Ženski kata-tim, košarkaši Radničkog, Marko Bogdanović i Goran Rakočević laureati Sportskog saveza za 2022. godinu

Kata-tim karatistkinja, košarkaši Radničkog, Marko Bogdanović i Goran Rakočević dobitnici su nagrada u seniorskoj konkurenciji Najuspešnijih u sportu za proteklu godinu u izboru Sportskog saveza naše opštinе, koji je održan u subotu (21. januar) u Domu kulture. ŽENSKI KATA-TIM KARATE KLUBA RADNIČKI KOVIN – SENIORSKA EKIPA OPŠTINE ZA 2022. GODINU. Tradicija odličnih rezultata Karate kluba Radnički iz Kovina nastavljena je i ove godine. Seniorke crno-belog tima (Anđela Spasojević, Andrea Mlinar i Selena Đorđević) okitile su se sa dve medalje. Onu najsjajniju osvojile su na Prvenstvu Vojvodine koje je održano u…

Opširnije

Kovinac Nemanja Ćirić prvi do Časnog krsta na Dunavcu

Kovinac Nemanja Ćirić prvi je doplivao do Časnog krsta na Dunavcu, za koji se danas (četvrtak, 19. januar) plivalo po deveti put, u organizaciji Udruženja sportista Familija, a pod pokroviteljstvom Opštine Kovin. „Ovo mi je prvo učešće s obzirom da su pravila takva da samo punoletni mogu da plivaju. Nije mi nepoznat osećaj jer sam već ulazio u hladnu vodu. Onako… po malo nelagodan osećaj, ali uz brojnu publiku i ovakvu atmosferu mnogo je lakše. Bilo mi je najvažnije da isplivam. Kao što su rekli danas svi mi smo pobednici,…

Opširnije

Plivanje za Časni krst sutra u podne na Dunavcu

Sutra (četvrtak, 19. januar) u podne na Dunavcu u Kovinu biće održano, tradicionalno, deveto po redu, plivanje za Časni (Bogojavljenski) krst u organizaciji Udruženja sportista Familija iz našeg grada, a pod pokroviteljstvom Opštine Kovin. Uvertira podnevnom događaju biće liturgija u hramu Svetih arhangela Mihaila i Gavrila (9h), a dva sata kasnije sledi okupljanje plivača uz pratnju litije i konjanika. „Za sutrašnje plivanje za Časni krst ima prijavljenih 27 plivača. Među njima su i tri devojke: Tina Krstec, Katarina Rešetar i Dragana Jankov. Naravno, koliko će ih plivati znaće se sutra…

Opširnije

Stop stigmi

Društvena stigmatizacija se odnosi na ekstremno neodobravanje (ili nezadovoljstvo) lica ili grupe na socijalno karakterističnim osnovama koje su uočene i služe da bi se razlikovali od ostalih članova društva. Stigma može onda biti pričvršćena za takvu osobu, od šireg društva, koje se razlikuje od svojih kulturnih normi. Društvena stigmatizacija može rezultirati opažanjem i osuđivanjem mentalnih poremećaja, invaliditeta, bolesti, seksualne orijentacije, polnog identiteta, roditeljstva, seksualnosti, uverenja, vrednosti, obrazovanja, nacionalnosti, etniciteta, snage, prestiža, bogatstva, zanimanja, klase, religije, lepote, veza, intelekta… Atributi povezani sa društvenom stigmom, često veoma zavise od geopolitičkih i odgovarajućih…

Opširnije

Sa dr Zoranom Mladenovićem o stigmi osoba sa mentalnim problemima

“Prema podacima SZO (Svetska zdravstvena organizacija) danas preko 450 miliona ljudi u svetu ima mentalne probleme. Nažalost, probleme koje imaju prepokrivaju mučnom tišinom jer se između potrebe za traženjem pomoći i trpljenja tegoba preprečio visoki, a za mnoge od njih, nepremostivi zid stigme. Gotovo svi duševni bolesnici nose teško breme stigmatizacije sa kojim se, manje ili više uspešno, nose oni sami, ali i članovi njihovih porodica i njihovi terapeuti, psihijatri“, kaže za naš sajt specijalizant psihijatrije Zoran Mladenović. Reč „stigma“ rečnik definiše kao – znak, obeležje, žig, beleg, ožiljak, ljagu,…

