10. SEPTEMBAR, SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA: „RADIMO ZAJEDNO KAKO BI SE PREDUPREDILO SAMOUBISTVO“

 

Prevencija samoubistva i dalje ostaje sveprisutni izazov. Svake godine, samoubistvo je među 20 vodećih uzroka smrti u svetu među ljudima svih uzrasnih dobi. Odgovorno je za preko 800.000 smrtnih slučajeva, što je ekvivalentno jednom samoubistvu svakih 40 sekundi.

Ove godine se po drugi put 10. septembar, Svetski dan prevencije samoubistva, obeležava pod temom: „Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo“ i ona će se zadržati u kampanjama i naredne godine. Ova tema je izabrana kako bi se istakao suštinski element za efikasnu globalnu prevenciju samoubistva – saradnja. Svi imamo svoju ulogu i samo udruženi možemo se suočiti sa izazovima koje suicidalno ponašanje danas predstavlja za društvo. Dana 10. septembra pridružite se mnogima širom sveta koji imaju svoju ulogu u prevenciji samoubistva.

Sprečavanje samoubistva je često moguće i bilo ko može biti ključan u tome. Možete uticati na promenu okolnosti kao član zajednice – kao nečije dete, prijatelj, kolega ili komšija. Mnogo je stvari koje možete učiniti svakog dana, ali isto tako i na sam Svetski dan prevencije samoubistva. Možete uticati na povećanje svesnosti o ovoj temi, edukovati sebe ili nekog drugog o uzrocima i upozoravajućim znacima samoubistva, pokazati saosećanje i brigu za one koji su pod određenim rizikom u vašoj zajednici, preispitivati predrasude o samoubistvu, suicidalnom ponašanju i problemima sa duševnim zdravljem i deliti sopstvena iskustva.

Svako može doprineti sprečavanju samoubistva. Suicidno ponašanje je univerzalno, ne zna za granice, utičući na sve.

Šta možete da uradite?

Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, ponudite joj razgovor. Potrebno je da joj pokažete da nije sama.
Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način.
Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije.
Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste.
Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj “usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme.
Ako vam osoba kaže da razmišlja o samoubistvu shvatite je ozbiljno. Nemojte pokušavati da je “razveselite”, ni utešite tako što ćete omalovažiti problem (“ma proćiće ti to”, “nije to tako strašno”). Nemojte se usredsrediti na rešavanje problema (saveti, primeri drugih u sličnim situacijama i dr.) ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekad je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća.
Ako sumnjate (i ako utvrdite) da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi.
Pomozite joj da shvati da su problemi REŠIVI i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje.
Nažalost, većini ljudi je vrlo neprijatno da razgovaraju o samoubistvu. U našoj kulturi je to tabu-tema i društvo uglavnom ignoriše postojanje problema. Ali činjenica je da u svetu gotovo milion ljudi godišnje izvrši samoubistvo. Zato se ne treba ustručavati da ponudite pomoć onome kome je potrebna!

Znaci upozorenja

U literaturi se često navodi impulsivnost kao jedna od karakteristika osoba koje su izvršile ili pokušale samoubistvo. Međutim, veliki broj pojedinaca koji su izvršili ili pokušali samoubistvo, prethodno su intenzivno razmišljali o tome, odlučujući se da li da to učine i planirajući kako, kada i gde. Zato je jako važno znati da se znaci ovog procesa često mogu prepoznati i da se može ponuditi ili potražiti pomoć.

