Kanada u doba pandemije – Milion dolara načina da se poštuju mere

Ni hladnu Kanadu nije  zaobišao koronavirus.   Čini se da je jedina sreća u činjenici da je ovo ogromna zemlja sa   veoma retkom naseljenošću. Virus je importovan sa kruzera I iz Amerike, a ipak granica sa “starijim bratom” nije zatvorena sve do nedavno. I upravo tamo gde je koncentracija stanovnika mnogo veća, na istočnoj obali,   veći je broj zaraženih virusom. Najviše  su pogođeni Kvebek, oko 5500 obolelih  I Ontario  oko 2800, dok su provincije na zapadnoj strani kontinenta u sporijem napredovanju.   U provinciji Alberta, čiju situaciju lično znam,  još vek ima manje od 1000 zaražnih na ukupan broj stanovnika  od oko 4 miliona. Ali, život je gotovo zaustavljen kao i u svim ostalim delovima sveta.

U olimpijskom gradu Kalgariju škole ne rade od desetog marta. Nastava se odvija online, a većina učitelja ima direktne kontakte sa svojom grupom  što sada omogućavaju brojne aplikacije na pametnim uređajima.Državni vrtići, ili  kako   ih ovde zovu daycare, rade samo za decu zdravstvenih radnika I službi koje su u stanju neophodnosti,   a što se brojnih dayhome ili vrtića u kući tiče, oni nisu zatvarali ni jedan dan.  Stavljeni  su u sistem  neophodnih usluga I stoga ostaju otvoreni. Većinu njih vode žene u svojim domovima,   čuvajući do desetak mališana. No, svi roditelji koji su za to imali uslove,  povukli su decu, štiteći se tako od moguće infekcije. Pre nekoliko dana virus je ušao u jedan dom za stare u Mekenzi taunu. Preminula su dva stanara I to je jako  uznemirilo   javnost, a uprava je smenjena. Ukupan broj umrlih u Kalgariju,  do 2.aprila, je 13.

Gorivo džab-džaba

 Provincija Alberta je u stanju recesije već   više godina, iako nekada  najprosperitetnija od svih deset u Kanadi.  Oslanjajući se u ogromnom procentu na naftnu priivredu, prvi se udar desio pre nekoliko    godina zbog drastičnog pada cene nafte. Sada, kada je koronavirus  gotovo paralisao život,  cena goriva na pumpama pala je na manje od 50  dinara ( prevodeći na našu valutu), što jako zabrinjava priivrednike I upravu Alberte.

I u   milionskom Kalgariju ne radi gotovo ništa osim službi koje su neophodne, kao marketi,  pumpe, apoteke… Zatvoreni su bazeni, teretane, igraonice, šoping molovi, biblioteke,otkazani koncerti, manifestacije…Većina zaposlenih prešla je na rad od kuće, no mnogi su ostali bez posla. Kako sistem  kućne dostave odavno funkcioniše I sada je dostupan u većini nabavki. Mada, u Kalgariju se ne odriču odlaska u markete.

Oko 3000 Srba živi u Kalgariju. Kao ravnopravni građani ove multietničke zemlje I oni dele sudbinu vremena I situacije.  Naši zemljaci kao i njihove kolege poreklom iz drugih zemalja sveta I iz same Kanade, ostaju bez posla. Neretko, odjednom se prekida priliv novca oba supružni kao  posledica činjenice da je privreda  zaustavljena.I taj “dan posle” je najveći strah i ovde, kao I svuda u svetu. Jedna od prvih preporuka vlade, odmah  po uspostavljanju vanrednih mera, bila je da se ne otpuštaju radnici. Sada se traže  rešenja koja će pomoći   malom i srednjem biznisu da se održi posle epidemije. Jedna od najaktuelnijih, koja umiruje, jeste obećanje da će  se poslodavcima koji ne otpuštaju radnike, refundirati do 75 odsto njihove zarade. Oni koji ostaju bez posla dobijaju po dve hiljade dolara naredna četiri meseca. To nije mnogo,  nedovoljno za morgidže ili kredite za kuće  koje većina ima I koji nisu ispod 1500 dolara, ali ko ima decu, od ovog mu je meseca povećan I taj dečiji dodatak, sa 169 dolara na 460 dolara. Tako je bar, u jednom od svojih javnih obraćanja, rekao premijer Džastin Trudo.  Premijer se naciji obraća svakog dana,   ispred svoje rezidencije u kojoj je 14 dana bio u samoizolaciji jer mu je supruga obolela od koronavirusa. Iako se oporavila,   on je nastavio da konferencije drži ispred svoje rezidencije,   a novinari se uključuju online. On ne govori o broju obolelih I   mrtvih, kao ni o onome što se preduzima  sa  pozicija medicinske zaštite, već  uglavnom  o  ekonomskim problemima I paketima   mera. Pripema se paket mera koji će pomoći svakom privrednom subjektu koji je pretrpeo  više   od 30 odsto štete u poslovanju. Ipak, ljudi nisu zbog toga manje zabrinuti,  a nacija koja je inače bila ušuškana u lagodnost življenja, sad lako upada u depresiju I anksioznost.