Opširnije

Radnički – Umčari (nedelja, 18h)

Rukometaši Radničkog u nedelju, petog dana novembra, od 18 sati u derbiju sedmog kola Treće lige Sever (grupa – Istok) dočekuju Umčare u Hali sportova u Kovinu. Dva rivala na tabeli razdvaju tri boda. Nedeljni gost je lider na tabeli sa 7 bodova, dok je Radnički osvojio četiri i trenutno je tri „stepenika“ niže. Crno-beli rivala iz opštine Grocka dočekuju nakon dve uzastopne pobede nad: Jedinstvom i Naftagasom. „Nakon lošeg otvaranja sezone, uspeli smo da se podignemo i vežemo dve pobede protiv Jedinstva i Naftagasa. Delimično sam zadovoljan igrom na…

Opširnije

Mentalna bolest nije zarazna – ravnodušnost jeste

„Bilo da je to zvanično potvrđeno ili ne, mnogi ljudi imaju problema sa mentalnim zdravljem. Nažalost, veliki broj njih ne zna kako bi mogao sebi da pomogne, jer to nije ono što nam prvo padne na pamet kad kažemo `bolest´… I upravo iz tog razloga, ljudima je često neprijatno da pričaju o onome što ih muči, jer ih sputava strah, stid ili bojazan da će ih drugi osuđivati. I zato toliko ljudi, umesto da potraži pomoć, pati u tišini. Svakako ne treba zaboraviti činjenicu da su osobe sa mentalnim smetnjama…

Opširnije

Uroš Pejaković „otišao“ na pragu stote

Uroš Pejaković, poslednjih nekoliko decenija jedan od viđenijih ljudi naše čaršije, preminuo je 30. septembra u Podgorici, u 98. godini. U pismu, koje je, tim povodom, našem portalu uputila njegova ćerka Branka, navodi se da mu je, iako je preminuo u Crnoj Gori, želja bila da se to desi u Kovinu gde je želeo da bude i sahranjen. – Moj otac je rođen 26. septembra 1924. godine. U Kovin je došao sa 22 godine, 1946. kao „kolonista“ iz Crne Gore. U vreme „Informbiroa“, tri i po godine, proveo je na…

Opširnije

„Lakše je razbiti atome nego predrasude“

„Oni su sami krivi za svoje stanje“, „Oni treba da se stide“, „Strah me je njih“, „Oni su nasilni“, „Oni su nesposobni“, „To se meni ne može dogoditi“, „Nemam nikakvih sličnosti sa njima“, „Oni su neinteligentni“, „Ne želim da im budem blizu“… Ovo su samo neke od  stigmatizujućih rečenica nastale kao posledica (bar) jednog od tri elementa stigme: stereotipa (neznanja), predrasude (negativnog stava) i diskriminacije (ponašanje). Stereotipi Stereotip je u štamparskoj tehnici otisak sa nepokretnim slogom. Po analogiji, u društvenim naukama pojam se koristi za šematski, uprošćen i teško promenljiv odnos prema…

Opširnije

Stigma – žig srama (2)

Francuski sociolog Emil Dirkem (1858-1917), osnivač moderne sociologije, bio je prvi koji je istraživao stigmatizaciju kao društveni fenomen (1895 godine). Dirkem je napisao: „Zamislite društvo svetih, savršenih monaha koji će poslužiti kao primer pojedinaca. Zločini ili devijacije, propisno takozvanih, da li će biti nepoznata; ali greške, koje deluju oprostivo laicima,tamo će stvoriti isti poremećaj, kao što bi običan prestup načinio u običnoj svesti. Ako onda, ovo društvo ima moć da sudi i kazni, onda će ono definisati ove akte kao kriminalne (ili devijantne) i tretiraće ih kao takve”. Autor koji…

Opširnije