Kakav je život u selu i zašto je težak – Bavanište – Obilaznica koja život(e) znači

Nakon par decenija obećavanja meštani Bavaništa dobili su obilaznicu koja je rasteretila saobraćaj, ali i podelila selo;

Posle 8. novembra 2019. život u Bavaništu, najvećem selu kovinske opštine, više nije isti.
Naime, tog dana je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić otvorila dugo očekivanu obilaznicu magistralnog puta M 24 koja bi trebalo da rastereti saobraćaj u selu, pre svega od teških teretnjaka i meštanima omogući lakši život.
Ali i smanji broj saobraćajnih nesreća po kojima je ovo selo postalo “slavno” proteklih decenija i neretko se nalazilo i u udarnim vestima državnih medija.
Poslednja takva, sa smrtnim ishodima, dogodila se 26. juna 2015. kad su u udesu teretnog kamiona i putničkog vozila stradali Vladimir Imbra  i njegova šestomesečna ćerka Lana. Majka Jelena podglegla je povredama par dana kasnije u bolnici, a ovi nezapamćenu tragediju preživela je samo četvorogodišnja ćerka.

Koliko je lakših udesa bilo na nekoj od pet “lakat” krivina (pod uglom od 90 stepeni), ne pamte ni stariji meštani.
Kao što malo ko i pamti kad je tačno zaživela ideja o obilaznici.
Ono što se pamti jeste da ju je “otvarala” i obećavala svaka nova vlast u proteklih deceniju i po.
Ali, uvek je nedostajalo novca.
Kad je konačno završena (krajem leta), pretilo je da zaraste u korov – u javnosti je kolala priča da je neko “preprojektovao put” (dodao dva kružna toka na ulazu i izlazu iz sela) pa se čekala nova dozvola Komisije za tehnički prijem Puteva Srbije.
Po drugima, lokalna vlast je čekala pogodan moment (Dan opštine, 4. oktobar) za spektakularno otvaranje (što se ispostavilo netačno).
Tako, glavni problem meštana najvećeg (po nekima i najbogatijeg) opštinskog sela nije bilo ni to što su poslednji u opštini  dobili vodovod, ni radna mesta, loš prevoz, već obilaznica koja život znači.
Dan nakon ceremonije otvaranja, na koju se, pored mnogobrojnih,  sjatilo i staro i mlado posetili smo selo.
Neobično pusto.
Nema saobraćaja – nema, kažu neki, ni života.
“Po sistemu tražili smo, evo nam”, kaže vlasnik kioska u centru sela, inače dugogodišnji odbornik Socijalističke partije Srbije koja je, po nekim pričama, još devedesetih godina prošlog veka začela ideju izmeštanja saobraćaja iz centra sela.
Nije tajna, dodaju u glas oni s kojima smo razgovarali, da je nekoliko prodavnica i kafana preživljavalo upravo zahvaljujući frekventnom saobraćaju. Kroz selo je prolazilo dnevno sedam hiljada vozila od kojih je svako peto bilo teretno.
Od danas idu, uglavnom, okolo. Teretnjacima je i saobraćajnim znakom zabranjeno da koriste “staru trasu”.
Uz prodavnice i ugostitelje, tokom sezone kraj puta poljoprivrednici  su prodavali svoj espap – od lubenica i dinja, preko kukuruza, suncokreta i pšenice, pa do balirane slame.
“Ne znam kako ćemo na leto”, vajka se jedan.
“Pored nove trase sigurno nećemo smeti.”

Neki su, poput Gorana Dimitrijevića, vlasnika marketa na ulasku iz Pančeva, omiljenog stajališta kamiondžija, mislili unapred. Otvorio je novu radnju, deset kilometara “niže” niz magistralu – na delu koji prolazi kroz Kovin. Plac i kuću kupio je nekoliko godina pre otvaranja obilaznice u svom selu. Kaže da i stara prodavnica zasad opstaje.
“Ima kamiondžija koji i dalje po navici produže kroz selo na sendvič i kafu za poneti. Ali i meštani su se navikli pa pazare. Ne znam kako će biti, videćemo.”
Ne znaju ni dve prodavačice radnje tik do puta koji od 8. novembra u 11 sati zvrji gotovo prazan. Nenaviknute, kažu, da nema toliko posla.
Jedna od njih nam priča interesantnu priču. Kaže da je njen desetogodišnji sin juče, posle otvaranja obilaznice, prvi put u životu išao biciklom u školu:
“Pustila sam ga. Više nema teških kamiona i toliko saobraćaja. Bio je presrećan.”
Dugo očekivano parče puta kao da je podelilo meštane, rat “argumentima” za i protiv obilaznice preselio se čak i na društvene mreže.
Kao u onom Balašivićevom stihu: “Jedni ga hvale, drugi žale, treći kažu e moj brale…”

Čitajte još na Kovinac.com

Leave a Comment