Istraživanja su pokazala da 8 od 10 ljudi koji izvrše samoubistvo neko vreme pre smrti pokazuju neke od sledećih znakova:

• promene ličnosti – tužni su, povučeni, osetljivi, nervozni, umorni, neodlučni, bezvoljni, nekad uznemireni i hiperaktivni;
• promene ponašanja – ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, redovne obaveze, nezainteresovani su za svoj izgled;
• promene u spavanju – preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu, bude se jako rano ujutru, imaju noćne more;
• promene u navikama ishrane – nemaju apetita i slabe, ili previše jedu;
• gube interesovanje za prijatelje, seks, hobije, uopšte aktivnosti u kojima su ranije uživali;
• mnogo brinu – o novcu, bolesti (pravoj ili umišljenoj);
• plaše se gubitka kontrole, da će „poludeti“, da će povrediti sebe ili druge;
• opterećeni su osećanjem krivice, stida, samomržnje;
• nemaju nade za budućnost – „nikad mi neće biti bolje, uvek ću se ovako osećati“;
• zloupotrebljavaju droge ili alkohol, intenziviraju pušenje;
• nedavno su izgubili voljenu osobu (smrt, razvod, raskid…) ili nešto drugo što im je važno (posao, novac, status, samopouzdanje, samopoštovanje, veru…);
• sređuju svoje poslove, dugove, pozdravljaju se sa prijateljima i rodbinom, poklanjaju vredne lične stvari;
• imaju suicidalne impulse, ideje, izjave, planove, ranije pokušaje samoubistva;
• ponašaju se na način koji može biti opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola…);
• bili su ili jesu žrtve zlostavljanja (psihičkog, fizičkog ili seksualnog);
• učestvuju u krivičnoj istrazi / odlaze u zatvor ili izlaze iz zatvora.

Naravno, svaka od ovih karakteristika, sama po sebi, ne mora ništa da znači, ali kombinacija nekoliko njih često upućuje na to da postoji rizik da će osoba izvršiti samoubistvo (izvor: https://www.centarsrce.org/znaci_upozorenja.php).

Statistika – stopa samoubistva u Srbiji (Vojvodini) i drugim državama

U Srbiji je stopa samoubistva iznosila 13,5/100.000 stanovnika 2018. godine, odnosno 949 slučajeva (720 muškaraca naspram 229 žena). U Vojvodini je u 2018.godini broj samoubistava bio 305 slučajeva, od toga u Južnobanatskom okrugu 33, a u Pančevu 10 slučajeva, prema podacima dostavljenim Zavodu za javno zdravlje Pančevo.

Indikator rasprostranjenosti samoubistva na određenoj teritoriji naziva se stopa samoubistva i predstavlja broj izvršenih samoubistava na 100.000 stanovnika.

U Srbiji 2016. godine stopa samoubistva iznosila je 13,6 i svrstava nas u vodeće zemlje po broju samoubistava svetu. Naročito je zabrinjavajuće stanje u Vojvodini, u kojoj je stopa samoubistava u 2016. godini bila 15,3 (288 samoubistava ukupno), ali se zapaža značajan trend pada stope u poslednjih 15 godina (sa 29,6 – 2000. godine na 15,3 – 2016. godine na 100.000 stanovnika). Iako je stopa samoubistva u Vojvodini u opadanju, i dalje je visoka, jer prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2012. godine,stopa samoubistva u Evropi iznosi 13,8/100.000 stanovnika.

Tabela 1: Stopa samoubistva u Vojvodini, 2000 – 2018. godina ( / 100.000 stanovnika)

Stope samoubistva se značajno razlikuju u različitim državama. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, stope samoubistva su najviše u zemljama istočne Evrope, uključujući Litvaniju, Estoniju i Rusku Federaciju. U ovim zemljama stopa samoubistva se kreće od 45 do 75 na 100.000 stanovnika. Najniže stope samoubistva zabeležene su u mediteranskim zemljama i u dominantno katoličkim zemljama Latinske Amerike (Kolumbija, Paragvaj) i u Aziji (Filipini) i u muslimanskim zemljama (Pakistan). Ove zemlje imaju stopu samoubistva ispod 6 na 100.000 stanovnika. U razvijenim zemljama Severne Amerike, Evrope i Australoazije, stope samoubistava se nalaze između ova dva ekstrema, krećući se od 10 do 35 na 100.000. Podaci za mnoge zemlje Afrike i Južne Amerike nisu dostupni.

