Skorenovac – šansa ili fatalni posledice posedovanja mađarskog pasoša (2)

Najviše je bilo objašnjenja da „odlaze zbog dece“, njihove budućnosti koju nisu videli u ovom selu ili možda čak u zemlji, u kojoj, kako su isticali, „de fakto“ postoji nekakva trajna nestabilna situacija i otvorena politička pitanja i ljudi su odlučili da više ne žive u toj „nekakvoj neizvesnosti“. 

Skorenovac je osnovan 1869. godine pod imenom Đurđevo. Šest godina kasnije poplave su iz sela oterala većinu stanovništva,pa su u 265 kuća 1880. godine živela samo 298 stanovnika. Broj stanovnika je potom rastao sve do 1910. kada je premašio četiri i po hiljade. Dvadeset  godina kasnije imao je pet stotina stanovnika manje, ali više kuća nego ikad do tad – 927. Tokom Drugog svetskog rata broj žitelja ponovo je smanjen, ali je 1948. godine imao 4465 stanovnika, u 1.069 domaćinstava. Broj umrlih je prvi put premašio broj rođenih 1969.  i od tad se, sa izuzetkom 1988, taj trend nije promenio.
A šta se promenilo?

U prvom delu teksta o najjužnijem vojvođanskom mestu s dominantno mađarskim stanovništvom, utvrdili smo da presek poslednjih šest godina pokazuje da je za to vreme selo napustilo oko 550 ljudi –  porodica sa decom, a da je osim ekonomskih razloga, u igri je i to da je odlazak postao i svojevrsni trend, pa su otišli i ljudi koji su bili sasvim dobrostojeći. („Mnogi od njih su bolje živeli u Skorenovcu nego danas u razvijenim državama Evropske unije, zato kažem da je to neki trend, svojevrsno pomodarstvo tipa – svi idu, pa idemo i mi).

Najviše je bilo objašnjenja da „odlaze zbog dece“, njihove budućnosti koju nisu videli u ovom selu ili možda čak u zemlji, u kojoj, kako su isticali, „de fakto“ postoji nekakva trajna nestabilna situacija i otvorena politička pitanja i ljudi su odlučili da više ne žive u toj „nekakvoj neizvesnosti“.

Da odemo korak nazad i podsetimo se da Skorenovac danas nema kanalizaciju u funkciji, iako ima postavljeno negde oko 60 procenata kanalizacione mreže. Nije funkcionalna, iako bi, prema rečima našeg sagovornika iz mesne zajednice, mogla biti, ali je neophodno da se ugradi takozvani „biorotor“, uređaj za prečišćavanje otpadne vode i to je trenutno detalj koji koči početak rada kanalizacione mreže.

– Praktično nam trenutno treba jedan takav uređaj, kako bi ono što je pod mrežom profunkcionisalo i da sistem može biti pušten u rad. Što se tiče vodovoda, pre dve godine je urađena rekonstrukcija filterskog postrojenja i voda se sada filtrira i ono što „izlazi“ iz filtera, dobrog je kvaliteta, ali je problem u tome što je mreža „nasleđena i, kako da kažem, zaprljana jer od 1986. godine, kada je puštena u rad, nije bila filtrirana i dosta tih nečistoća se nakupilo u sistemu.

Pre svega reč je o gvožđu i manganu čije su naslage stvorene i to sada stvara problem jer ti ostaci stalno kruže u sistemu i, kako se može čuti od meštana, trebaće puno vremena da se mreža takoreći ispere, da bi sva domaćinstva u selu imala kvalitetnu pijaću vodu.

Što se tiče broja dece u Skorenovačkoj osnovnoj školi, ima ih osamdesetak, „što je izuzetno malo, a razlog je ono o čemu smo govorili – veliki odliv stanovništva“.

Kad je reč o osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, u skorenovačkoj ambulanti svakodnevno ordinira lekar, nema državne apoteke (nema je ni Kovin), ali nedavno je otvorena privatna, pa građani mogu da nabave najneophodnije lekove. Skorenovac nema ni stomatologa.

Na pitanje ima li posla u selu, naši sagovornici kažu da ima više posla nego radne snage. Rade mesare „Pap“ i „Turi lajoš“, ugostiteljski objekti takođe a i „veći“ poljoprivrednici oskudevaju s radnom snagom. Kao što smo već pisali, nema velikih kombinata, koji su nekad masovno zapošljavali, a propali u decenijama iza nas.

Što se tiče sporta i sportskih klubova, u „funkciji“ je Stonoteniski klub „Doža“, koji tradicionalno postiže dobre rezultate i prošle godine je obeležio 40 godina rada. Ekipe se redovno takmiče, a ženska ekipa je u Drugoj republičko je ligi.

 

Lokalni prevoz, ističu – dobro funkcioniše, a Skorenovac i Kovin su blizu, pa ni taksi prevoz nije skup. Što se, pak, tiče mesta za izlazak u selu – Dom omladine radi po potrebi, „za verske i seoske praznike organizuje se igranka ili bal“, i to je prilika da se mladi, ali i nešto stariji okupe. Bioskop ne radi, za razliku od nekoliko kafića i otprilike „u tom polju se vodi nekakav društveni život“. U selu uspešno rade i dva kulturno-umetnička društva: Omladinsko kulturno-umetničko društvo „Salmasal“ i „Petefi Šandor“, Kulturno-umetničko društvo koje ove godine obeležava 70 godina rada, što je zaista ozbiljan jubilej.

Trenutno je u skorenovcu (od  ukupno 1.050) 347 praznih kuća. Na pitanje – šta kažu ljudi, ima li izlaza i nade, s obzirom da je Skorenovac oduvek bio poseban kao najjužnije mesto u Srbiji sa dominantno mađarskom populacijom – meštani listom sležu ramenima.

– U selu stalno živi oko 1.550 ljudi, a glavni problem je što je sve manje dece, populacija je sve starija, kao uostalom svuda u Srbiji i tu se malo gubi taj prepoznatljivi duh sela, a  malo se gubi i volja i nada. Sve je teže pokrenuti ljude u akciju za nekakva dešavanja u selu, ali valjda je tako svuda u malim mestima – kažu naši sagovornici.

 

 

Tekst je deo projekta koji sufinansira Ministarstvo kulture Republike Srbije

 

Čitajte još na Kovinac.com

Leave a Comment