Šetnja da, dodirivanje ne

 Lekari Kanađanima  savetuju da   vežbaju i da borave u prirodi, jer to jača  imunitet. Ono što  im se striktno propisuje jeste obavezna fizička I socijalna distance.  Novčane kazne su drastične za one koji se toga ne pridržavaju. Kao federalna zajednica deset provincija I tri teritorije koje imaju visok stepen   autonomnosti, sve provincije ipak moraju da poštuju I neke federalne zakone. Naročito u vreme   pandemije. Jedan od njih je I obavezna izolacija  za one koji su došli iz inotranstvo, a I obavezna socijalna I fizička  distanca u javnim prostorima.  Nedavni primer iz Vankuvera, provincije Britiš Kolumbija, govori koliko sa  ovim merama nema šale. Dve osobe su kažnjene što nisu držali distancu od dva metra, a još  dve što su prekršili   mere karantina.   U slučaju da niste u obaveznom karantinu I utvrdi se da ste zaraženi virusom, kazna je milion kanadskih dolara i tri godine zatvora. Ovakav zločin spada u pokušaj ubistva, jer definitivno ugrožava one sa   kojima zaraženi dolazi u kontakt. Upravo to   je I razlog da se na ulici I šetalištima svi pridržavaju distance.
Ako treba da se s nekim  mimoiđete na trotoru, skloniće se ili  on ili vi, kao  da se mimoilazite teretnim  vozilima. U marketima   je nešto drugačije.  Uvek ima onih bahatih, onih koji se ponašaju kao da je sve ovo prenaduvano, ali I koji računaju na to da   će   ljudi biti previše zauzeti sobom da bi takve prijavljivali. No,  nisu baš uvek. Kanađani se ne libe da prijave komšiju koji ispred kuće  nije očistio led, koji pravi buku ili koji ga je očešao na putu,  ne poštujući distancu.

Do skoro i ovde su prodavačice i kasirke bile   bez zaštitnih maski i  rukavica. Kao i svuda, i u velikoj Kanadi  to su deficitarni artikli I dalje, kao  I sredstva za dezinfekciju, ali ne da ih nema baš  nikakako. Od nedavno su u marketima postavljeni pleksiglas štitnici na kasama kako bi se zaštitilo osoblje,   roba, ali I kupci jedni od drugih. U čuvenom američkom marketu Costco odavno se na ulazu daje sanitajzer kupcima,  dok se dezinfekcionim    maramicama brišu rukohvati kolica pre nego se daju kupcu. Preduzima se zaista sve da se širenje virusa svede na najmanju moguću meru.   Ne može   se baš reći da su Kanađani disciplinovani. Pre deluju ležerno. Kao da se ništa ne događa. Tek od pre neki dan češće   se viđaju ljudi s maskama.

Na društvenim mrežama česta su pitanja zašto se ne testira više i brže. Ni velika i bogata Kanada ne testira više pacijenata. Na sajtu Alberta zdravstvenog sistema jasno je propisano da se testiranju podvrgavaju oni koji imaju simptome, a došli su iz inostranstva i oni koji imaju simptome, a znaju da su bili u kontaktu sa obolelilma. Ako  niste bili  u inostranstvu, samoizolacija je deset dana, a ako jeste četrnaest dana.

Jednom  prosečnom  građaninu, laiku, neshvatljivo je zato da se ne testiraju ili jako retko  deca, a I to  samo ako je više od jednog sa simptomima  u kući. Ukoliko se testira, rezultati se ne čekaju u samoizolaciji za celu porodicu već  se samo savetuje da pacijent miruje,  a ostali članovi mogu nastaviti sa  svojim  aktivnostima.  Čak dete koje nije obolelo  mogu roditelji poslati u dayhome. S druge strane,  dayhome-ovima su propisane mere zaštite, počev od preuzimanja dece ispred kuće,  merenja temperature na ulazu i odlasku, svakodnevne intenzivne higijene prostorija I igračaka, kao  I redovne higijene ruku. Neshvatljivo i, reklo  bi se,  nekorektno, kad se tim  istim   dayhome-ovim  ne pruža nikakva porška u smislu obezbeđivanja  sredstava za dezinfekciju i olakšica u poreskim  obavezama i računim. Jasno je da ni ovde ne funkcioniše   sve bez mana, već se stvari rešavaju u hodu, ali nema panike, niti zastrajušućih pretnji, niti crnih slutnji kojima   bi se u populaciju unosio povećani strah. To nije ovde način komunikacije. I lekari koji se obraćaju javnosti, čine to  profesionalno, činjenično, predlažući konkretne mere i nagoveštavajući nove ukoliko  se  stanje pogorša.

I posle korone “korona”

 I dok na starom kontinentu već uveliko zeleni trava, Kalgari je I dalje pod snežnim pokrivačem. Kažu da ovaj virus voli hladno. Skoro neshvatljivo da bilo šta, bilo ko, voli ovoliko I ovako dugo hladno vreme.  Iako je već april, nove snežne padavine i temerture u minusu i do 20 stepeni, sasvim su uobičajena  prolećna pojava. U susret hrišćanskom prazniku,   Uskrsu, koji se i ovde obeležava kao i Božić,  na nivou državnog praznika, izvesno je samo da će biiti dočekan u vanrednim  okolnostima.

Unazad pet godina kako sam višemesečni gost u Kalgariju, dok nisu uvedene vanredne mere, sresti nekog na ulici,  a da   ne vodi psa   u šetnju,   bilo je nezamislivo. Sad je to  jedan drugi grad. Roditelji su uglavnom kod kuće. Šetaju sa   svojom decom,  sede ispred I igraju se s  njima  kad je napolju lep dan.  Pozdrave komšije za koje nisu ni znali  kako izgledaju. U ovom delu Kalgarija, gde boravim, čekam  da konačno otopli, da grane sunce,  pa da se možda poseda ispred kuća, pusti muzika, da  se pije kafa  I pivo “korona”, na propisnoj udaljenosti od dva metra. Ako  ćemo I o proceni koliko  će ovo dugo trajati, valja   reći da je otkazana prajd parada koja je trebalo da se održi u junu.

Ostanite kod kuće I budite zdravi!

Violeta Živkov

 

Leave a Comment