Svaki gubitak života predstavlja gubitak nečijeg partnera, deteta, roditelja, prijatelja ili kolege. Na svako samoubistvo dolazi oko 135 ljudi koji pretrpe intenzivan bol ili su na drugi način pogođeni. To čini 108 miliona ljudi godišnje koji su duboko pogođeni suicidalnim ponašanjem.Suicidalno ponašanje uključuje samoubistvo ali i suicidalno razmišljanje i pokušaje samoubistva. Na svako samoubistvo dolazi 25 ljudi koji ga pokušaju i mnogo više onih koji imaju ozbiljna razmišljanja o suicidu.

Samoubistvo je rezultat konvergencije genetskih, psiholoških, socijalnih, kulturnih i drugih rizičnih činilaca, ponekad udruženih sa iskustvom traume i gubitka. Ljudi koji oduzmu sebi život predstavljaju neujednačenu grupu, sa jedinstvenim, složenim i višestrukim uzročnim uticajima koji prethode samom završnom činu. Takva heterogenost predstavlja izazov za eksperte koji se bave prevencijom samoubistva. Ovi izazovi se mogu prevazići usvajanjem pristupa u prevenciji koji je na više različitih nivoa i kohezivan.

Neke od konkretnih mera koje se predlažu za prevenciju samoubistva su sledeće:

• Obuka osoblja iz primarne zdravstvene zaštite za rano identifikovanje (PHQ-9 skrining-test i specijalistički psihijatrijski pregled), adekvatan pristup lečenju mentalnih poremećaja koji su značajno povezani sa pojavom samoubistva, ali i zaposlenih u školama, policiji i javnosti uopšte (primećivanje i reagovanje na ponašanje koje ukazuje da osoba razmišlja o samoubistvu);
• Kontrola pristupa sredstvima kojima se suicid može izvršiti (kontrola posedovanja vatrenog oružja, prodaje pesticida, sedativa… ograničenje pristupa mostovima i visokim građevinama sa isticanjem poruka dežurnih tele-apel centara za pomoć u krizi itd);
• Osnivanje centara za intervenciju u krizi koji su lako dostupni korisnicima (npr. SOS telefonske službe, psihološka savetovališta);
• Rad sa rizičnim grupama (preživeli članovi porodice, adolescenti, zatvorenici…)

• Odgovorno izveštavanje medija o samoubistvu – postoji čitav niz uputstava o tome kako bi mediji trebalo, a kako ne bi trebalo da izveštavaju o samoubistvu. Svakako je potrebno izbegavati objavljivanje fotografija osoba koje su izvršile samoubistvo i mesta gde je ono izvršeno, izbegavati izveštavanje o detaljima upotrebljenog metoda i nikako senzacionalistički izveštavati o samoubistvu (naslovnica, velika slova, upotrebljavati opis „uspešno izvršeno“ itd).

Predrasude

Najveće prepreke u prevenciji suicida rezultat su neznanja. O samoubistvu se govori malo ili kroz sistem predrasuda – tako se suicidne osobe često percipiraju kao kukavice i slabići, grešnici, manipulatori i sl. Ovakvo socijalno obeležavanje (stigmatizacija) dodatno izaziva osećanja srama, straha i krivice kod suicidalnih osoba, što ih sputava da glasno zatraže pomoć. Socijalnim obeležavanjem pogođene su, ne samo suicidalne osobe, već svi koji imaju problema sa mentalnim zdravljem.

Korisni linkovi:
http://www.who.int/mental_health/prevention/suicide/wspd/en/
https://www.iasp.info/wspd2019/
http://www.izjzv.org.rs/?lng=&cir=&link=3-15-1452
https://www.centarsrce.org/
http://data.stat.gov.rs/Home/Result/18030304?languageCode=sr-Latn|

foto Pixabay.com

Čitajte još na Kovinac.com

Leave a Comment