Ko izađe poslednji… (ili Strah od popisa 2021.) V -Sreća je daleko odavde

Pored priče o sve manjem broju upisanih prvaka sumornu lokalnu školsku statistiku prati ona o “odlivu mozgova”;
Gotovo ni jedan đak generacije kovinske gimnazije nije nastavio život i rad u sredini iz koje je potekao;

Mi volimo Kovin, ali koliko kovin voli nas, pitaju se sadašnji gimnazijalci, koji, gotovo nepodeljeno, šansu za uspeh vide daleko od Kovina, ali neretko daleko i od Srbije.
Jer, otkako je kovinska Gimnazija i ekonomska škola Branko Radičević školske 2003/2004. zvanično ustanovila izbor đaka generacije, više od polovine njih, koji su ponelo ovo laskavo priznanje, završila je studije.
I svi žive i rade van naše opštine.
Neki i van države.
Oni koji su još na studijama, sudeći po izjavma, nastaviće stopama starijih. I oni će svoje znanje unovčiti van opštine.
Te 2003/2004. učenica generacije bila je Jelena Markov iz Dubovca. Završila je, kako smo saznali, studije fizike u Beogradu, potom i u Americi, jedno vreme je radila u Ministrstvu energetike, da bi je život odveo na drugi kraj planete. Danas, kaže nam direktorka gimnazije Živke Černoh, živi i radi u australijskom Pertu.
Sledeće, 2004/2205. učenica generacije bila je Dragana Momirović iz Gaja.
Kao drugoplasirana na republičkom takmičenju iz ruskog jezika dobila je nagrano putovanje u Moskvu. Što je, na neki način, predodredilo njen životni put. Završila je rusku književnost na  Filološkom fakultetu, živi u Beogradu, radi u NISu kao specijalistra za podršku poslovnim procesima.
„Obzirom da sam studirala ruski bilo je malo verovatno da ću u Kovinu naći bilo kakav posao. Već u toku studija znala sam da se neću vraćati.“
Kovinac Dušan Simičić bio je najbolji u školskoj 2005/2006. Završio je elekrtrotehnički fakultet i radi, saznajemo, kao elektroinženjer u Beogradu.
Naredne 2006/2007. učenica generacije bila je Neda Lazarov iz Bavanšta.
Magistrirala je farmaciju i otvorila svoju apoteku u Pančevu. Bar je tako bilo kad smo razgovarali pre par godina.
„Volim svoje Bavanište i rado dolazim da posetim rodbinu i prijatelje. Ali živeti u selu bez vodovoda i kanalizacije, u maloj opštini bez dovoljno kulturnih i sportskih sadržaja, i to u 21. veku… Nije baš cilj jednog intelektualca. Pančevo je dovoljno blizu, a opet veća i urbanija sredina dobro povezana s Beogradom. Mesto pristojno za život i rad, pa sam ovde kupila i stan.“
Ovo su neke od priča. Ostali, ili još studiraju, ili nismo mogli da im „uđemo u trag“, jer su ih život i posao odveli ko zna koliko kilometara daleko od rodnog kraja.
Jedna od interesantnijih priča jeste ona i o Darku Tanasijeviću, nekadašnjem đaku kovinske gimnazije danas „licu s TV ekrana“.

Istina, Tanasijević nije bio učenik generacije, ali je, po tadašnjoj tvrfdnji direktorke i samih vršnjaka, bio najbolji predsednik školskog parlamenta.
Student je novnarstva i komunikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Paralelno, radi kao voditelj na jedonj popularnoj televiziji.
Još pre nekoliko godina rekao nam je da, poput gomile vršnjaka da… „ne vidi sebe u Kovinu“.
„Iz Kovina odlaze čitave generacije mladih i kvalitetnih ljudi – nakon fakulteta, malo njih se vrati. I moj najveći deo društva je u Beogradu.
Verujem da bi smo svi mi želeli da ostanemo da živimo u Kovinu jer ga na neki način volimo.
Ali, mislim, da on ne voli nas.“

Još kao srednjoškolac bio je na izbornoj listi jedne lokalne stranke, predsednik lokalnog Saveta za mlade, pokretač mnogih akcija uređenja školskog dvorišta gimnazije o čemu je svojevremno pisala i prestonička štampa.
Ni mišljenja ostalih srednjoškolaca s kojima smo pričali ne odstupaju mnogo od prethodnog dela priče.„Mišljenja mojih vršnjaka su slična – niko ne planra da se vrati u Kovin. Naprotiv, većina planira da ode iz Srbije. Čak i na studije odlaze u inostranstvo. Oni koji mogu sebi to da priušte“, rekla nam je pre nekoliko godina Jelena Stanišić, predsednica učeničkog parlamenta gimnazije.
Istina, ima i „povratnika“. Interesantno je da među đacima kovinske gimnazije koji su uspehom odskakali od vršnjaka, većina njih danas radi upravo u prosveti, rekla nam je direktorka Živka Černoh:
„Mladen Kosovac je završio informatiku i radi u gimnaziji, Aleksandar Krčulj predaje fiziku, Miloš Savić istoriju, Jelena Đerić sociologiju, Olja Ljuboja srpski jezik i književnost, Marija Milić, isti smer, predaje u poljoprivrednoj školi“.
Primera ima još, ali, čini se, premalo u odnosu na one koji će zauvek otići iz Kovina.

*(Tekst je deo projekta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama)

Čitajte još na Kovinac.com

Leave a Comment