorenje drugim ljudima i jasan znak da obeleženi predstavljaju manje vredne ili opasne članove društva. Iako se u osnovi ova reč nije odnosila na osobe sa mentalnim poremećajima, neki izvori ukazuju da je čak i (demokratsko)  društvo Antičke Grčke bilo veoma stigmatizujuće prema aršinima današnjeg značenja reči stigma. Mentalni…

Opširnije

Šta je stigma(tizacija)?

Stigma je reč grčkog porekla. U Antičkoj Grčkoj je označavala beleg ili znak koji se urezivao ili utiskivao na kožu robova (da pokaže pripadnost robovlasniku), kriminalaca ili izdajnika, sa namerom da ih se označi kao sramotne i nemoralne osobe, odnosno osobe koje treba izbegavati. Savremeno shvatanje stigme datira iz šezdesetih godina, prošlog veka i bazira se na radovima, između ostalih, kanadskog sociologa Ervina Gofmana (Mnoge Gofmanove sociološke postavke aktuelne su i danas, uz napomenu da su sociolozi veoma unapredili razumevanje prirode predrasuda i stereotipa. Samo socijalna psihologija, inače je, dala…

Opširnije

Oбележени или невидљиви – по потреби

Стигма, као (жестока) метафора за предрасуду, својеврсни је белег, намењен „различитима од мене“, и осим лечених психијатријских болесника, (који су пре две године били предмет нашег пројекта „Стигма или човек – бирам човека“) прати и припаднике ромске популације, ЛГБТ заједнице и особе с инвалидитетом. Време је за још ширу акцију „дестигматизације“, чији је циљ да значајно унапреди положај тих посебно осетљивих група, присутних у нашој локалној заједници. Пројекат „Oбележени или невидљиви – по потреби“ предвиђа продукцију и објављивање серије текстова који идентификују специфичне проблеме са којим се сусрећу „јунаци“ наше…

Opširnije