Kovin pre 40 godina – Likvidacija za Zvezdu  u Zmajevom gnezdu

„Direktor je na odmoru“, čuje se najčešće, „dođite kasnije.“  A gde su u tom slučaju radni ljudi, gde su samoupravni organi, gde su službe. Kao da novinara interesuje isključivo mišljenje direktora ili rukovodioca. Ispada da je jedan čovek stecište svih informacija, da je „sveznajući“.
„Ja nisam zadužen, ja ne smem…“  Zaboravlja se da je informisanje, kao i samoupravljanje i kao njegov uslov, pravo, ali i OBAVEZA.
Često se zaboravlja da je informisanje u službi samoupravljača, a to znači u službi našeg ekonomskog i političkog sistema. „Ometanje“ novinara u radu još nije sankcionisano, a od upornosti novinara, zavisi hoće li biti podvrgnuto osudi janog mnenja.
Ovako je, pre 40 godina, pisao zamenik urednika Kovinskih novina, pokojni Savo Delić.
Prošlo je, dakle, četiri decenije, čak se i nekoliko političkih sistema promenilo (vlasti i da ne brojimo), ali novinare i danas muče iste muke.

HAARP IZ DOBA JURE

Glavna vest skraćenog (letnjeg) izdanja Kovinskih novina glasi da je žetva podbacila. I to 28 posto u odnosu na prethodnu godinu. Razlog je promenljivo vreme, obilje padavina (za šta danas neki optužuju Vladimira Vladimiroviča, njegov HAARP i SP u fudbalu), „što se odrazilo na fiziološke promene biljke i pojave bolesti“. Prevedeno na tadašnje „metričke cente“ prinos po hektaru kretao se od 38 do 42 mc. Na individualnom sektoru (kod privatnika) prinosi su bili daleko manji – 30 do 32mc. Žito je košeno i sa vlagom 25 do 30 posto da bi se spasilo št se spasiti može.
Možda će nekom značii podatak da je te godine u opštini pšenicom zasejano 8470 hektara.
Ništa svetlije vesti  ni u privredi.
Pod naslovom „Likvidacija – da ili ne?“, izvesna radna grupa podnela je izveštaj o poslovanju Fabrike armatura Zvezda koja je uhlebljavala 200 radnika. O njihovoj sudbini i sudbini preduzeća, biće još reči u narednim mesecima.
Ipak, polovinu naslovnice zauzima prva Omladinska radna akcija u Deliblatskoj peščari. Padaju rekordi, naslućuje se letimičnim pregledom teksta ,a u svemu, čini se, prednjači ORB Veljko Vlahović iz Malog Iđoša. Oborili su i državni rekord, imali su nastarijeg brigadira tridesetdevetogodišnju Krstinju Lekić, ali i najmlađu, Slađanu Jovetić, koja je u deliblatki pesak došla sa svega DEVET godina (radila je  kao vodonoša).

A EVO KAKO JE ŽIVEO KOVIN APRILA 1978

U kovinskog gimnaziji sumirana je prva godina „pozivno usmerenog obrazovanja“ koja je u skladu s reformama obrazovanja u Vojvodini uvedena lane.  Naravno, uz mnogo polemike i podeljenosti. ŠC Branko Radičević imao je 120 učenika (podeljeni u kulturološki i pravni smer), a po rečima direktora (i „osnivača“) kovinske gimnazije Dušana Anđelkova bilo je dosta problema – udžbenici nisu štampni na vreme, škola je morala da angažuje pravnike i politikologe na mesto profesora, a učenici su morali da putuju u Beograd kako bi realizovli praksu u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Politici i Radio Beogradu. Da pojasnimo, reč je o sistemu školovanja koji je ukinut desetak godina kasnije – srednjoškolci bi se nakon dve godine „zajedničkog osnova“ odlučivali za neki smer ( u trećoj i četvrtoj godini).
Umesto Svetog Ar’anđela, slavili su se Dan borca (4.jul) i Dan ustanka u Srbiji (7.jul). Osim polaganja venaca organizovani su brojni sportski susreti po svim selima, tradicionalni piknik radnih ljudi i građana u Šumarku, a beležimo i to da su omladini tih dana (okupljenoj oko logorske vatre) pričali priče prekaljeni borci Drugog svetskog rata.
Oba pomenuta praznika otišla su u zaborav, preživlih boraca gotovo više i da nema, a omladina… Pa, ima druge svetkovine i zabave.

Sve je manje venaca na spomenicima iz II Svetskog rata

Ako bi ste bilo koga od 14 hiljada Kovinaca, dakle, sela da izostavimo, pitali da li poznaju doktora Božidara Simića sigurno je da bi se dobilo 14.000 potvrdnih odgovora.
Ovako počinje simpatična priča o prvom kovinskom pedijatru (danas, nažalost, pokojnom) „doktoru Simiću“.
U znak zahvalnosti za predani rad ovdašnji Dom zdravlja je pre nekoliko godina svoje dečije odeljenje nazvao imenom nekada najomiljenijeg kovinskog lekara.


Marta 2012 tadašnji direktor dr Branislav Ignjatov i sin pokojnog dr Božidara Simića, Srđan, takođe lekar, otvorili su ploču s novim nazivom kovinskog odelenja pedijatrije

ZABELEŽENE  ČAK ČETIRI ŽRTVE SAOBRAĆAJA

Ako ste pomislili da su putevi i saobraćaj na njima pre četiri decenije bili bezbedniji – varate se. Tako barem tvdi arhiva. Samo u julu 1978. zabeleženo je preko desetak saobraćajku u kojima je stradalo četvoro ljudi (od toga po jedan osmogodišnjak i devetogodišnjak).
Bioskopski repertoar počinje najavom najuspešnijeg Brus Lijevog filma „Na zmajevom putu“.

Očito da ljudi iz kovinskog bioskopa nisu znali da će momak rođen u kineskoj četvrti u San Francisku dogodine snimiti kultni(ji) „U Zmajevom gnezdu“ (za neupućene, jedini u kojem je Čak Noris dobio batine).
Pored kosookog majstora kung fua i filozofije (!), tog jula igrali su u ovdašnjim bioskopima Kasandrin most (Sofija Loren i Bert Lankaster) i domaći (preciznije hrvatski) film (Ivica Vidović, Fabijan Šovagović, Relja Bašić…) „Izbavitelj koji je godinu dana ranije bio naš kandidat za Oskara.
Sportske strane s tek po nekom šturom vešću – sportisti su na raspustu (ili pripremama).
Najpre košarkašice i košarkaši mramoračkog Proletera, potom i rukometašice Radničkog, kao i fudbaleri Omladinca.
Pažljivijem sportskom zaljubljeniku neće promaći činjenica da od četiri pobrojana kluba danas postoji (i nekako preživljava) samo FK Omladinac iz Deliblata.
Bilo je to jula 1978.

One Thought to “Kovin pre 40 godina – Likvidacija za Zvezdu  u Zmajevom gnezdu”

Leave a Comment