И село би да буде весело: Мраморак – млади углавном размишљају о одласку (5)

На месту данашњег насеља пронађени су трагови насеља још од најранијих периода. Међутим, поузданијих података нема. Године 1358. у близини данашњег насеља забележен је Беркеш. Ово насеље припадало је крашовској жупанији. После тога је уништено. Тек након три века, тачније 1660. године, помиње се Мраморак. Након протеривања Турака 1717. године имао је 12 домова, а 1761. године означен је као напуштено насеље. Вероватни узроци напуштања насеља били су турски упади и заразне болести. Земљиште је све до 1763. године припадало панчевачком диштрикту(срезу), а након формирања немачко-банатске регименте, 1764. године припојено…

Opširnije

И село би да буде весело: Од моста Марије Терезије до школе са шест ђака (4)

Некада… Први писани подаци данашње насеље помињу у периоду од 1414. до 1440. године, које је било под територијом ковинске жупаније. До новог записа о месту на којем је данас Плочички рит проћиће више од четири века. Та, као и већина наредних, прича углавном су се односиле на покушаје насељавање ове територије, али су, иста, била неуспешна јер је Дунав често плавио ово подручје. Команда Војне границе 1869. године извршила је прво насељавање, а ново насеље названо је Ђурђево. Становништво су чинили Мађари досељени из Банатског Новог Села, Јаношика и…

Opširnije

И село би да буде весело: Скореновац – хиљаду кућа, две хиљаде људи (3)

СКОРЕНОВАЦ НЕКАДА СКОРЕНОВАЦ – Село по имену Ђурђево (мађ. Гyургyова) је постојало између 1869. и 1886. године на локацији између Банатског Брестовца и реке Дунав. Првобитни становници Ђурђева били су мађарске (Палоц, мађ. Палóц) породице које су дошле из Банатског Новог Села (мађ. Úјфалу), Јерменоваца (мађ. Üрмéнyхáза), Шандорфалве (мађ. Сáндорфалва), као и из околине Сегедина (мађ. Сзегед) и Банатског Душановца (мађ. Сзőлőсудварнок/нем. Рогендорф). У Ђурђеву је 1869. године било 396 становника. Касније, 1883. године, у Ђурђево се доселило 645 породица (око 2.000 особа) Секеља. У том периоду на Дунаву није…

Opširnije

И село би да буде весело – Плочица некад… (2)

Плочица — се налази југозападно од Ковина. Асфалтним путем повезана је преко Скореновца са Ковином, а са Панчевом преко Банатског Брестовца, Омољице и Старчева. Село Плочица је првобитно било лоцирано 2 километра од садашњег места о чему сведочи положај гробља, које је и даље на старој локацији села. Куће су биле већином земунице. Услед великих поплава житељи села су се временом изместили на данашњу локацију. Постоје два извора о томе како је село добило име. Први извор наводи да је у околини овог села пронађена плоча од историјског значаја из…

Opširnije

И село би да буде – весело (1)

У девет општинских села, од пописа 1971. године до оног из 2011. године, живи 7.193 становника мање. Дакле, више од четвртине, кад се узме у обзир податак да их је те 1971 било 27.400, а четири деценије касније 20.207. Иако би требало да је обрнуто, живот на селу је данас далеко тежи него пре неколико деценија. Генерално сва села „кубуре“ с пијаћом водом, а ниједно сем Скореновца нема канализацију. У школама је све мање деце тако да се све гласнија прича о такозваној новој мрежи школа што би подразумевло да…

Opširnije

Posao i kako ga steći (5) – Do posla preko stranke ili granice

Prema podacima koje smo dobili od Ivane Mučibabić, savetnice za pravnu pomoć pančevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) deficitarni su farmaceuti, anesteziolozi, IT stručnjaci, profesori matematike, fizike i hemije, bravari sa iskustvom, te konobari i kuvari. Otprilike, zanimanja za kojima je potražnja u lokalu nikakva. Ovdašnja Srednja stručna škola Vasa Pelagić pokušava da uhvati korak s potrebama tržišta rada pa poslednjih nekoliko generacija školuje kuvare, konobare i radnike iz turističke branše. Do korice hleba, kažu nam u NSZ-u, najteže dolaze NK radnici, diplomirani menadžeri, poljoprivredni, hemisjki tehničari, maturanti gimnazije…

Opširnije

Posao i kako ga steći (4) – Avioni, kamioni, pečurkana

Slična je priča s manje-više, svim lokalnim preduzećima (što je priča dovoljna za novi feljton). Dovoljno je reći da je Kovin, kao poljoprivredna opština, od nekadašnjih sedam poljoprivrednih dobara iz prve ruke uspešno privatizovalo tek jedno – mramoraćki Zlatar koji i danas uspešno posluje pod firmom pančevačkog Almexa. Ostala su manje više devastirana (istina, neka se oporavljaju). Činjenica da u miraz nisu nosila dovoljno vlastitog poljoprivrednog zemljišta (mahom su obrađivala državno), bila je presudna. Od preko četrdesetak hiljada hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, bogata opština Kovin danas na aukcijama izdaje više…

Opširnije

Posao i kako ga steći (3) – Šećerana od Jordana (do Kajmanskih ostrva)

Mutne devedesete smenila su petoktobarske promene i privatizacija. U njoj je, naša opština, bila „srećne ruke“ koliko i ostale u državi. Na prstima jedne ruke mogu se izbrojati one firme u kojima je ona (promena vlasničke strukture, kako je zvanično krštena privatizacija) izvedena uspešno. Od, otprilike četrdesetak lokalnih preduzeća koja su se našla na „dobošu“ Agencije za privatizaciju. „Vađenje kvarnih zuba“ ili „skidanje sa aparata“, kako su mediji tada nazivali razlaz sa (polu)propalim društvenim i državnim preduzećima koje je sistem održavao životu, ili sumnjiva tajkunska grabežljivost, tek, rezultat je bio jasan.…

Opširnije

Posao i kako ga steći (2) – Turske presvlake i bugarski cink

„Završeni su pregovori i doći će turski investitor koji će već u prvoj godini otvoriti 100 novih radnih mesta, a posle i svih 300“. Ovo je poslednje u nizu kojekakvih obećanja građanima opštine Kovin o boljem sutra, a izgovorila ga je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić u subotu 21. decembra 2019. prilikom, otvaranja devet kilometara rekonstruisanog puta Kovin – Deliblato. Istina, ovo parče puta je duže od decenije je čekalo temeljno presvlačenje asfaltom. Opština Kovin, za onih (par) stotina radnih mesta – vapi bitno duže. Bar još deceniju. U priču…

Opširnije

Samo da ne bude – arbajt (ili, posao i kako ga steći)

Privreda kovinske opštine načeta je, kao i u ostatku države, ratnih devedesetih. Devastirana je i dokrajčena posle petoktobarskih promena. Od preko dvadeset privatizovanih preduzeća danas se broj onih koji uspešno posluju može izbrojati na prste jedne ruke. A (obećanih) grinfild investicija, imali smo tek dve. Iako su nam usta puna dobrog (geo)strateškog položaja, Kovinu kao usputnoj stanici na raznim rečnim i kopnenim (evropskim) koridorima (7 i 10) – investitori nas zaobilaze. Delom i zbog činjenice da je trebalo da se promene čak tri mandata različitih lokalnih vlasti da bi se…

Opširnije