Posle još pet golova u mreži Dolova, Elland čeka titulu (iliti „Mi ih razboljevamo“)

Fudbaleri Kolonije savladali su, danas, drugog dana juna, Dolovo 5:2 u polufinalu plej-ofa Druge južnobananatske lige i ukupnim rezultatom u dvomeču 9:3 otškrinuli vrata popularne Primere – višeg ranga – od kojeg ih razdvaja samo još jedan protivnik – Polet iz Idvora (koji je eliminisao Budućnost iz Banatskog Brsetovca pobedom od 2:0 – 4:2 ukupno).

Važnost utakmice i idealni vremenski uslovi (poslednje tri reči zvuče gotovo neverovatno jedna do druge imajući u vidu šta je sve iz oblaka silazilo na tlo u dva meseca za nama) okupili su oko žice na Ellandu rekordan broj ljudi ove sezone pa je ovaj više ličio na portugalski Dragao (Zmajevo gnezdo), uz još jednu mnogo bitnu analogiju – „u Zmajevom gnjezdu domaćin nikad ne gubi“, a tako je i sa plavo-belom četom koja je u ovom prvenstvu u 11 utakmica pobedila 10 puta (uz remi sa Proleterom iz Mramorka 2:2).

Promašen zicer gostiju, pa potom penal koji je u gol pretvorio Hajdukov (9. minut) bile su naznake da bi pomenuta tradicija mogla da bude prekinuta, kako na terenu, tako i kod jednog od navijača domaćih udaljenog nekoliko mesta od potpisnika od ovog teksta – „pa, tačno sam znao, ima rinfljaš da mi presedne posle 100 godina“.

Međutim, na sreću i plavo-belih i citiranog simpatizera, niz će biti nastavljen. Kako na terenu, tako i za nedeljnom trpezom. Za to su se pobrinuli do isteka poluvremena Simijonović i Vulićević.

Domaći su izjednačili na koncu pola časa igre. Rajić je „kanalom“ na levoj strani sa loptom spojio Deliblaćanina ovaj ulazi u šesnaesterac i nakon što je „otresao“ čuvara na drugoj stativi pronalazi Simijonovića koji glavom, iz neposredne blizine, šalje loptu u mrežu.

U samom finišu poluvremena Kolonija je preokrenula rezultat. Dubuinsku loptu ka Vulićeviću štoper Dolova primirio je kao da igra za kovinski sastav i otvorio livadu centarforu našeg tima kojem nije bilo teško da se upiše u strelce.

Najbolji period igre domaći sastav imao je u prvih 12 minuta nastavka kada je postigao još tri gola.

U 49. minutu Deliblaćanin je pustio s desne strane pas na peterac, a između štopera i golmana Dolova našao se Vulićević i vešto ćušnuo loptu u mrežu za 3:1.

Samo dva minuta kasnije semafor na krovu pretrpeo je još jednu korekciju. Milenković je odličnom paralelom izbacio Deliblaćanina 1na1 sa golmanom Dolova, koji ovakve situacije ne prašta – 4:1 (U prvom poluvremenu Deliblaćanin je izmamio aplauze na otvorenoj sceni, kada je loptu prihvaćenu na grudi iz prve, iskosa sa leve strane, volejom poslao u kontra ugao, ali je kompletan ugođaj pokvarila desna stativa od koje se „bubamara“ odbila u polje) .

Koji minut pre sata igre viđen je, mišljenje je mnogih, najlepši trenutak na susretu. Ponovo je, kao i na utakmici sa Mundijalom, imao potpis korpulentnog Vulićevića. Loptu prihvaćenu na nešto iza 16 metara, po sredini, poslao je toliko silinom u mrežu, kraj nepomičnog golmana Dolovaca, da je iz nje (lopte) izbio, verovatno, svih devet života. Bio je to sedmi gol Vulićevića u plej-ofu.

Serija golova okončana je onako kako je i počela. Sa penala. Za Dolovo. Uz istog realizatora – Hajdukova.

Kolonija: Krgović, Popovski, Mesaroš, Milenković, Disić, Kitić, Grbović, Simijonović, Rajić, Deliblaćanin, Vulićević. Igrali još i: Ristić, Pajčin, Mitrović.

Dok se zadovoljna publika razilazila sa Ellanda, bilo je i onih koji su potvrdili da je reč samo o „najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“.

– Brate, pa gde si ti?

– Ma, pita istoriju sutra, nisam mogao da stignem. Šta smo uradili?

– Pobedili. 5:2. Al ga Vula dao…

– Ma, tako je, bre! Mi ih razboljevamo!

Čitajte još na Kovinac.com

Leave a Comment